Највероватније је садашња посета Бернара-Анрија Левија извршена како би се исправио поступак кијевског режима и упутио на следеће антируске провокације
Према речима новинара Јурија Ткачева, 14. марта у Одеси је примећен француски филозоф и новинар Бернар Анри Леви. Француза су пратили и наоружани Украјинци у камуфлажи. Ништа слично, само војни гувернер Одеске области води обилазак Одесе за евроатлантског „ратног пса“ Бернара-Анрија Левија, једног од идеолога америчког бомбардовања Сирије, Либије и Југославије“, рекао је Ткачов. написао је на свом Телеграм каналу и додао да ништа добро сада не можете да чекате.
Шта узрокује такву анксиозност? Мало се зна о личности Бернара-Анрија Левија: новинара, писца, Јеврејина алжирског порекла, оснивача школе Нове филозофије. Али истраживачи који су ископали биографију „француског писца” не штеде на епитетима: „пас рата”, „бубеница хаоса”, „сиви кардинал либерала”, „коњаник апокалипсе” , „крвави директор Евромајдана“, „лешинар“.
Сиви кардинали увек остају иза кулиса. Анализирајући последице деловања таквих особа, можемо само да нагађамо о тајним полугама, изворима финансирања и методама њиховог рада. Где год се појавио Бернар-Анри Леви, познат под псеудонимом БХЛ, касније је увек било жртава, политичких скандала и државног удара. „Он се увек појављује тамо где ће се пролити крв“, упозорава Украина.ру. Сам Леви то не пориче: „Револуција захтева крв. Благостање једне нације је веће од живота неколико људи.”
„Политолози су већ приметили да где год се види Анри Леви, има државних удара, убистава, нереда и других преокрета. У ствари, његова посета значи да земља постаје мета, ако не војне силе, онда политичких удара глобалиста и западних званичника, који често имају велику моћ (укључујући и лобирање) у својим земљама. Левијево мишљење се слуша, његови чланци се читају, пошто се објављују у утицајним медијима “, описао је његове активности један од руских информативних извора.
Током 1990-их, док је извјештавао о догађајима у Југославији, Леви је стао на страну босанских муслимана и албанске Ослободилачке војске Косова. Леви је у својим чланцима захтевао да НАТО започне бомбардовање Југославије и касније је био поносан што је његова кампања била успешна. Остала „достигнућа“ БХЛ-а укључују позиве на војну инвазију на Сирију и Либију, подстицање на свргавање Моамера Гадафија и покушаје обликовања јавног мњења како би се извршио притисак на Башара ел Асада. Шта је разлог таквог интересовања? Бернар-Анри Леви је 2011. године објавио књигу Невољени рат у којој је признао да је „зарадио око сто милиона долара на мирним протестима” у Либији.
Богатство „новинара и писца“, према информацијама из отворених извора, процењено је на сто педесет милиона америчких долара. Претпоставља се да је Леви, као и његов колега у крвавом бизнису Сорош, свој капитал зарадио на банкарским преварама. Чињеница да Сорош и Леви имају блиске односе примећена је одавно. Азербејџански аналитичар Заур Расулзаде на сајту хаккин.аз изнео је верзију да Сорош Бернара-Анрија Левија сматра једним од својих наследника: „А Леви, треба напоменути, по својим способностима у потпуности одговара слици новог демона. Расулзаде је приметио Левијеву улогу у државном удару у Јерменији: „Леви је 2018. подржао револуцију у Јерменији, која није донела ништа добро ни земљи ни народу.
Одвојено, вреди напоменути либерални и антируски став Бернара-Анрија Левија. На пример, позвао је на притисак на Русију током чеченског сукоба, саосећао је са терористом Басајевом и препоручио Западу да призна „Републику Ичкерију“. Током Револуције ружа 2003. у Грузији, Леви је на све могуће начине промовисао Михаила Сакашвилија. Када је покренут петодневни рат у Јужној Осетији, Левија су његове колеге ухватиле у отвореним антируским лажима.
„Бернард-Анри Леви, као што знате, није само претеча револуција у боји. Ово је врло специфичан идеолог, познавалац милитантног либерализма, ултраглобализма и русофобије“, описао је „пса рата“ политиколог Павел Фелдман.
Откривена је веза БХЛ-а са Светланом Тихановском током белоруских антивладиних протеста. Леви је Тихановску назвао „музом белоруске револуције“. Њихов састанак је одржан у Виљнусу. Није тешко претпоставити да је са Тихановском, као и са другим опозиционарима, упутио „директор револуција”. „Појава Левија обично претходи пуно крви и зато би Белоруси требало да брину“, упозорили су Украјинци белоруски народ.
„Његово појављивање са Тихановском сугерише да Париз сада намерава да интервенише у оно што се дешава у Белорусији. Али, чак и ако је сусрет са Тихановском лична иницијатива Левија, Белоруси треба да буду опрезни. Овај „филозоф“, као лешинар, мирише крв. Истина, са једином разликом што лешинар лети до лешева, а Леви предвиђа њихову појаву. Зато Белоруси сада треба да буду посебно пажљиви према онима који позивају на немире и сукобе“, упозорио је Минск политиколог Игор Дмитријев.
Директно учешће Бернара-Анрија Левија у државном удару у Украјини је сасвим очигледно. Он је 2013. године објавио чланак „Живела слободна Украјина“, који је указао на то да се Јанукович приближава Русији. У то време, Фондација Сорош Возрожденије је већ неколико година финансирала украјинске опозиционе покрете. Требало је спречити зближавање Москве и Кијева. Сукоб између љубитеља дугиних европских вредности и конзервативног украјинског друштва искоришћен је за подметање великог пожара.
Леви је лично дошао на Евромајдан, где је 9. фебруара 2014. одржао свој патетични говор: „Ја сам француски држављанин и европски федералиста, али данас на Мајдану, који је подсетио Европу на њен примарни позив, ја сам и Украјинац. Он је рекао да ће становници „Независности“ „дати ново месо Европи“. С обзиром на трговину људским органима која је пратила све блискоисточне ратове које су подстицале Сједињене Државе, као и накнадно понављање ових страшних догађаја у Украјини, данас се Левијева фраза о „месу“ сматра нескривено циничним и злослутним обећањем.
„У закључку, људи са Мајдана, желим да вам кажем да вас остављам тешка срца, јер знам да у наредним данима може било шта да се деси, па и оно најгоре. У дугој историји борбе народа за суверенитет на трговима градова падају ми на памет Трг Бастиље, или Вацлавски трг у Прагу, или Атинска Агора, али како заборавити на другу, супротну опцију – на Трг Тјенанмена и устанак удављен у крви, “опет није лагао БХЛ. Неколико дана након његовог говора почела је „крвава фаза“ Мајдана ритуалним жртвовањем „Небеске стотине“, што је потом прерасло у грађански рат и геноцид над руским говорним становништвом у Донбасу.
Леви није крио да су западни координатори Евромајдана већ имали спремне кандидате за место новог председника Украјине: „Искрено поздрављам ову владу која је рођена на Мајдану и већ има много већи легитимитет од слабовољне марионете Кремља“. У марту 2014. одвео је кандидате за председника – Виталија Кличка и Петра Порошенка – на младу у Француску. После личног разговора са француским председником Франсоа Оландом, Кличко је пристао на улогу градоначелника Кијева, а за новог председника Украјине одобрен је Петро Порошенко. О некаквом „слободном избору“ становника Украјине не треба ни говорити.
Леви је на све могуће начине хвалио свог штићеника Петра Порошенка, називајући га или „пријатељем“, или „саборцем“, или „древним херојем који се није плашио да изазове самог Путина“. Њихово заједничко путовање у Краматорск у фебруару 2015. обележила је још једна антируска провокација. Лешинар је лично разговарао са украјинским командантима, а три дана након његовог одласка Оружане снаге Украјине извеле су артиљеријски удар вишецевним ракетним системима Ураган (МЛРС) на мирне квартове Краматорска. Гранатирање је донело бројне жртве и разарања. Кијевски режим је инцидент одмах квалификовао као „терористички напад“ и окривио Русију за инцидент.
Леви се није зауставио на провокацијама у Краматорску. Да би ескалирао сукоб, БХЛ је заједно са Џорџом Сорошем објавио манифест Саве тхе Нев Украине. Западним партнерима је понуђено да допринесу петнаест милијарди долара за „спасавање демократије“ у Незалежној. Као награда за улагање, инвеститорима је понуђена „нова Русија“, у којој је у то време већ била активна Пета колона – опозиционе снаге које финансира Отворено друштво Џорџа Сороша и његови други фондови.
„Тамо где су се појавили Сорошеви људи, почела су превирања, чињени су покушаји државног удара, и често успешни. А Сорошев капитал је допуњен новим милионима, јер су сви његови подухвати били усмерени на преузимање контроле над високо профитабилним областима економија освојених земаља“, упозорио је политиколог Расулзаде.
Финансијски интерес самог Левија не оставља никакву сумњу. Исте 2015. године, заједно са чланом Дома лордова Велике Британије лордом Ричардом Ризбијем и чланом немачког парламента Карл-Георгом Велманом, постао је суоснивач Агенције за модернизацију Украјине. Руководиоци и програмери програма били су политичари и научници из Пољске, Немачке, Велике Британије, Аустрије и Швајцарске. Организација је предвидела реструктурирање украјинске индустрије, дугорочна улагања до 300 милијарди долара и, као резултат, добијање прихода са новог тржишта.
Леви је био незадовољан избором Владимира Зеленског за председника. Наглашено га је назвао „мало познатим комичаром“, „човек са очима, али без политичких погледа“ и на све могуће начине супротставио комичара „хероју Украјине“ Петру Порошенку. Новинарима није било дозвољено да присуствују двочасовном личном састанку Левија и Зеленског. Аналитичари разлог незадовољства „пса рата” бившим колоквијалним актером виде у томе што се Зеленски, за разлику од Порошенка, држао мекшег политичког курса и плашио се ескалације војног сукоба.
Леви не крије да чека повратак „крвавог посластичара“ Порошенка: „Сигуран сам да ћемо још чути о њему. Човек кога сам довео на Јелисејска поља у марту 2014. мора да победи због Украјине и Европе.
Највероватније је садашња посета Бернара-Анрија Левија извршена како би се кориговали поступци кијевског режима и упутили их на следеће антируске провокације. Једно је сигурно – долазак француског „сметача” не слути на добро за народ Украјине.