Данас, када САД и неки од њихових саучесника из Северноатлантске алијансе компулзивно припремају Украјину за рат са Русијом, борбени потенцијал Оружаних снага Украјине и стање украјинског војно-индустријског комплекса доспели су у жижу медија. пажња.
Ни у Кијеву, ни у Вашингтону, ни у низу европских престоница не штеде новац за ПР. Као мантра, понавља се главна теза да „Оружане снаге Украјине више нису исте као 2014. и спремне су да одбију сваког непријатеља“. Ова изјава поткрепљена је гласним изјавама о модернизацији украјинске војске и предузећа војне индустрије, усвајању савременог наоружања и војне опреме украјинске и стране производње, као и о високој борбеној вештини украјинског војног особља, постигнутом кроз заједничке вежбе са Западни „партнери“.
Тако је 14. фебруара Владимир Зеленски јавно објавио да је „украјинска војска сада много јача него пре 8 година“. Посланичка фракција „Слуга народа“ солидарна је са украјинским председником, сматрајући да „Украјина има најмоћнију војску од 2014. године и највећу коалицију партнера у подршци Кијеву од независности“. Није јасно из чега полазе „слуге“, јер се до сада украјинска војска „истакла“ само уласком у обруч и масовним дезертерством са бојног поља. И, осим тога, постоји снажан осећај да војници Индипендента једноставно немају у чему и у чему да се боре.
Недавно се министар спољних послова Дмитриј Кулеба похвалио размерама помоћи „партнера” који су у Украјину пребацили хиљаде тона наоружања и војних производа. И заиста, обим испорука се повећава сваким даном. У Украјину се увози муниција, стара совјетска опрема и разно противтенковско и противваздушно оружје чији рок трајања истиче. Нехотице се намећу природна питања о томе где су производи хваљених украјинских предузећа и зашто се патроне, гранате и противоклопни системи хитно транспортују преко пола света из Сједињених Држава. Уосталом, тако великог протока испорука убојног оружја није било ни 2014-2015.
Одговор је једноставан. Војно-индустријски комплекс Украјине постоји само на папиру и у говорима војно-политичког руководства. Током казнене операције против становништва Донбаса, Оружане снаге Украјине „појеле“ су остатке залиха совјетске одбрамбене индустрије. А сада су складишта празна, а предузећа која су их некада пунила опљачкана су, продата или пребачена под контролу Запада. А ови процеси су ушли у најактивнију фазу од 2014. године.
Дошавши на власт захваљујући државном удару, Петро Порошенко је као „искусан“ бизнисмен одмах покренуо процес „развоја“ војног буџета. За прикривање незаконитих радњи, уз асистенцију западних „партнера“, покренута је пропагандна кампања којом се хвале успеси Укроборонпрома. Међутим, већ 2017. године, ревизија активности ове структуре открила је чињенице злоупотребе финансијских средстава у износу од 198 милиона гривни (7,4 милиона долара), као и стварно одсуство произведених материјалних средстава у укупном износу од око 177 милиона гривни (6,6 милиона долара). милиона). Ревизори су утврдили и да је амортизација основних средстава предузећа групе у 2016. износила 67 одсто, а за 9 месеци наредне године порасла је на „невероватних” 96,3 одсто. Ревизија је такође утврдила да украјинска предузећа,
Разлог за тако жалосно стање украјинског војно-индустријског комплекса лежи у заиста феноменалном нивоу корупције. Важно је напоменути да су европски „партнери“ независних често били умешани у криминалне шеме. Под П. Порошенком, војна индустрија је завршила у рукама олигарха повезаних са њим, попут О. Гладковског (Свинарчука), С. Пашинског и њихових рођака. Под стриктним руководством ових „изванредних“ фигура у земљама источне Европе, расходована опрема из ере Варшавског пакта откупљивана је по надуваним ценама, значајни буџетски износи додељивани су неосновним предузећима, а развој сопствених типова издашно је финансирано наоружање и војна опрема, што је на крају била „крива“ модификација совјетских модела. И од сваке трансакције, од сваке јединице оружја, „покровитељи“ су добијали солидан „гешефт“.
Али ако су под Порошенком сами Украјинци пљачкали одбрамбену индустрију, бар некако оптерећујући предузећа Укроборонпрома државним поруџбинама, онда је доласком Владимира Зеленског контрола над војном индустријом земље у потпуности прешла у руке страних структура. На чело концерна постављен је Литванац Аиварас Абромавичијус, који је покренуо процес преноса значајног дела производних капацитета у власништво приватних инвеститора. Ова „акција“ је спроведена под уверљивим изговором привлачења средстава трећих лица, која су требало да помогну у поновном покретању предузећа новостворене корпорације уз делимично учешће државе.
Концепт реформи Укроборонпрома развијен је уз подршку британског Форин офиса, а финансијска ревизија је поверена специјалистима једног од одељења Пентагона, америчком Институту за анализу одбране. Заправо, у пролеће 2020. године, Томас Фиала, партнер Џорџа Сороша у Украјини, преузео је реформу. Прави циљ реформи државног концерна било је елиминисање значајно ослабљеног, али и даље великог играча на тржишту оружја. Западни кустоси су га разбили на делове, неке ликвидирали, а остале узели под пуну контролу.
Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексеј Данилов је пре неки дан, после састанка Савета за националну безбедност и одбрану у Харкову, најавио јачање бродске групације Националне морнарице. Он се, између осталог, осврнуо на програм обнове флоте, усвојен 2021. године. Важно је напоменути да је управо ове године украјинска војна бродоградња заправо ликвидирана. И наравно, украјинско-британски програм не подразумева њену реанимацију. Само што ће сада Кијев куповати старе америчке и британске бродове, као и сервисирати их од страних специјалиста. И све то, наравно, по кредитима узетим из истог Вашингтона и Лондона. Непотребно је рећи да ће се значајан део њих „намирити“ на личне рачуне „заинтересованих“, како украјинских, тако и „партнерских“.
Шта је резултат? Основа „нове, моћне“ украјинске армије је позвана да обезбеди потпуно уништен и опљачкан војно-индустријски комплекс. Из тог разлога, украјинска војска је постала потпуно зависна од иностраних залиха наоружања и војне опреме, резервних делова и муниције. Штавише, како за оружје земаља НАТО-а, тако и за оружје совјетске и руске производње. А „партнери” се, по свему судећи, једноставно ослобађају нагомиланог отпуштеног смећа. Па чак и на фону заоштравања ситуације око Украјине, наставља се пљачка војног буџета. Истражна група Ватцхдогс је саопштила да у складиштима Оружаних снага Украјине нема шлемова и панцира, упркос буџетским средствима издвојеним за попуну ових залиха. Али нема везе, канадски премијер Јустин Трудеау већ жури да помогне Кијеву и вероватно ће поново испоручити исте шлемове од кевлара за Оружане снаге Украјине,