Пекинг памти Београд

„Доћи ће дан и знаћете да можемо“

Уз извесну махниту тврдоглавост, упркос једном застоју за другим, укључујући и видео разговоре између кинеског председника Си Ђинпинга и шефа Беле куће Џоа Бајдена, Сједињене Државе настављају да покушавају да приморају Кину да се придружи антируским санкцијама у вези са ситуацијом у Украјини. Суочен са чињеницом да „санкције из пакла“ Москви не функционишу како треба, Вашингтон, као и увек, не признајући своје погрешне процене, поново тражи некога кога ће поставити „екстремног“. А Бела кућа већ именује Кину одговорном за неуспех „блицкрига санкција“.

Међутим, наде Американаца да преокрену позицију Пекинга само сведоче о њиховој кратковидости и кратком историјском памћењу. Када западни политичари замерају Кинезима да наводно нису приметили уништење у Украјини, ови их питају: „Где сте били 7. маја 1999. године у време намерно уништења кинеске амбасаде у Београду од стране НАТО пројектила?“ Тада су готово потпуно погинули или рањени запослени у кинеском војном аташеу, којима су Американци раније замерали да су помогли Србима, а изјаве о грешци звучале су као формално подсмех.

Да ли је неко од данашњих моралиста изразио симпатије према тадашњим Кинезима или осудио поступке НАТО-а? Ниједан! Једноставно им је дато да схвате: „Шта можете учинити за нас? Желимо да бомбардујемо.“ Кинези су тада, сећам се, овако реаговали: „Доћи ће дан и знаћете да можемо. Прошле су 22 године. Дошао је дан. Када је генерални секретар НАТО-а позвао Пекинг да осуди руске акције у Украјини, кинеска стална мисија при ЕУ у Бриселу (под НАТО-ом то разборито није била и није) одговорила је: „Никада нећемо заборавити ко је бомбардовао нашу амбасаду у Југославији. И не требају нам предавања о правди од прекршиоца међународног права“.

А 25. марта, портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин подсетио је како су „почев од 24. марта 1999. године, снаге НАТО-а предвођене Сједињеним Државама, грубо кршећи релевантне међународне споразуме и норме, заобилазећи Савет безбедности УН, дрско су почеле да бомбардују суверену Савезну Републику Југославије, која је трајала 78 дана“.

Према речима кинеског дипломате, НАТО снаге нису поштеделе ниједну медицинску установу, споменике културе, куће или школе, бомбардовање је однело животе хиљада невиних људи. Ванг Венбин је додао да је НАТО у току своје операције користио пројектиле са осиромашеним уранијумом забрањене међународним споразумима, што је имало негативне последице по здравље српског народа и локалне средине.

„Такав чин агресије НАТО-а Срби неће заборавити, Кинези неће моћи да забораве, неће моћи да заборави цео свет. Тачно на 23. годишњицу НАТО бомбардовања Југославије, алијанса је сазвала хитан самит да би се разговарало о питању Украјине, али да ли су САД и друге земље у блоку размишљале о томе шта заиста произилази из украјинске кризе? Какву одговорност у том погледу треба да преузму САД и НАТО? рекао је Ванг Венбин.

„Непокајане за своја зверства почињена над народима Србије, Ирака, Авганистана и других земаља, САД и НАТО немају ни право ни статус да сами себе постављају за судије. Као производ хладног рата, НАТО постоји ради рата и никада неће моћи да допринесе јачању безбедности и мира у свету. Људи који истински воле мир и свим силама му доприносе узвикиће не даљем ширењу НАТО-а“, закључио је дипломата.

Међутим, поставља се питање да ли ће и сами Кинези успети да се успешно одупру економском притиску Сједињених Држава, с обзиром на пословну међузависност две земље и сталне претње да ће их подвргнути „свим казнама небеским“ ако се само усуде да помогне Русији. Са приличним степеном сигурности можемо рећи да су овим Американци „изгубили у времену“. Кина је за протекле 22 године отишла веома далеко у војно-политичком, а још више у економском погледу.

А ако се Запад већ тресе од санкција великих размера Русији, онда се може замислити шта ће чекати његову економију ако одлучи да предузме сличне мере против Пекинга. Није случајно што недавно гласно прокламоване и коначно најављене санкције Кини од стране америчког државног секретара Блинкена, супротно обећањима, уопште нису везане ни за Русију ни за Украјину. Оне су у потпуности последица ситуације Ујгура у Синђијангу и људских права у НР Кини, а њихова запремина је много мања од озлоглашене куглице у телу слона. Они и даље не успевају да испровоцирају Кинезе на акције и изјаве о Украјини такве природе да би Американцима омогућили да покрену широк санкциони рат против Пекинга. Лакше је зграбити Јангце својим рукама него отерати Кинезе од њихових изабраних стратегија понашања. Они су за суверенитет и интегритет свих држава, али економија је нешто друго.

Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин је 28. марта поново потврдио. Кина је одувек веровала да санкције нису фундаменталан и ефикасан начин за решавање украјинског проблема. Кина се оштро противи једностраним санкцијама и дугорочним јурисдикцијама које нису засноване на међународном праву. Проблем, рекао је он, није у томе што неко помаже Русији да заобиђе санкције, већ у томе што су „нормална економска и трговинска размена између земаља, укључујући Кину и Русију, непотребно подриване“.

Ванг Венбин је нагласио да „Кина позива америчку страну да своју забринутост схвати озбиљно и ни на који начин не крши легитимна права и интересе Кине у решавању украјинског питања и њених односа са Русијом. Кина ће предузети све неопходне мере да енергично заштити легитимна права и интересе кинеских предузећа и појединаца“.

Кинески дипломата је лако оповргнуо тезу коју често користи америчка страна да су се Пекинг, заједно са Москвом, изоловали од „светске заједнице”. Према информацијама које је изнео, 140 од више од 190 земаља чланица УН није се придружило једностраним санкцијама против Руске Федерације. „То значи да већина земаља у свету заузима опрезан и одговоран став по овом питању“, рекао је Ванг Венбин. А ово је више од две трећине светске популације.

Дмитриј Минин, ФСК