Ако сматрате да Влада коју сте већ срушили у парламенту није по вашој вољи, етички је да сами дате оставку. Абазовић је још једном показао колико му је фотеља битна и колико са малим бројем посланика жели да има апсолутну моћ у Црној Гори, рекао је у интервјуу за Нова.рс министар економског развоја у Влади Црне Горе Јаков Милатовић.
Како бисте описали претходни период на политичкој сцени Црне Горе, како сте Ви доживјели сва турбулентна дешавања?
Доживио сам их прилично изненађујуће. У децембру прошле године је остварен велики резултат, Скупштина је радила у пуном капацитету, парламентарна већина која је изгласана вољом народа 30. августа 2020. године усвојила је низ реформских закона.
Између осталог и најпознатији који се зове „Европа сад“, а предложен је од стране Владе. Њиме је на значајно увећана минимална зарада, она сада износи 450 евра, а повећане су и све зараде у земљи. Са просечне зараде од 520 евра ове године ћемо доћи до 700 еура.
Усвојен је нови сазив Тужилачког савета, тако да је децембар прошле године био изузетно добар за Црну Гору. Управо из тог разлога поприлично је изненађујуће дошла одлука потпредсједника Владе и његове партије да сердином јануара покрену питање неповјерења Влади.
Ја и даље мислим да је то потез који је противан изборној вољи грађана. Чак је и предсједник Владе Здравко Кривокапић у кампањи говорио да су бројеви 6,9 и 11 – бројеви које су на изборима носиле коалиције „За будућност Црне Горе“, „Црно на бијело“ и “Мир је наша нација“ – једна ствар. Сви ови поступци које је започео потпредсједник Владе су изненађујући и супротни ономе за шта је народ гласао.
То је резултирало изгласавању неповјерења Влади, направила се нова парламентарна већина од стране Грађанског покрета УРА и опозиције предвођене ДПС-ом, а пар дана након тога та нова већина је смијенила и предсједника парламента Алексу Бечића. Нешто више од годину и по дана од побједе имамо издају исте те побједе, од стране људи који су јој дали допринос.
Није уобичајена ситуација да вицепремијер покрене поступак изгласавања Владе чији је дио. Да ли је у претходном периоду било назнака да Дритан Абазовић планира да предложи формирање мањинске Владе?
Из ове перспективе, прва назнака је сасвим сигурно било потписивање Меморандума између покрета УРА, СНП-а и партија мањина. Сам потпредсједник Владе је тада истицао да је Меморандум начин да се ојача веза између партија парламентарне већине и партија националних мањина. То није било баш тако, јер је та платформа послужила као окосница мањинске Владе за коју се залаже вицепремијер.
Међутим, неуобичајено је што је исти тај човјек у више наврата блокирао реконструкцију Владе коју је протежирала већина у парламенту и сам предсједник Владе, а била је једино дугорочно рјешење. Како то парадоксално звучи, да додајете политичку стабилност са мањинском Владом, какво је тренутно залагање Абазовића.
То је само једна обланда онога што се десило у парламенту , а то је повратак ДПС-а на мала врата. Та мањинска Влада ће највјероватније имати подршку ДПС-а у парламенту и невјероватно је да са том подршком можете наравити реформски искорак у дијелу даљег економског опоравка, а поготово у дијелу борбе против криминала и корупције.
У том смислу, јесте остала горчина код грађана у Црној Гори и невјероватно понашање потпредсједника Владе. Парадоксално је и да човјек није сам дао оставку у Влади коју руши. Ако сматрате да та Влада коју сте већ срушили у парламенту није по вашој вољи, етички је да сами дате оставку. Још једном је показао колико му је важна фотеља и колико са малим бројем посланика жели да има апсолутну моћ у Црној Гори.
На дан када је изгласано неповјерење Влади, Ви и већи дио министара нисте били у скупштинској сали. Да ли за то постоји неки одређени разлог?
Тих дана се у парламенту гласало о четири тачке дневног реда. Прва је била разрјешење потпредсјеника Владе, а на предлог премијера. То је резултат иницијативе за рушење Владе, након чега је премијер покренуо поступак смјене потпредсједника.
Међутим, та иницијатива од стране Владе није добила потребан кворум у парламенту због нове парламентарне већине коју чине УРА и ДПС, тако да никада није ни дошла на дневни ред.
Друга тачка је била такође иницијатива Владе, која је у складу са Уставом донијела одлуку о скраћењу мандата Скупштини, усљед свих политичких околности. Тиме би се ситуација ријешила на ванредним парламентарнм изборима.
Ни та иницијатива Владе није добила кворум јер је била блокирана од стране покрета УРА и ДПС-а. За друге двије тачке, од којих је једна изгласавање неповјерења Влади, та иста Влада није била предлагач, тако да није била у обавези да буде у Скупштини.
У складу са свим политичким околностима, предсједник Владе је одлучио да не учествује у представи којом се додатно руши изборна воља грађана. На крају, четврта тачка је била смјена предсједника скуштине коју су покренули посланици, која није имала формалну везу са Владом. У том смислу је направљена нова парламентарна већина, а УРА је са ДПС-ом смијенила доскорашњег предсједника Скупштине Алексу Бечића. Невјероватно је да стварањем нове парламентарне већине, потпредсједник Владе чија је партија иницирала све ово, није дао оставку у причи коју руши и вара изборну вољу грађана.
У претходном периоду много се говорило о расколу унутар Владе и двије струје које су формиране. Једна на страни премијера Кривокапића, док друга подржава вицепремијера Абазовића. Има ли истине у овим наводима, у каквом сте Ви односу са колегама?
Однос је апсолутно професионалан, Влада фунцкионише у пуном мандату. Због тога што не постоји Закон о Влади, Црна Гора не препознаје термине попут техничке Владе.
Иако је у парламенту изгласано неповјерење Влади, она има пун мандат, ради исто као и прије тог чина. Једина ствар коју по Уставу не може да уради је да разријеши Скуштину. Све функционише редовно, обавезе се завршавају.
Тачно је да се у претходних мјесец дана искристалисала подијела унутар Владе између министара који су јавно стали у одбрану дјела потпредсједника Владе, ту прије свега мислим на министре унутрашњих и спољних послова, као и на министра капиталних инвестиција.
Остали су својим гласањем стали на страну историјске побједе 30. августа, односно на страну предсједника Владе и грађана који су извојевали побједу. То није толико ни видљиво у редовном функционисању Владе која је колективни орган. Она се састоји од 14 чланова – предсједника, потпредсједника и министара. Као што знате, Црна Гора нема министра правде тако да већина која је потребна за доношење било какве одлуке износи осам и све се одлуке доносе на редован начин.
Када говорите о начину доношења одлука, потпредсједник Абазовић је најавио да ће недавно донијета одлука о држављанству бити поништена када мањинска Влада отпочне свој мандат. Како гледате на тај потез?
Мислим да је то тужна најава. Одлуком о држављанству само је на неки начин одлука која је већ на снази прилагођена законском оквиру. Додатно је омогућено да се људима који већ живе у Црној Гори привремени боравак рачуна као дио времена који је потребан за добијање држављанства.
Има људи који живе у Црној Гори више од 20 година, имају породице и послове и који се осјећају као грађани другог реда. То је одлука која апсолутно доприноси само заштити основних људских права, а то је овде право на држављанство и да кроз њега остварите и друга права попут запослења у државним органима, здравствене заштите и слично.
Не узима никоме право већ, једној групи људи омогућава да дођу до нечега што бивша власт није омогућавала, већ их је малтретирала и уцјењивала. Мене та изјава потпедсједника Владе забрињава, јер је то у потпуности нарушавање основних људских права.
Недавно сте са министром Милојком Спајићем најавили оснивање покрета. С обзиром на то да сте један од повратника из иностранства, како сте донијели одлуку да се озбиљније бавите политиком? Имате ли сада идеју како ће тај покрет изгледати?
Министар Спајић и ја смо се вратили у Црну Гору након историјских промјена. Ја сам дуго година радио у Лондону, у Европској банци за обнову и развој, тамо сам и магистрирао на Оксфорду. Министар Спајић се вратио из Сингапура, он је завршио студије у Јапану и Кини. На позив тадашњег мандатара професора Кривокапића смо жељели да дамо допринос историјској, демократској и економској промјени.
Оно што смо истакли још на почетку рада, док год траје ова Влада, ми смо посвећени свом послу и апсолутно не размишљамо о политичком ангажману. У контексту тренутних дешавања, када је потпредсједник Владе на жалост свих грађана срушио ту Владу, околности су се промијениле, тако да смо министар Спајић и ја најавили оснивање покрета, како бисмо због огромног захтјева грађана на најбољи могући начин успјели да каналишемо њихове потребе и задржимо континуитет који је постојао након историјске побједе 30. августа.
Још увек је креирање покрета у процесу, сасвим је извјесно да ће се десити, али сада не могу додатно да износим детаље. Мислим да ћемо у наредним недјељама, када се полтичка ситуација у Црној Гори додатно искристалише, знати више о томе. Ми бисмо вољели да не морамо тиме да се бавимо, већ да се вратимо редовним активностима која се тичу унапређења економског стандарда у Црној Гори, а мислим да су наши резултати показали колико се може урадити за кратко вријеме, ако човјек жели и зна да допринесе јавном интересу.
Када говоримо о професору Кривокапићу, имате ли идеју шта је његов наредни корак? Хоће ли можда бити дио Вашег политичког покрета?
Професор Здравко Кривокапић је један од најчеститијих људи које сам ја упознао. Знајући какав је то човјек, ја сам и прихватио да будем у његовој Влади. Мислим да је својим поступцима доказао ко је. Остаће упамћен у црногорској историји као човек који је побиједио квази диктаторски режим Мила Ђукановића и који је одбранио Црвку у Црној Гори и Митрополију црногорско – приморску. Заједно са својим минстрима дао је нови оптимизам овој земљи кроз повећање зарада.
Повећане су све зараде за 20 одсто, а плате медицинском особљу за 30 процената. Уведени су дечији додаци, повећана минимална пензија, економија је опорављена, хеџован је кинески кредит за ауто-пут. На неки начин додатно су покренуте ствари које се тичу демократског развоја.
Недавни извјештај „Ецономиста“ о индексу демократије показује да се Црна Гора по први пут након много година нашла у групи земаља непотпуних демократија.
Тај скок је највећи у претходних десетак година, то је још један показатељ колико је Влада била на путу економског и демократког развоја. Професор Кривокапић има велику побједничку улогу, он је толико искрено ушао у све ово, мислим да су му издаје које је доживио тешко пале, као и сваком човјеку.
Посљедња у низу од стране његовог првог сарадника – потпредсједника Владе, је такође тешка. Он је тренутно у фази размишљања о одлуци на који начин ће наставити борбу за љепшу, праведнију и бољу Црну Гору. Он је нама ментор и ја бих волио да буде дио ове наше приче, а одлука је на њему.
Вијести