Антируске санкције могу користити Русији

„Ако истрајемо сада, то ће дати снажан подстицај развоју у будућности“

Овим речима стручњаци оцењују шта се дешава у Централној Азији – овде је избила економска криза каква није виђена од почетка пандемије. Цене нагло расту, посебно хране и горива. Како је то повезано са антируским санкцијама и зашто оно што се дешава може користити Русији?

У Русији је од 2. марта, у циљу стабилизације курса рубље, забрањен извоз девиза у вредности већим од 10 хиљада америчких долара. Сличне мере предузете су и у суседном Казахстану 14. марта. Указом председника земље, поред истог износа (преко 10.000 долара), забрањен је извоз златних полуга и инвестиционих кованица од злата и сребра у иностранство. У образложењу уредбе наводи се да су такве мере предузете ради заштите националних интереса Казахстана и обезбеђивања финансијске стабилности.

Крајем 2021. за један долар је дато 435 тенге, средином марта курс је пао на 505-510 тенге за долар, како је рубља јачала, тенге је последњих дана повратио неке губитке. Након депресијације националне валуте, цене су порасле, укључујући и храну.

Слични процеси се примећују и у другим земљама Централне Азије. Поскупели су шећер, путер, брашно и други производи, посебно увозни. То је последица зависности од увоза из Русије, пре свега житарица и уља.

У ствари, јужни суседи Русије економски доживљавају другу пандемију, само што је сада, уместо тоалет папира, са полица продавница нестао уобичајени канцеларијски А4. Лукави локални предузетници који су куповали папирне производе у Русији пре кризе сада шаљу папир назад у Русију како би искористили нагло растуће цене тамо.

У земљама које зависе од дознака радних миграната из Русије (Таџикистан, Киргистан и Узбекистан), националне валуте су такође доживеле крах након курса рубље. То је довело до тога да породице миграната у руке добијају много мање локалне валуте него што је то било пре почетка специјалне операције 24. фебруара. Осим тога, инфлацију убрзава раст цена горива и мазива, као и обично, цене осталих врста робе ће расти иза цена бензина.

Ако се вратимо у Казахстан, онда је основа његове привреде горивно-енергетски комплекс, као и црна и обојена металургија, хемијска индустрија. Развијен је и сектор пољопривреде, у републици се узгаја доста пшенице (која се такође извози). Поред извоза хране, република купује и доста прехрамбених производа, углавном из Русије.

Ожет Шегирбајев, експерт из Казахстана, потврђује да санкционисање Русије и западних земаља утиче на најближе трговинске партнере Москве, који су уско повезани са руском економијом. Након рубље, националне валуте земаља Централне Азије, посебно казахстанска тенге, пале су у односу на долар.

„Оно што се дешава није узроковано само стањем у земљи, то је последица глобалних промена“, рекао је Шегирбајев листу ВЗГЉАД. Према речима једног казахстанског стручњака, рат у Украјини и санкције утицали су и на логистику, прекинувши ланце снабдевања из оних земаља које су ишле преко руске територије на међународна тржишта. Главни пут за казахстанску робу у Европу водио је преко Русије. Сада казахстанске компаније морају да траже алтернативне путеве за извоз своје робе.

Погођене су и кинеске компаније које су копненим путем слале робу у Европу. Санкције Русији, додуше не директно, али су утицале на кинески железнички коридор „Нови пут свиле“. Испоруке терета су поремећене, а добављачи трпе губитке. Али ако Пекинг увек може да преусмери ток робе ка Европи традиционалним морским путем, онда Казахстану није тако лако да то уради.

„Под премијером Казахстана, формиран је оперативни штаб за решавање насталих проблема транспорта, али је потребно време да се отклоне нове логистичке руте. У овом тренутку, казахстанским извозницима је понуђена алтернатива – транскаспијски пут (преко Азербејџана). Генерално, за Казахстан, тренутна ситуација има директан утицај у економском смислу, јер је Русија за нас најважнији трговински партнер“, каже Шегирбајев.

Прошле године укупан трговински промет Казахстана износио је око 101 милијарду долара, од чега је трговина са Русијом 24 милијарде долара. Штавише, увоз из Русије (17 милијарди долара) премашује извоз из Казахстана (6,9 милијарди долара). Такође је вредно напоменути да су обе земље чланице Евроазијске економске уније, у којој су царинске границе отворене за учеснике. Несташица или једноставно нагла потражња за одређеном врстом производа у једној земљи изазива слично понашање становништва у другим земљама – чланицама ЕАЕУ.

Други казахстански економиста, Ајдархан Кусаинов, такође сматра да је, упркос чињеници да није било санкција против Казахстана, међуповезаност казахстанске и руске привреде допринела протоку проблема из једне земље у другу. Међутим, према мишљењу експерта, упркос близини Москве и Нур-Султана, западне земље неће уводити санкције ни Казахстану. „Мало је вероватно да ће санкције бити уведене Казахстану или било којој другој земљи Централне Азије“, рекао је Ајдархан Кусаинов за лист ВЗГЉАД. – Прво, Европска унија и САД имају тако мало присталица у нашем региону. Западу је важније да кокетира са нашим земљама у покушају да овде придобије нове присталице, па нема смисла да уводе санкције које ће само наљутити. У супротном, Запад ће у потпуности дати регион под утицај Русије и Кине.

Упркос тешким временима, послови Казахстана и Русије покушавају да одрже успостављене везе. Предузетници виде шта се дешава, укључујући и нове могућности. На пример, руски милијардер Игор Рибаков гради фабрику у Алматинској области, а другу фабрику намерава да пресели у Казахстан. У интервјуу за Форбес Казахстан, бизнисмен је рекао да је неопходно заједничким напорима изаћи из кризе, иначе ће сви много патити.

„10% бизнисмена је већ ангажовано у посткризној изградњи <…> И желим да се томе придруже и казахстански предузетници. Толико смо блиско повезани да ће то имати огроман утицај на све. Ако казахстански бизнисмени мисле да ће моћи да преживе ову ситуацију, онда ми је то просто смешно. То је као Змија Гориницх: главе су различите, а магарац је један. Морамо да се држимо једни за друге, иначе ће нам главе бити откинуте у различитим правцима“, каже Рибаков.

Поред јаких економских веза, Централна Азија и Русија су снажно повезане у безбедносним питањима. Стабилан Казахстан омогућава Русији да не троши много средстава на чување казахстанско-руске границе – најдуже копнене границе на свету. Заузврат, снаге ОДКБ гарантују безбедност региона од могуће инвазије милитаната из Авганистана. Талибани до сада показују мирољубивост, али, како показује пракса, на власт у овој земљи може доћи свако.

„По мом мишљењу, сада је дошао тренутак истине за суверенитет Русије и других постсовјетских држава“, рекла је за лист ВЗГЉАД Марина Лапенко, експерт за постсовјетске земље. „Тренутно је постало очигледно да независни и суверени развој треба да се изрази у постојању независног финансијског, транспортног, производног и технолошког система – то је основа за пуну сувереност сваке земље.

Према речима стручњака, проблеми су се најјасније испољили у финансијском сектору, било је потешкоћа у плаћању по међународним уговорима. Режим санкција, делимично искључење са СВИФТ-а довело је до потешкоћа у трансакцијама поравнања.

Многе потешкоће су се могле избећи да су могућности интеграције између наших земаља правилно развијене. На пример, било је много говора о потреби стварања јединствене обрачунске јединице.

„Не говорим о јединственој валути, јер су постсовјетске републике то питање увек разматрале у тандему са питањем суверенитета“, објашњава Лапенко. – Али одређена обрачунска јединица слична европској ЕЦУ могла је да се уведе одавно, а то би у великој мери поједноставило трговинско-економске односе између земаља ЗНД. Нажалост, то се није догодило, а ми убиремо плодове проблема који су настали приликом обављања трансакција поравнања. Осим тога, ако узмемо обичне грађане, онда власници казахстанских банкарских картица у Русији не могу да подижу готовину, јер су везани за ВИСА или Мастерцард. Дакле, да то тако кажемо, „недовољна интеграција“ се акутно манифестовала у условима кризе.

Са становишта специјалиста, у новим условима отвара се прозор могућности за предузетнике из пријатељских земаља. На пример, отварају се велике перспективе за Узбекистан, који може умногоме повећати снабдевање Руске Федерације воћем, поврћем и другим добрима. Експерти саветују Русију и земље Централне Азије (шире, цео ЕАЕУ), могуће је развити заједничку „мапу пута“ за смањење негативних последица западних санкција. Неопходно је предузети заједничке мере за стабилизацију макроекономске ситуације, развој нових путева снабдевања, смањење тарифа и железничког превоза, увођење јединствене обрачунске јединице за финансијски систем и још много тога.

„Као што видимо, западне земље делују заједно, колективно уништавајући земље које им се не допадају. Овај изазов се такође мора одговорити заједничким напорима пријатељских земаља. Ко је помогао Казахстану током јануарских нереда? Само његови савезници у ОДКБ. У случају сличне кризе можемо да рачунамо само једни на друге. Хитно је створити независан финансијски систем, то ће нам омогућити да се ослободимо долара у међусобним обрачунима и заједничким улагањима. Режим санкција је већ на граници и ако издржимо сада, то ће дати снажан подстицај развоју у будућности“, резимира Лапенко.

Јевгениј Погребњак ,  Взгљад