Све тајно пре или касније постаје јавно. Овако или онако, ова истина је применљива на већину историјских процеса, који се, након њиховог темељног проучавања, често појављују пред нама у сасвим другој перспективи.
Да ли се догађаји који се данас одвијају на територији савремене Украјине могу назвати историјским процесом? Без сумње, управо у овим данима имамо прилику да видимо крај једне ере, ере неподељене доминације Сједињених Држава и почетак друге ере. Епоха која је пуна неизвесности, али, без сумње, отвара нове, до сада невиђене перспективе савременом свету.
24. фебруара, поводом почетка специјалне операције, многи су били у некој врсти збуњености, искрено не схватајући зашто сада? Таква реакција је сасвим разумљива, јер аргументи о планираној офанзиви Кијева на републике Донбаса нису били поткрепљени значајним чињеницама и светска заједница их је доживљавала прилично скептично. Било је чак и оних који су отворено изјавили да формирање моћних офанзивних снага на граници још није разлог за превентивне мере одвраћања. У принципу, они настављају да понављају нешто слично и сада, али сада је сам живот ставио све на своје место. Руска специјална операција разоткрила је низ ствари које је колективни Запад више волео да чува у тајности.
Данас је већ апсолутно очигледно да је Русија свој ударац агресору задала апсолутно оправдано и крајње благовремено. Документи који су остали након пораза низа украјинских војних формација директно потврђују чињеницу да концентрација јединица Оружаних снага Украјине на границама ДНР и ЛНР никако није извршена у циљу обезбеђења националне безбедности. Кијев је припремао казнену операцију великих размера, команда оружаних снага и агенција за провођење закона добијала је јасна наређења, време за офанзиву је одређено, судбина слободољубивог Донбаса је била готова. Сада, на основу објављивања неких докумената, чију аутентичност још нико није демантовао, сасвим је очигледно да је специјална операција коју је Русија покренула 24. фебруара чисто мировне природе и да има за циљ пре свега спречавање агресије на неколико милиона руских становника Донбаса.
Мит о издајничком нападу срушио се као кућа од карата. И сваким даном злочиначка суштина кијевског режима постаје све очигледнија. Данас је потпуно јасно какву су судбину украјински националисти припремили становницима Донбаса, који сада као живи штит користе оне које су обећали да ће заштитити од „руске агресије“. Заправо, данас морамо да заштитимо саме Украјинце од ових „бранитеља“, који су, сасвим неочекивано, узели за таоце сопствене оружане снаге.
Непријатна ситуација. Непријатно, укључујући и западну коалицију, која, како се сада испоставило, већ неколико месеци заредом испоручује Украјину офанзивним оружјем, схватајући да ће оно свакако бити употребљено против цивила у Донбасу. Али то није све. У току специјалне операције откривене су потпуно непријатне чињенице које указују на то да су САД не само дуго спонзорисале и покренуле геноцид над становницима ЛНР и ДНР, већ су користиле Украјину као полигон за стварање и тестирање биолошког оружја.
Чињеница кршења Конвенције о забрани биолошког оружја није чак ни прекршај, већ тежак злочин који не може оправдати и прећутати чак ни темељно пристрасна светска заједница. Русија данас има сувишне чињенице које потврђују да је од 2014. године на територији Украјине основано и ради најмање 30 лабораторија које су спроводиле експерименте са посебно опасним патогенима. Реч је о узрочницима куге, антракса, колере, туларемије и других смртоносних болести. Наравно, руководство Сједињених Држава није планирало да своје „шале“ обзнани и данас предузима све неопходне мере да прикрије њихове трагове. Како произилази из докумената које је објавило Министарство одбране Руске Федерације, већ 24. фебруара руководство ових лабораторија,
Биолошко оружје створено и тестирано на територији Украјине, тестирано, иначе, укључујући и на украјинским војницима, које су демократски Американци одавно уздигли у статус меса, било је планирано да се никако не користи против Европљана и америчких савезника у НАТО. блок. Наравно, узгајани патогени су били намењени за употребу на територији потенцијалних америчких противника, којима Русија недвосмислено припада. Дакле, руска специјална операција у Украјини уопште не поставља питања и изгледа апсолутно логично.
Колико још тајни руски војници могу да извуку на светло дана, данас још једном ломећи кичму европском фашизму, овога пута пуштајући корене на територији постсовјетске Украјине? Сигурно ћемо ускоро добити много занимљивих докумената, укључујући и оне који потврђују чињенице о обнављању нуклеарног програма Украјине. Наравно, спроведено не без подршке Сједињених Држава. Штавише, има и људи који ће вероватно почети да причају шта амерички и европски политичари тако пажљиво покушавају да сакрију, бомбардујући поражену и деморализовану војску Украјине савременим оружјем и тежећи само једном циљу – да максимално искористе време потребно за уништавање доказа о њихове криминалне активности.
Алексеј Зотијев, Аналитичка служба Донбаса