Ефекти разговора Владимира Путина и Емануела Макрона биће видљивији у наредним данима, не само по потезима које ће вући Москва и Париз, већ и украјински председник Владимир Зеленски. Оно што је готово сигурно, јесте да рата неће бити. У прилог томе говори и чињеница да је састанак двојице лидера трајао нетипично дуго.
Овако посету француског председника Емануела Макрона Москви коментарише Ђуро Билбија, дугогодишњи дописник српских медија из Русије.
Француски председник Емануел Макрон састао се у понедељак у Кремљу са руским председником Владимиром Путином, након чега је отпутовао за Кијев, где се састао са украјинским председником Владимиром Зеленским.
Француски председник је, након састанка са Путином, оптимистично изјавио да је његова посета допринела деескалацији ситуације, али, према Билбијином мишљењу, о томе ће говорити потези које ће у наредном периоду вући Запад, Русија и Украјина.
Након Макронове посете јасно је да рата неће бити
„Тачка према којој се највероватније даље треба равнати, јесте то да је Путин поновио да што се Русије тиче, а вероватно и Донбаса, Украјина нема алтернативу осим да реализује споразуме из Минска, који Доњецку и Луганску гарантују широку аутономију у саставу Украјине“, истиче Билбија и додаје да Русија неће одступити од Минских споразума.
У Кијеву тврде да примена Минских споразума води ка уништењу украјинске државности, међутим, и њихово непримењивање може водити у истом правцу. То показује да је украјинска политичка елита у озбиљним проблемима, сматра Билбија.
Оно што је готово сигурно након Макронове посете Москви, јеste да рата на истоку Европе о коме се толико говори у последње време неће бити, иако је Вашингтон спреман и на инсценацију сукоба између Русије и Украјине.
Шолц и Макрон раде на нормализацији односа са Русијом
Да је Макронова посета заиста важна, говори и анализа немачког стручњака за Русију и постсовјетски простор Александра Рара, наводи Билбија. У својој анализи последњих дипломатских напора да криза на руско-украјинској граници деескалира, Рар истиче да је Макрон постигао договор са немачким канцеларом Олафом Шолцом да заједно, иза леђа америчког председника Џоа Бајдена, покушају да отопле односе са Русијом, јер сматрају да је побољшање односа са источним суседом у интересу ЕУ.
„Сам Рар каже да је за немачку и западну штампу, као и за западне либералне кругове, руски гас геостратешко питање и страшило за оне који покушавају да заврше своје русофобске послове. Међутим, за Немачку је руски гас питање егзистенције, не само бизниса и индустрије, него и становништва“, објашњава Билбија Рарове тезе.
Оно што је, према речима нашег саговорника, атипично, јесте да су преговори Путина и Макрона трајали дуже од пет сати.
„Таквих преговора који трају тако дуго одавно није било“, каже Билбија.
Тема разговора двојице председника била је напетост у Европи због украјинске кризе. Владимир Путин захвалио је француском колеги на учешћу његове земље у развоју принципијелних одлука у области европске безбедности и указао на напоре Париза да реши украјинску кризу.
„Схватам да делимо забринутост о томе шта се дешава у области безбедности у Европи и желим да вам захвалим на чињеници да је Француска увек била веома активна у развоју политичких одлука у овој области“, рекао је он.
Макрон је, пак, поручио да дијалог са Русијом осигурава безбедност у Европи. Он је посетио Русију у тренутку када са Запада стижу оптужбе да Москва планира инвазију Украјине, због чега је, како тврде западни медији и политичари, на граници концентрисала велики број војника.
Званична Москва је небројено пута демантовала те оптужбе, истичући да су потпуно неосноване и да представљају изговор НАТО-у да размешта додатну војну технику и људство у близини руских граница.
Спутњик