НАТО очекује да ће се његово појачано присуство у источној Европи дугорочно наставити у светлу руске претње Украјини, саопштио је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Међутим, он наводи и да је дијалог са Русијом важнији него икада пре.
„Већ смо повећали наше присуство у источном делу Алијансе. То показује да НАТО пажљиво прати ситуацију у Украјини. Размишљамо о дугорочном присуству у источном делу, али још увек није донета одлука“, изјавио је Столтенберг у Бриселу на заједничкој конференцији за новинаре са пољским председником Анджејем Дудом.
Он је поново нагласио да је разлог због којег је НАТО повећао готовост снага ризик од „руске инвазије на Украјину” и да спреман је да их распореди у року од неколико дана ако буде потребно. НАТО ће учинити све што је могуће да заштити савезнике, додао је он.
Појаснио је да су најпре појачане садашње мисије у источном делу НАТО-а, али да се, поред тога, додатно појачава војно присуство блока. С тим у вези, подсетио је да је Британија саопштила о упућивању својих снага и средстава на источно крило, да су САД већ започеле распоређивање и да упућују своју војску у Пољску и Румунију, као и додатни контингент у Немачку. То је укупно отприлике 3.000 војника, прецизирао је Столтенберг.
Поздрављамо одлуку Вашингтона да пошаље додатне трупе у Пољску, Румунију и Немачку. Ово је снажан сигнал посвећености САД нашој Алијанси, истакао је генерални секретар.
Он је прокоментарисао и јачање снага за реаговање НАТО-а. Реч је о 40.000 војника који могу да буду брзо распоређени, додао је шеф НАТО-а.
„Наш главни циљ је да пронађемо политичко решење. Уверени смо да је неопходно и обуздавање и дијалог, као и да, уколико смо уједињени и снажни, можемо да разговарамо са Русијом“, оценио је Столтенберг.
С тим у вези, навео је да је Москви представљен документ са аспектима око којих би стране могле да се договоре.
Дијалог са Москвом важнији него икада пре
Он је поново позвао Русију на нове преговоре у оквиру Савета Русија-НАТО како би се, између осталог, разговарало о билатералним односима и контроли наоружања.
„Дијалог са Русијом је сада важнији него икада пре у циљу проналажења политичког решења. Данас сам поново потврдио позив Москви на састанак са чланицама Алијансе у оквиру Савета Русија-НАТО“, рекао је Столтенберг.
Спремни смо да саслушамо питања која брину Русију, каже шеф НАТО-а.
„Осим тога, спремни смо да разговарамо о односима Русије и НАТО-а, смањењу ризика од сукоба и транспарентности, режиму контроле наоружања, разоружања, као и о свим питањима које утичу на нашу безбедност“, напоменуо је он, истичући да кључни принципи функционисања НАТО-а нису предмет расправе.
О преговорима Путина и Сија
Истовремено, генерални секретар НАТО-а сматра да заједничка декларација Русије и Кине, усвојена након састанка двојице лидера, Владимира Путина и Сија Ђинпинга, представља покушај ускраћивања права сувереним земљама да направе сопствени избор у погледу одбрамбених савеза.
„Кина се први пут придружила Русији у позиву НАТО-у да не прима нове земље у Алијансу. То је покушај негирања права суверених држава да начине самостални избор“, рекао је он.
С тим у вези, Столтенберг је истакао да је право земаља да траже чланство у Алијанси садржано у кључним међународним документима.
Варшава забринута „руском војном претњом“
Са своје стране, пољски лидер је затражио додатну војну помоћ генералном секретару Алијансе јер, како каже, ни најмање не сумња да је на источном крилу потребно јачање НАТО-а због „руске војне претње његовој земљи“.
„Сви виде шта се збива. Москва јача своје војно присуство у нашем делу Европе. Потребно је ојачати источно крило у целини, не само Пољску и балтичке земље. Мислим и на југ Европе. Свуда је потребно јачање“, објаснио је Дуда.
Како је рекао, забринут је „могућношћу да се руска војска неће повући из Белорусије“ након вежби које се тренутно одвијају. С тим у вези, навео је да непрестано стижу нове руске јединице и у подручје руско-украјинске границу и у Белорусију.
Сви ми са стрепњом гледамо на могућност да ће на крају ово руско присуство суштински променити безбедносну архитектуру у нашем делу Европе у ситуацији ако се те јединице не врате у своје гарнизоне након завршетка вежби, већ остану у Белорусији, закључио је председник Пољске.
Кијев и западне државе у последње време изражавају забринутост због наводног повећања „агресивних дејстава“ Русије у близини граница Украјине. Русија је у више наврата негирала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и нема намеру никога напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се што више војне технике НАТО-а распореди у близини руске границе.
Спутњик