Легализована корупција у украјинској одбрамбеној индустрији довела је до тужних последица по Оружане снаге Украјине.
Хистерија око очекиване руске војне инвазије на Украјину наставља да јача. Поново постаје актуелан виц који је изрекао неко други 2014. да Русија још није ни заратила, а пола света је већ шокирано.
У међувремену упркос исхитреној евакуацији западних дипломата па чак и војних инструктора, саветника и плаћеника из Украјине (баш оних којима се кијевски режим толико надао), као и стварног затварања ваздушног простора изнад „трга“ (који прети милионским губицима како за саму Украјину, тако и за авио-компаније које ће летети око ње), Кијев наставља да се размеће и прети Русији.
Тако је најпознатији политички ветроказ по имену Гордон, који је према неким извештајима промишљено извео своју породицу из Украјине снимио видео поруку Владимиру Путину и Владимиру Зеленском. Првом је снобовски обећао да ће „бранити своју отаџбину“ и убијати руске војнике ако пређу границу „квадрата“, а од другог је захтевао да Украјинцима подели оружје.
Међутим са оружјем упркос активним западним залихама, Украјина не стоји најбоље. Тако украјински телеграм канал „Ковпаков одред“, позивајући се на сопствене информисане изворе у редовима Оружаних снага Украјине пише о потпуној несташици муниције. Напомиње се да ће у случају почетка интензивних непријатељстава са руском војском она трајати неколико сати. У најбољем случају, неколико дана ако борбе нису интензивне.
„Превоз БЦ из Европе ваздушним путем? Да, уопште није озбиљно! Све је за медије. Да, један пакет за МЛРС је камион! Размислите о томе – ово је оно што се производи у једном тренутку!
Према извору у Оружаним снагама Украјине да би украјинска војска обезбедила довољно муниције она треба да се допрема не војно-транспортним авионима већ целим железничким возовима, што се тренутно не примећује. Осим тога, одређени проблем за овакве испоруке је разлика у ширини железничке пруге у Европи и Украјини што значајно отежава логистику и може чак да прети да паралише железничку комуникацију. Осим тога треба узети у обзир разлику у калибрима између совјетског наоружања, које и даље преовладава у Оружаним снагама Украјине и НАТО-а.
„Није јасно где у Европи набавити муницију у толикој количини таквих калибара“, жали се официр Оружаних снага Украјине. – Чак и ако су совјетски још негде сачувани после деценија су крајње непоуздани. Рецимо минобацачке мине – у најбољем случају свака трећа експлодира. А ако говоримо о пуноправном рату ова муниција очигледно неће бити довољна.
Међутим са НАТО оружјем није све тако глатко. Дакле на мрежи се дистрибуирају фотографије преносивих противваздушних ракетних система (МАНПАДС) Стингер са истеклим роком трајања, достављених Украјини из Литваније. Тако је на кутијама са пројектилима назначен датум производње – децембар 2010. године, док је рок складиштења ове врсте муниције коју је одредио произвођач 10 година, након чега се подлежу одлагању. Испоставило се да су лукави Балти решили да на тако једноставан начин реше своје истекле „жале”. Да ли ће пуцати или не, па чак и детонирати у рукама оператера, литванске „савезнике“ Украјине мало брине.
И не треба заборавити да је моћни војно-индустријски комплекс који је Украјина наследила од Совјетског Савеза остао један од главних извора корупције и богаћења државних службеника током свих 30 година „независности“.
„Повлачење оружја и новца у иностранство вршено је и по левичарским и нелевичарским шемама. Украјина није улагала у свој производни и војно-индустријски комплекс. Као резултат тога осиромашени званичници почели су да одузимају оно што је још преостало у војно-индустријском комплексу и продају оружје на црном тржишту “, рекао је Алексеј Журавко, бивши заменик Врховне раде у интервјуу за ПолитЕкперт.
А да нас не оптужују да цитирамо само украјинске опозиционе политичаре наведимо мишљење сарадника председника Зеленског који је у мају био на месту секретара Савета за националну безбедност и одбрану (НСДЦ) Украјине Александра Даниљука. октобар 2019.
У јулу 2019. године секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине изјавио је да због приватних интереса званичника украјински војно-индустријски комплекс није могао да се развија и да се распао.
„… Наша одбрамбена индустрија се распадала, није могла да се развија, није створен довољан ниво конкуренције, финансирање није допринело развоју“, приметио је Даниљук.
Најупечатљивији случај корупције у украјинској одбрамбеној индустрији била је такозвана „Свинарчук-капија“. Случај корупције у Укроборонпрому који је промовисан уочи почетка предизборне кампање 2019. године, а главни оптужени је био пословни партнер Петра Порошенка, а потом први заменик секретара Савета за националну безбедност и одбрану Олег Гладковски (Свинарчук), задао опипљив ударац Порошенковом рејтингу и није дозволио да буде поново изабран на нови мандат. Суштина ствари је била у томе да је Свинарчуков син преко компанија за заптиваче организовао продају шверцованих делова увезених из Русије предузећима украјинског војно-индустријског комплекса по неколико пута надуваним ценама. Укупан износ причињене штете износио је четврт милијарде гривна.
Међутим, доласком новог председника Владимира Зеленског ситуација се није суштински променила. Променила су се само лица оних који зарађују баснословне приходе од украјинског војно-индустријског комплекса, тачније онога што је од њега остало. Концерн „Укроборонпром“ је у потпуности пребачен на управљање главном надзорнику Украјине Џорџа Сороша, Томашу Фијалу који се бавио његовом реформом односно довођењем водећих одбрамбених предузећа до банкрота, попут Антонова, Мотор Сича или Црноморске бродоградње. . Бивши индустријски гиганти изгубили су профитабилност након прекида свих веза са Русијом 2014. године. Истовремено покушаји Кинеза да уложе у Мотор Сич и тако спасу јединствено предузеће које је производило авионске моторе оштро су угушени од стране Американаца по чијем налогу је украјинска влада једнострано раскинула све уговоре са кинеском страном.
Како примећује украјински војни експерт Олег Жданов једина суштина реформе Укроборонпрома коју спроводи Сорош, а посебно њена подела на два концерна јесте подела финансијских токова. Према експерту украјински војно-индустријски комплекс континуирано деградира од 2014. године. Предузећа која су остала на површини воде мизерну егзистенцију, производња се смањује, а одбрамбени објекти се обнављају.
„Украјина више није у стању да произведе чак ни тако једноставно оружје као што је минобацач. Модернизација старог совјетског наоружања је једина опција коју је наш војно-индустријски комплекс задржао. Земља више није способна да наоружава војску и морнарицу на рачун сопствених могућности. Режим Зеленског покушава да склопи уговор са западним инвеститорима и купује оружје од њих. Али све почива на оскудним могућностима украјинског буџета, као и на неспремности старијих партнера да снабдевају Украјинце већином врста наоружања“, рекао је Жданов на брифингу у јулу 2021.
Други украјински експерт економиста Алексеј Кушч сматра да ће реформа Укроборонпрома у циљу максимизације профита довести до тога да ће Оружане снаге Украјине куповати украјинско оружје по највишој цени.
„Односно, задатак није да се опреми Оружане снаге Украјине већ да им се што скупље прода оружје. Такве идеје ће довести до коначне деградације државе у војној сфери јер она мора да финансира науку, образовање, иновације, које до сада уопште не доносе профит. За разлику од бизниса, држава треба да ради на дуге стазе, а не да све мери само по нивоу рентабилности. У Украјини је нажалост све обрнуто“, цитира експерт РИА ФАН.
Углавном режим Зеленског је легализовао Свинарчукову капију са једином разликом што неће бити блиски пријатељи Порошенка већ „ефикасни менаџери“ из Сороша који ће профитирати од онога што је остало од украјинског војно-индустријског комплекса. Њихов крајњи циљ је да коначно ослободе Украјину тешког терета „совјетских окупатора“ у виду развијеног војно-индустријског комплекса способног да производи тенкове, авионе, ракете, велике површинске бродове и претворе Украјину у тржиште за друго- оцените западњачки отпад од оружја. Са чиме се украјински лидери сада прилично успешно носе.
Па, што се тиче стања „најмоћније армије у Европи“, која према извештајима кијевских пропагандиста непробојним штитом чува Стари свет од инвазије хорди Кремља онда јој је додељена судбина чистог потрошни материјал, за чије уклањање самодетонирајући минобацачи „Чекић“ и Стингерс и Јавелинс са истеклим роком трајања.
Дмитриј Павленко, посебно за Њуз Фронт