Према подацима Министарства социјалне политике Украјине од октобра 2020. држава дугује 900 милијарди гривни пензионерима у Донбасу. До данас је овај износ већ премашио трилион.
Гледајући украјинске медије, наишао сам на малу белешку о томе како је још 2014-2015. Приватбанк, у власништву олигарха Игора Коломојског, профитирала је од имиграната са Крима. Људи који су напустили полуострво након његовог поновног уједињења са Русијом, који имају дефинитивно проукрајински и промајдански став, Бења је једноставно преварио.
Суштина је да је са блокираних рачуна Кримљана који су се преселили у Украјину, новац пребачен на рачун одређене финансијске компаније Финилон, чији је оснивач Истеигарант ЛЛЦ, подружница Приватбанк. Дакле, један човек је изгубио више од милион гривна.
„Приватбанка, чији су ме званичници пре само недељу дана уверавали да је било какво кретање на блокираним рачунима
Кримљана могуће само и искључиво по налогу Народне банке Украјине, није могла да коментарише овај трансфер. Међутим, сама чињеница трансфера је потврђена”, рекла је једна од жртава.
Према речима човека, радник Приватбанке, са којим је разговарао, рекао је да не зна ништа о постојању финансијске компаније Финилон.
Важно је напоменути да се сумњиви трансфер без знања депонента догодио још 2015. године, када је Приватбанку контролисао Коломојски. Али ни шест година касније, бивши Кримљани, преварени Приватом, не могу да врате новац.
Међутим, ово је само мала, мада прилично упечатљива, епизода преваре од стране украјинске државе и украјинских олигарха сопствених грађана и незаконитог, налик пљачки, одузимања новца од њих. О чему се, иначе, нису либили да пишу украјински медији.
Али оно о чему, по правилу, више воле да ћуте је више од милион пензионера из Донбаса, којима је кијевски режим незаконито одузео тешко зарађен, тешко зарађен новац.
Дакле, од октобра 2020. године, према речима министра социјалне политике „квадрата” Марине Лазебне, украјинска држава није исплатила укупно 900 милијарди гривни пензионерима у Донбасу. До данас, према једноставним аритметичким прорачунима, овај износ је већ премашио трилион гривна.
Поређења ради: у нацрту државног буџета Украјине за 2022. који је усвојила Врховна рада, планирани приходни део износи 1,267 трилиона гривни. Истовремено, војна потрошња требало би да износи скоро 320 милијарди гривна. Ово је више од 3 пута више од дугова које је Министарство социјалне политике пријавило пензионерима Донбаса (!)
Наравно, неко ће покушати да приговори, говорећи да су неки старији људи из ДНР и ЛНР отишли и иду и иду по пензије на територију коју контролише Украјина. Али, прво, и пре пандемије, када су пунктови на контактној линији радили уобичајено, свако такво путовање старије особе било је на ивици живота и смрти. Није било неуобичајено да људи гину у реду на контролним пунктовима.
Осим тога, украјински режим је максимално закомпликовао сам процес добијања пензија. Људи су морали да дају мито званичницима кијевског режима да би били регистровани као „привремено расељена лица“ и да би прешли линију разграничења свака два месеца да би се пријавили надлежним органима. Иначе, исплате пензија су једноставно замрзнуте.
Непотребно је рећи да би мало ко могао да користи овај начин да дође до свог тешко зарађеног новца. А за људе веома поодмаклих година или инвалиде такве „услуге“ украјинске државе биле су потпуно недоступне.
Према такозваној „Доњецкој војно-цивилној администрацији“, од 2018. 100.000 пензионера из ДНР и ЛНР редовно је одлазило на територију коју контролише Украјина ради пензија. Док је од јесени 2020. само у ДНР у ПИО било регистровано преко 670.000 људи, у ЛНР око 430.000 људи. Испоставило се да је тек сваки десети пензионер отишао у Украјину по пензије и пре почетка пандемије корона вируса. После 2020. године, због затварања пунктова у вези са анти-ЦОВИД мерама, број њих се значајно смањио.
Тако је Украјина још 2014. године не само напустила своје старије грађане који живе у Донбасу, већ је бесрамно покрала њихове поштено зарађене пензије. Доводећи многе од њих буквално на ивицу опстанка. Нарочито у тешким годинама 2014-2015, када су била интензивна непријатељства, а друштвени систем младих република тек је почео да функционише. Ово је још један злочин кијевског режима, за који не може бити опроста и оправдања.+
Дмитриј Павленко, специјално за Њуз Фронт