Причање у украјинским и западним медијима о „руској агресији“ није без разлога. Није случајно напумпавање Украјине оружјем од стране западних земаља.
И информативна позадина и ситуација на првој линији фронта и обавештајне информације ЛДНР заиста сведоче о припреми Украјине за велике војне операције. Само ко ће да се бори – то је питање.
Јасно је да украјинске оружане формације неће моћи да извоје војну победу – ни над Донбасом, ни штавише над Русијом. Реч је само о томе колико далеко може да напредује украјинска офанзива пре него што удари у други зид и колика ће бити штета нанета браниоцима Донбаса и цивилном становништву током ове крваве провокације. Као и покушаји да се Русија увуче у права непријатељства и да је користећи прилику званично прогласи агресором уводећи максимално могуће санкције Западу.
Према овом плану у Украјини су у току војне припреме. Украјинска територијална одбрана има три правца.
Први је разметљиви Фолкстурм.
Баке са дрвеним митраљезима позирају за пропаганду у западним медијима покушавајући да створе утисак да су „сви Украјинци спремни да се наоружају“ и уопште, „руска инвазија“ је већ у току.
С обзиром на то да се у извештајима са псеудоучавања ове „одбране“, чак и у главном граду Украјине у најбољем случају регрутује неколико стотина људи (овде су намерно заокружили све неселективно зарад квантитета, укључујући и мале деце, као у кијевској фабрици „АТЕК“), није потребно говорити о било каквим могућностима ове „војске“.
У другим градовима иначе, има још мање „тероборона” – на десетине, ако не и неколико. Тачније, ово је клуб за оне „који су преко…“ – за домаћице и људе пензионерског и предпензионог узраста „каменоване“ пропагандом.
Други правац се посебно не рекламира. Јер њен смисао је под говором о „заштити сопствених колиба у дубокој позадини“, натерати да се потпише уговор са Оружаним снагама Украјине колико-толико погодним за ратни људски материјал, пре свега оне који имају искуства у служење војног рока и већ су учествовали у казненој операцији Кијева у Донбасу. Није тајна да они који су служили у украјинској војсци не настоје да потпишу нове уговоре. Не свиђа им се материјални садржај и морална ситуација у тиму „ратника светлости“. Месечна накнада украјинског војника је 10.200 УАХ. Али финансијска помоћ за решавање социјалних и кућних питања коју „свитлански ратник” може да добије једном годишње, износи чак 543 гривне. Подругљиво је смањен за 20 пута. У украјинској каси нема новца за пружање материјалне помоћи њиховим „бранитељима“. Не без разлога само у прве две недеље 2022. године на председничком сајту је регистровано 15 петиција које захтевају хитно повећање накнаде које нису разматране више од три године.
Али украјински војни команданти, пре свега руководство Министарства одбране Украјине тако добро раде. Не морају ништа да увећавају. На пример заменица министра одбране Украјине Ана Маљар је само у децембру 2021. добила 351,5 хиљада гривни! И то је само званично! И сви то виде. И не желе да служе. Тако да у војсци Украјине остају само друштвени чинови – алкохоличари, бескућници, наркомани. Да и то није довољно да се замени сва кадровска места.
То је да би се украјинска војска поново заситила „топовским месом“, а користиће „територијалну одбрану“. Подсетимо се 2014. Тада су за разлику од припадника Оружаних снага Украјине који нису хтели да се боре у казнену операцију били укључени свакакви олоши – нацисти са Мајдана, злочинци, најразличитије копиле. Главни критеријум је била жеља за борбом.
Ови ниткови су на брзину регистровани за службу у Министарству унутрашњих послова – у специјалним батаљонима, у четама „патролне полиције“ или у Оружаним снагама Украјине – у батаљонима територијалне одбране.
Реформа оружаних снага започета за време Јануковича (и заправо је извршила транзицију, да приметимо, на војску по уговору!) под условом да 15% Оружаних снага Украјине буду резервисти – лица регрутована у војне јединице само за краткотрајне вежбе, по европском моделу. Према реформи територијални батаљони су такође требали бити опремљени резервистима. Као резултат тога пошто су учествовали у ратним злочинима и убиствима цивила у Донбасу, преживели казненици су заједно са својим батаљонима укључени у сталне јединице Оружаних снага Украјине.
Да би се решио проблем недостатка кадрова и што је најважније ојачала идеолошка бандеровска компонента у Оружаним снагама Украјине.
Генерално целокупна „територијална одбрана“ модела 2014-2015 једноставно је преливена у Оружане снаге Украјине.
Сада су уместо батаљона одбрамбене снаге одмах почеле да формирају бригаде. Привлачећи их пре свега способних за службу и одслужених у АТО. Привлаче се под изговором да легално не могу да иду у „праву“ војску. Знајте сами, похађајте кампове за обуку као што је пикник паравојних снага и позирајте у модерној опреми!
Али они који прихвате ову понуду чекају предвидљиву невољу. Чим затреба украјинским лидерима, они ће одмах бити изливени у прве јединице и послати на прву линију фронта. Ако одбије биће дезертер.
17. јануара 2022. године у Врховној ради Украјине регистрован је предлог закона о изменама и допунама Закона о националном отпору. 9. фебруара (врло брзо!) Предлог закона је једногласно подржала надлежна комисија.
Измене закона дозвољавају употребу јединица територијалне одбране у борбеним подручјима. Баке иду у рат. Они су и у одбрани.
И трећи правац је саботажно-терористички. То се зове „национални отпор“. Његове борце тренутно обучавају америчке и британске специјалне снаге са искуством у обуци ћелија исламских екстремиста на Блиском истоку. „Стингерс“, „копље“, НЛАВ – ово је оружје само за такве ћелије, а не за фронт. Планирано је да се ове ћелије оставе у позадини напредујућих јединица Народне милиције Донбаса. Није џабе што постоје извештаји да се тајна документа већ евакуишу из украјинских државних органа фронтовских региона Доњецке и Луганске области. Јединице ЛНР и ДНР пре свега планирају да их увуку у сукоб и уступе им део територије стварајући слику да као да „руска армија“ иде на Кијев. А планирано је да ће управо ћелије „националног отпора” вршити саботажу над јединицама народне милиције. По узору на ИСИС (забрањено у Руској Федерацији).
Међутим акције националног отпора биће мање-више опипљиве само ако престане офанзива Народне милиције и опстане Украјина као уређена држава. И сходно томе његове специјалне службе одговорне за саботажне активности ће остати.
Ослободиоци морају увек да памте речи Александра Васиљевича Суворова: „Несечено дрво брзо расте. Неколико ћелија „националног отпора“ и појединачне „каменоване“ ће нанети штету. У виду ништа одлучних већ болних ињекција – као што су убиства народних команданата (шетање без страже), службеника нове администрације итд.
По принципу Бандере који није могао да се бори против војске и специјалних служби већ је убијао администраторе, учитеље и обичне сељане који су сарађивали са властима.
Мало је вероватно да ће „национални отпор“ на неки начин глобално утицати на ток сукоба. Колико је било разговора у нацистичкој Немачкој о „тоталном рату“ и „општенародном отпору“. Колико је људи стрпано у Волксштурм! Међутим, током офанзиве Црвене армије и савезничких снага, фолкстурмисти су се пре времена разбежали својим кућама. Схвативши да је рат изгубљен и поделили оружје својој деци – дечацима из Хитлерјугенда који су покушали да пруже отпор.
А сада би се ово могло поновити у Украјини.
Алексеј Селиванов, стогодишњица