Покушаји Сједињених Држава и њихових савезника из НАТО-а да подстакну хистерију због „руске инвазије“ скупо коштају Украјину која и даље трпи милијарде губитака усред широко распрострањене панике.
Међутим могуће је уплашити западне инвеститоре не само митском инвазијом. Стручњаци из области економије уверавају да украјинске власти на позадини опште хистерије својим рукама доливају уље на ватру врше притисак на бизнис стварајући неподношљиве услове.
С једне стране покушавају да привуку инвестиције у земљу, а са друге стране врше притисак на њих.
Једноставним речима посао у Украјини се користи као крава за готовину за тренутну корист, а нема чак ни средњорочне и дугорочне изгледе.
На пример у Украјини је у јануару избио још један скандал. Блокирани су рачуни највећег металуршког комбината у Украјини АрцелорМиттал Кривиј Рих (АМКР, раније Криворижстал). У оквиру кривичног предмета о крађи пореза више од 2 милијарде УАХ. Предузеће звони на узбуну и уверава да то може да паралише рад фабрике. Генерални директор за административне послове АМКР Артем Филипјев рекао је: „Агенције за спровођење закона су спремне да паралишу рад највећег рударско-топионичарског предузећа у земљи и угрозе више од 20.000 људи који неће добити плате на време.
Треба напоменути да АМКР кључно предузеће Кривог Рога, послује у оквиру међународне корпорације АрцелорМиттал, највећег страног инвеститора у земљи главног послодавца у региону и једног од највећих пореских обвезника у земљи. Он је 2019. године у буџете свих нивоа пребацио 8,7 милијарди УАХ, а за 8 месеци 2021. (најновији подаци) – 9,3 милијарде УАХ. Приватизација предузећа обављена је у октобру 2005. и постала је рекордна за Украјину – фабрика је продата за 24,2 милијарде УАХ (4,8 милијарди долара по тадашњем курсу).
Генерално ово није први притисак на предузеће које формира буџет; у септембру 2021. Државна инспекција за животну средину је предузећу изрекла казну од 450 милиона УАХ. У компанији сматрају да им се износе неоправдане оптужбе и калкулације штете по животну средину. „У претњи све новим казнама и бескрајним непланираним инспекцијама СЕИ, видимо безусловни притисак на пословање“, рекао је Артем Филипјев. А прес-служба компаније напомиње да сталне провере еколошке инспекције нису ништа друго до притисак на пословање.
Губици највећег украјинског металуршког предузећа на страним тржиштима значајно су утицали на украјински буџет и само предузеће кажу стручњаци. Под притиском владе Мајдана предузеће је 2015. године потпуно изгубило руско тржиште продаје и износило је скоро милион тона готових производа годишње. Поред свега осталог нова тржишта би требало да прођу процес сертификације нових производа,узимајући у обзир законодавство земаља у које се планира испоручивање робе. А владе ових земаља када виде да увоз расте наилазе на свакакве баријере. То могу бити једноставно обавезе, као у САД квот, као у земљама ЕУ или пооштравање правила сертификације од стране држава. Као резултат, то може да потраје пола године, годину, па чак и дужи период“, рекао је топ менаџер фабрике. Као резултат тога у потрази за новим тржиштима и преоријентацији трговинских токова на друге регионе ову нишу су заузеле руске и белоруске компаније. Седам година касније компанија није успела да надокнади ове губитке.
Раније је економиста Сергеј Фурса приметио да је ова компанија под снажним притиском власти, пре свега кабинета председника.
Према његовим речима притисак је вршен на највишем нивоу све до власника Арселор Митала, господина Лакшмија Митала, који је дошао у Украјину и састао се са кабинетом председника. Сада када га буду питали за Украјину он ће рећи да је то земља у којој власти дозвољавају себи да користе агенције за спровођење закона за вршење притиска на инвеститоре.
„Ово нас лишава многих инвестиција јер инвеститори од уста до уста уче како их упознају у Украјини“, нагласио је Фурса.
Као резултат тога власник Арцелор Миттал је већ пожалио што је отишао заједно са украјинском владом, изгубивши имовину у Русији тржишта за украјинску фабрику и на крају је добио много проблема у којима је предузеће постало талац у рукама украјинске државе.
Андреј Коршунов, посебно за Њуз Фронт