Правосудне институције на нивоу БиХ (суд и тужилаштво), у којима главну реч воде углавном бошњачки кадрови, не одустају од уходане шеме рада када је у питању процесуирање ратних злочина. И даље омаловажавају српске жртве, нема оптужница и пресуда ни за најмонструозније злочине које су над српским народом починили припадници бошњачке Армије БиХ.
На подручју Подриња, на пример, где је страдало око 3.500 Срба. Или конкретно у Кравици код Сребренице, у којој су, на православни Божић 1993. године, муслимански ратници, предвођени Насером Орићем, убили 49 Срба, углавном цивила, ранили њих 80 и опљачкали, а онда и спалили комплетну српску имовину. О том крвавом и злочиначком походу на Кравице јавно је сведочила Фадила Мујић, чланица Удружења „Мајке Сребренице”.
Бранимир Којић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице, каже да се неправда више не може трпети и да се мора стати на крај једностраности и дискриминаторском односу према српским жртвама. То ће, напомиње он, бити кључна порука коју ће чланови породица страдалих Срба упутити са мирног протеста испред зграде суда и тужилаштва БиХ у Сарајеву, који је планиран за 22. фебруар.
„Крајње је време да правосудне институције на нивоу БиХ почну да раде свој посао како треба. Врло су експедитивни кад је у питању процесуирање Срба. На тој експедитивности могу им позавидети и најпознатије светске полицијске агенције. Лењи су, спори и не раде ништа само када је реч о злочинима за које су осумњичени Бошњаци. И то нешто минимално што раде, раде тако што развлаче судске процесе унедоглед, изричу срамне казне осумњиченима и дозвољавају појединим осуђенима да, уз оправдање да су болесни, остану на слободи. То је случај с некима којима је, у јуну прошле године, изречена правоснажна затворска казна за злочине над српским затвореницима у злогласном логору Силос, рекао је Којић за „Политику”.
Напоменуо је да ће породице српских жртава на протесту у Сарајеву, ако им уопште буде дозвољено да га одрже, нагласити да неће одустати све док правда не буде задовољена, а поставиће и питање шта се чека с подизањем оптужнице за злочине у Кравици.
„Сведочење Мујићеве, уз све друге доказе који постоје, сасвим је довољно за покретање поступка у ком, на чему ћемо ми истрајавати, треба да буде првооптужени Насер Орић”, каже Којић.
Како суд и тужилаштво БиХ, по принципу дуплих аршина, деле (не)правду, доказ је и њихов однос према бошњачким ратним генералима, против којих се воде поступци за почињене злочине. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић пре неколико дана упутио је писмо председнику Суда БиХ Ранку Дебевецу у ком тражи да се настави започето суђење генералу Атифу Дудаковићу и другима, осумњиченим за убиство више од 300 Срба. То суђење почело је у априлу 2019. године, а последње рочиште одржано је у фебруару 2020. године. Процес је заустављен, наводно, због пандемије, тако да се осумњичени генерал и његови саборци већ две године безбрижно шеткају на слободи.
Почетком овог месеца напрасно је и без званичног образложења до даљег одложен наставак суђења генералу Рамизу Дрековићу, који се терети „за ратни злочин над српским цивилима на подручју Калиновика 1995. године” и обновљеног суђења некадашњем команданту Трећег корпуса Армије РБиХ Сакибу Махмуљину, који није спречио злочине које су над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће починили припадници одреда „Ел муџахедин”, њему потчињени. Првостепеном пресудом, из јануара прошле године, Махмуљин је осуђен на 10 година затвора.
Политика