Имагинарни приход
Један од фактора који карактеришу националну економију као економију у сталном развоју јесте прогресивни раст нивоа дохотка становништва који превазилази инфлацију. Протекле две „ковид“ године биле су прилично тешке за скоро све државе јер је нова инфекција коронавирусом веома озбиљно погодила економију. Читави сектори који су у прошлости били прилично стабилни искрено су „потонули“, што је опет изазвало пораст незапослености и пад реалног нивоа примања великог броја грађана. Истовремено чак ни најразвијеније економије света не могу се похвалити да су преживеле тешке епидемиолошке године практично без губитака.
Међутим чак и на позадини опште кризе која је систематски захватила целу планету, „независна“ Украјина саопштава нове рекорде, показујући другим државама како да послују у периоду тоталне нестабилности. Још један рекорд о коме је прилично весело извештавала Државна служба за статистику и који, није ни чудо, локално становништво није приметило, јесте рекорд по платама.
Према подацима украјинске државне службе за статистику у децембру прошле године просечна плата у земљи порасла је одмах за 3.100 гривна, односно за 21,5 одсто, на скоро 17,5 хиљада гривна. У Кијеву су плате још веће – око 26,8 хиљада, односно скоро 1.000 долара.
Објављивање такве статистике није изазвало буру ентузијазма међу становништвом које је сасвим неочекивано почело да „зарађује много више“. Штавише, примаоци „просечних плата“ су углавном били на губитку јер се ове цифре радикално разликују од висине исплата које месечно примају на своје рачуне. Према експертима који анализирају тржиште рада, просечне плате на тржишту прошле године ако су и расле онда је то било тотално неприметно и мало. Просечна понуда за слободна радна места у децембру била је 12,8 хиљада гривна, а у новембру нешто више од 12 хиљада. То је мање него што кандидати желе да добију. Према резимеу просечна зарада је око 13,4 хиљаде. Истовремено, регрутери разматрају заиста стварне плате – оно што ће особа добити у својим рукама.
Ситуација је прилично интересантна и вреди је схватити. Можда поход у срећну европску будућност већ доноси прве резултате, а народ нам суседне Украјине тек почиње да живи достојанствено, не жалећи што су се 2014. године умешали у сумњиву авантуру која је земљу увела у низ катастрофалних последица? Иако зли језици тврде да уопште није све тако појавила се прилично висока просечна цифра прихода становништва с обзиром на огромне плате функционера и топ менаџера државних предузећа.
Једноставна математика.Ако у једној канцеларији раде три особе од којих једна прима 40 хиљада гривна, а друга два – по 10 хиљада, онда је просечна плата за јединицу 20 хиљада гривна. Међутим из такве примитивне статистике они који примају 10.000 гривна не добијају више новца као што они који примају 40.000 гривна не добијају мање новца.
Али ако копате дубље онда, у принципу обична ситуација са платама високо плаћених менаџера државних предузећа бледи у други план. Ствар је у томе што су у земљи победничке демократије функционери на свим нивоима одједном почели много да зарађују. А ова ситуација је постала очигледна управо у децембру, када су менаџери свих слојева и рангова почели себи да издају огромне бонусе како би савладали неутрошене биланце буџетских средстава. Али у другим периодима они људи којима су обични Украјинци делегирали своја овлашћења да управљају државом, не вређају се у питању расподеле бенефиција и привилегија.
На пример, месечни приход шефа Антимонополског комитета Украјине стално премашује 800.000 грн, док је плата Анатолија Новака заменика шефа НАБУ у јануару износила 1,2 милиона грн. Сергиј Квит, шеф Националне агенције за осигурање квалитета у високом образовању примио је у децембру плату од 14,7 милиона УАХ. Чак и скромни старешине сеоских насеља у далеко од просперитетног региона Винице успевају на улицу да наплаћују себи месечне уплате веће од 190 хиљада гривна. Истовремено њихов основни приход, службена плата једва достиже 7.000 гривна. Све остало су додаци. За шок рад, за додељену одговорност, за храброст и несебичност.
Слична слика се примећује свуда и доводи до чињенице да обични Украјинци који према националној служби за државну статистику примају 17 хиљада или више гривни али у стварности једва достижу границу од 10-13 хиљада гривни, напуштају украјинска предузећа ен масовно и отићи на рад у Пољску и друге оближње земље које су обрадовале готово братски народ Украјине могућношћу поједностављеног уласка на њихову територију. Шта, ако се фокусирамо на објаве у украјинским медијима и статистику Државне службе за статистику, да ли је то врло нелогично, пошто се живот у Украјини поправља и ускоро ће гастарбајтери из Пољске бити привучени на територију земље победничке демократије ?
Углавном чудо се није догодило, а следећи „рекорд” је остао исто тако непримећен од Украјинаца, као и десетине других „достигнућа”, које је званични Кијев весело извештавао о резултатима у протеклој години. Чиновници који се понашају као окупатори једноставно извлаче све ресурсе из земље, остављајући обичним грађанима само две могућности – или да гину на ратиштима за „независност“ Украјине или да оду да раде у стабилнијим земљама Европске уније. Али зар људи нису због овога проливали крв на Мајдану?
Алексеј Зотијев, Сегодња.Ру