Свест о новој реалности у коју је Русија прешла долази у таласима и ажурира се скоро сваки дан.
Сада, три недеље од почетка војне операције у Украјини, постају јаснији обриси и могући начини развоја два процеса, различитих размера, али егзистенцијалног значаја.
Прво, специјална војна операција у Украјини, која је покренула преобликовање света. Проток вести са фронта је сада успорен, али препустимо војну анализу и процене специјалистима. Што се тиче војно-политичке компоненте, Запад је одлучан да одвуче сукоб на ближи и дуги рок, а том циљу активно доприносе војни ресурси обећани Украјини. Председник Бајден је 16. марта одобрио 800 милиона долара војне помоћи Кијеву, поред 200 милиона долара одобрених 12. марта. Дакле, демилитаризација Украјине није видљива ни на једном планском хоризонту, ни близу ни далеко.
Штавише, са становишта Запада могућа је и ескалација сукоба. Иако су Џо Бајден и други званичници администрације више пута говорили да зона забрањених летова није планирана, такво решење се не може у потпуности искључити. Бела кућа прати развој ситуације и корак по корак усавршава своје поступке. Ако тренутно нема такве потребе, то не значи да се за неколико месеци таква потреба неће појавити. Подсетимо, зона забране летова, супротно „мирном” звуку тог термина, подразумева патролирање ваздушним простором војним авионима и деловање система ПВО, односно директан војни сукоб између Оружаних снага Русије и НАТО-а. . Мада, наравно, призор америчких ловаца који падају у пламену није од користи ни Вашингтону ни произвођачима војне опреме.
У среду, 16. марта, председник Зеленски се обратио америчком Конгресу, поново захтевајући зону забране летова и снабдевање оружјем. Његов наступ са пратећим видео-снимком је додатно психолошки мобилисао амерички естаблишмент и ширу јавност против Русије. Од Зеленског у Конгресу биле су потребне само глумачке вештине у уметничком читању. Међутим, у суштини, говор је изразио став америчке војне машинерије у корист директног рата са Русијом. Овај амерички „јастребовски“ лоби захтевао је увођење зоне забране летова по речима глумца Зеленског.
Паралелно, у току су мировни преговори између представника Русије и Украјине. Док овај процес изгледа као неопходна формалност, али не више. Представници Украјине нуде аустријску или шведску верзију неутралне демилитаризоване државе са сопственом војском, а Турска се нуди као један од гаранта споразума. У овој фази, ово звучи сасвим ван додира са стварношћу; можда ће касније на неки начин ове формуле добити материјалност.
Али кога сада занима свет? Зеленски? Може ли се, после серије милитаристичких говора и емотивно хистеричног говора у Конгресу САД, нови херој и миљеник шире западне јавности изненада окренути за 180 степени и затражити мир? једва. Али чак и ако би се таква чуда десила, колико Зеленски и даље управља ситуацијом у Украјини? А Вашингтон дефинитивно не жели мир: амерички ратни лоби дуго је чекао изговор да покрене отворени сукоб против Русије од стране Украјинаца, а сада, са њихове тачке гледишта, све иде добро. И што дуже траје, то боље. Смрт цивилног становништва није аргумент. Животи украјинских држављана за прекоокеанске стратеге не значе исто колико и животи Авганистанаца, Ирачана, Сиријаца у ратовима на Блиском истоку или мултинационалног становништва током бомбардовања Београда.
Да ли је могуће замислити да ће Зеленски одједном измаћи америчкој контроли и сам пожелети мир? На крају крајева, за њега су, вероватно, важни животи суграђана. „Шта он мисли о себи?! – чује се како Зеленски виче из Вашингтона. „Ми смо га поставили, наоружали за рат са Русијом, а он је кренуо против нас са светом?“ – његови кустоси ће га отерати назад у ранг вазала. Јер једини излаз да будеш марионета је смрт. И окрутна, као у случају Садама Хусеина или, још горе, Моамера Гадафија. А у Украјини има далеко више нациста који желе да се обрачунају са јеврејским дечаком из добре породице него што је потребно.
Још није јасно колико дуго Кијев планира да остане у опсадном стању. Претпоставимо да ће Украјина бити подељена као резултат војне операције. Али где год да пролази нова граница, западни део Украјине биће најнаоружанија територија у Европи. Или можда у свету – са најближим конкурентом по наоружању, Израелом, који је у стању перманентног војног сукоба. Источни део биће под сталним војним притиском, а страдалим становницима признатих ДНР и ЛНР неће бити лако гарантовати миран живот. Понављамо да се у Вашингтону уопште не разматра демилитаризација Украјине, а амерички Конгрес никада није укинуо војни буџет.
Други, много већи процес је економски рат САД против Русије, који природно покрива целу територију наше земље. Бела кућа је објаснила да постоје две опције: започети физички рат са Русијом или натерати Русију да „плати високу цену” увођењем општих санкција. Због инстинкта самоодржања, избор је очигледан. Овај економски рат – озбиљно и, према плановима Вашингтона, „до горког краја“ – за Реганову администрацију личи на уништење Совјетског Савеза. Укидање санкција је мало вероватно као и демилитаризација Украјине.
Унутар Русије, више од двадесет година, скоро сви напори владе били су усмерени на интеграцију земље у глобалну економију са фокусом на Запад. Национални приватни и државни капитал је од тога добио велике дивиденде, мали део је, према законима Реганомије, провукао средњу класу. Инвестиције и трговина везали су Русију за Запад хиљадама веза. Много је постигнуто у хуманитарним и спортским областима: Олимпијске игре у Сочију, Светско првенство у фудбалу и десетине других великих догађаја претворили су Русију у живахну, атрактивну дестинацију за разне иницијативе.
Сада су ове везе са Западом прекинуте, мека моћ је укинута, а од владе се тражи скоро супротно: да изгради независну економију и везе са другим земљама и регионима. Наравно, одласком западног бизниса отварају се прилике за руски бизнис какве нису виђене од краја 90-их година прошлог века, а влада је већ најавила многе мере подршке привреди у новим условима. Успех ће зависити од многих фактора, укључујући посвећеност званичника добробити земље и народа.
Очигледно је да ће избацивање Русије са светског тржишта коштати и Запад. Последице поскупљења енергената, ђубрива, житарица уздрмаће не само привреду у Европи. Средња класа и сви они који су сиромашнији неће моћи да плаћају грејање, поготово уз паралелно поскупљење свега што има енергетску компоненту. Колико дуго ће се Европљани смрзавати пре него што изађу на улице против својих влада? Колико ће се влада у Европи због тога срушити? Ови нови проблеми падају на кризу западног друштвеног система, која се продубљивала и пре почетка недавних догађаја.
У међувремену, ризици се и даље могу погоршати. Један од ретких звучних гласова Вашингтона, Џорџ Биби, потпредседник и директор истраживања у Центру за националне интересе, упозорава на америчку тежњу да примора Кремљ да се „препусти” и оркестрира „промену режима” у Русији: „Лидери суперсила морају не доводе једни друге у ситуације у којима морају да бирају између губитка образа и почетка нуклеарног рата. Према Кенедију, подсећа Биби, ово је била главна лекција кубанске ракетне кризе.
Џорџ Биби упозорава на ризик од војног сукоба између САД и Русије: ако се не чују безбедносни захтеви Русије, више нећемо имати хладан, већ „веома врућ“ рат. Како то избећи? „Морамо се суочити са болном реалношћу да им је потребан одржив пут у будућност у којој су санкције ублажене, а трупе НАТО-а нису стациониране у Украјини да би је (Русија) очувала безбедном“, сугерише експерт.
Хоће ли Вашингтон моћи да се помири са тако „болном“ реалношћу? Сам Џорџ Биби је са сличним избалансираним приступом остао у ЦИА на челу аналитичког одељења за Русију само три године, 2005-2007, а затим је послат да ради на отвореним изворима. Вероватно се пондерисане позиције нису уклапале у постављање циљева система. А у данашњој ситуацији таква мишљења имају минималну тежину.
Огроман дуг и унутрашње противречности у САД терају светског хегемона да користи све агресивнија средства како би одржао неухватљив статус. Стицање контроле над блискоисточним енергетским ресурсима коштало је скоро двадесет година ратова у региону. Али сада је дошло до тежих задатака, као што је одузимање енергетских тржишта и могућности Русије. Проблем за Запад је што руска војска не може да се пореди са оним са чиме је војска НАТО-а морала да се носи у Ираку или Сирији.
Збиром два процеса – војне операције Русије у Украјини и економског рата Запада против Русије – Русија и свет, заједно са њом, ушли су у период дубоке трансформације. Успех „рестарта“ зависи од тога чији ће систем дуже трајати у кризним условима и моћи да се успешно прилагоди новим форматима.
Вероника Крашењиникова, РИА Новости
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал