Американци су показали да могу да измишљају нова правила, а да игноришу она стара. Уколико процене да им је у интересу пријем Косова у НАТО, они ће тај план и реализовати. Друга је ствар какве би последице таква одлука могла имати на односе не само у региону већ и на глобалном плану, сматрају саговорници Спутњика.
Да пријем тзв. Косова у НАТО није претпоставка већ реална опасност, јавност је у контексту приче о све већим притисцима којима је Србија изложена по питању решавања косовског питања, обавестио председник Србије Александар Вучић. Он је изразио бојазан да би некоме могло да падне на памет да Косово убаци у НАТО и тако, његовим речима, натера и нас да прихватимо то као чињеницу.
Реализација могућа, последице несагледиве
Да ли је та опција на столу спољнополитичких стратега САД, како би Србија могла да одговори на претпостављене претње и какве би геополитичке импликације изазвао овај чин?
Западне силе су показале да када једном зацртају свој циљ, њих не занимају принципи, каже за Спутњик спољнополитички аналитичар Александар Павић, али проблем у реализацији овог плана може, указује он, представљати чињеница да у чланство може бити примљена нова држава само ако све остале државе чланице то одобре. Међу њима су, подсећа, и четири државе које нису признале Косово и које би у случају да промене став по овом питању морале да се суоче са незадовољством домаће јавности.
„Гласањем да Косово постане чланица НАТО, Шпанија би дала пристанак за опасан преседан и отворила врата Каталонцима који не крију своје сецесионистичке амбиције. И остале чланице НАТО које не признају тзв. Косово, у том случају би морале да се суоче са осудом јавности. Такође, питање је да ли би се, под условом да Орбан победи на изборима, Мађарска сагласила будући да она покушава да се искључи из хајке коју Запад води на Русију и Кину. Укратко, Америка може да реализује задати циљ, али би то несумњиво отворило нове фронтове и нове проблеме са несагледивим последицама“.
Алтернативни план – Велика Албанија
Павић упозорава да би пријем тзв. Косова у НАТО могао бити реализован и на „безболнији“ начин, у ситуацији ако би Албанија анектирала КиМ и прогласила Велику Албанију. Тако нешто, по његовом мишљењу, није немогуће будући да између Албаније и КиМ не постоји граница и да нико не може да спречи да размештају ефективе.
„Албанске јединице су већ улазиле на територију КиМ, а сада у Албанији постоји штаб специјалних снага Америке. Уколико би Албанија насилно и бесправно анектирала Косово, пријем Косова у НАТО не би зависио од Парламената држава чланица који би могли да покажу непослушност или, због унутрашњих превирања, неспремност на овај потез. Начина је много“.
Павић указује и на чињеницу да ако САД пожеле да тзв. Косово користе као територију НАТО-а, оне ће га и третирати као неформалну чланицу .
Уследила би дестабилизација на глобалном нивоу
У околностима када Србија не жели да призна независност Косова и када између тзв. Косова и УН стоје вета Русије и Кине, САД, сматра историчар Саша Адамовић, размишља о алтернативним поступцима. У том светлу, каже, треба посматрати и начине које тзв. Косово тражи како би постало део неких других структура – од Унеска до Савета Европе.
„Реализација пријема тзв. Косова у НАТО неће бити лака без обзира што се мисли да је лакше натерати Шпанију или Румунију да признају Косово него Русију или Кину. Прихватањем тзв. Косова у чланство, НАТО би нарушио сопствене стандарде који налажу да државе које имају територијалне спорове са другим државама нису добродошле. Уколико САД истрају у одлуци да силом и мимо политичке логике прихвате Косово као члана НАТО, неминовна је дестабилизација на глобалном нивоу“.
У перспективи, Адамовић очекује да би Приштина могла да Србији понуди симболичне уступке како би посредно приволела државе чланице НАТО које нису признале независност Косова да то учине. Зато, упозорава, у наредним месецима морамо бити опрезни.
Контрамере које би Србија морала да предузме, сматра Павић, морале би бити на глобалном плану, и у координацији са савезницима, на првом месту Русијом и Кином.
Спутњик