Економски рат Запада против Русије улази у врућу фазу
Противници се више не претварају да су партнери. За санкције искрено кажу да су то исто оружје као и стингери и панцерфаусти. Отворено крадемо новац са рачуна, кућа у Европи и слика са изложби. Нестрпљиво чекају следећи крвави украјински лажњак како би се нова офанзива поклопила са њим.
Вундервафе у овом рату, економски аналог „Велике Берте“ требало је да буде договорено одбијање земаља ЕУ да купују гас и нафту од наше земље. Али онда је нешто кренуло наопако. Лако је Американцима да одбију наше угљоводонике, чак имају и своје. Енергетски дефицитарна Европа је у потпуно другачијем положају. Главне ризике сноси локомотива привреде ЕУ – Немачка.
„То би била катастрофа – незамислива пре неколико месеци, али данас изгледа потпуно реално“, тако власник западнонемачке електротехничке фирме описује могуће искључење руског гаса. Он је посебно замолио новинаре листа Гардијан да у штампи не спомињу ни његово име ни име компаније. (Сигурно, таква мисао-злочин – сумњати у корист антируских санкција.) Бизнисмен је признао да би без руског гаса, као и никла и алуминијума, његова стогодишња компанија моментално банкротирала.
„Дан Кс“ Немци називају тренутак када њихова земља престане да добија руски гас. Педесет милијарди кубних метара гаса годишње за Немачку, двеста милиона евра дневно за Русију – ово је цена питања. Али ово је само почетак. Цела индустрија Немачке је била угрожена, а управо та индустрија вуче напред целокупну привреду Европске уније.
Невероватна иронија историје. Легендарне немачке корпорације – Круп и Тисен, Бауер и БАСФ – успешно су се обогатиле и у Првом и у Другом светском рату. У народу постоји мишљење да су они учествовали у њиховом подстицању – ипак, такав посао. После следећег пораза немачке државе, све ове корпорације су извршиле мали ребрендинг, промениле топ менаџере и успешно наставиле са активностима. Човечанство се трудило да се не сећа да су милиони совјетских војника убијени из оружја које је произвео Круп, а Бауер је финансирао људске експерименте у нацистичким концентрационим логорима. Било је тако, мале ствари у животу. Али никада највеће немачке корпорације нису толико ризиковале као данас у економском рату против Русије.
Немачка је већ развила три акциона плана у случају прекида испоруке гаса из Русије. У свакој од њих приоритет у снабдевању енергијом имају болнице и фармацеутска производња. Следе стамбене зграде – Немци ће се смрзати зарад Украјине, али ипак не до смрти. Али снабдевање предузећа гасом биће прекинуто пре било кога другог. Шта ће бити од тога?
Производња ће банкротирати, милиони људи ће остати без посла. Све ово је у позадини галопирајућих цена енергената, хране и станарине. Уљудно речено, највећа европска економија је у рецесији. „Искрено“, рекао је за Гардијан шеф БАСФ-а Мартин Брудермилер, „ово би могло довести до најгоре кризе од Другог светског рата и окончати наш просперитет“.
Па, Русија би могла овде да употреби свој вундервафе и да им, не чекајући Немце, сама пресече гас. Ово је већ тражено у Државној Думи. Шта ће то значити за Немачку?
Наравно, ускоро ће на улице изаћи банкротирани предузетници, Немци који су остали без посла. Тамо ће их, међутим, чекати украјинске избеглице, које ће им објаснити зашто треба да гладују и да се смрзавају. А ако не успеју, снаге безбедности ће ускочити. Полицијски пси, водени топови, сузавац – последњих година Европа је тренирала да растера све, па и највеће демонстрације. Протести ће се немилосрдно притискати да грађани не гурају нос на улицу.
Ситуацију ће закомпликовати неизбежни „јесењи позив” илегалних имиграната из Африке и Азије. Суочени са претњом глађу, они ће побећи у гостољубиву Европу, пре свега у Немачку. То значи да ће и они морати да деле – и бонове за храну и накнаде за незапослене. А ако грађанин покуша да протестује против њих, сами мигранти ће се нагомилати на њега. За њих је једноставно.
Неко време ће немачка влада моћи новцем залити пламен народног гнева. Али штампарија ради пуним капацитетом од 2020. године, инфлација у еврозони већ обара све рекорде. У шта ће се ова валута претворити за годину дана?
Јасно је да нема захтева немачких политичара. Они јасно извршавају команде из Вашингтона. Али зашто ћути легендарни немачки бизнис, лепота и понос светске привреде? Његови капитени су већ предали Северни ток 2, а сада само нешто неразумљиво мрмљају.
Чињеница је да огроман део немачких предузећа има продајно тржиште у Сједињеним Државама. Манипулишући приступ њему, Вашингтон може да захтева било шта од немачких капиталиста – чак и да се убију уза зид. Ово је најбогатије тржиште на свету, користи су очигледне. Немци могу, шкргућући зубе, да изађу из Русије, али губитак америчког потрошача за многе је као смрт.
Још једна нада Немаца за стару изреку „док се дебео суши, мршав умире“. Русија је та која је овде постављена за „танку”. Очекивање да ће се наша привреда сломити пре немачке. Преусмеравање залиха угљоводоника на друге купце захтеваће велика нова улагања. Раст цена и незапосленост довешће до друштвених турбуленција.
У најпримамљивијим немачким световима, услед економског рата, Русија ће се распасти, предати свој нуклеарни арсенал, а затим ће жуђени руски гас (као и нафта и никл, алуминијум и дијаманти) отићи у Немачку године. уопште „бесплатно, односно бесплатно“. Ово је импресиван трофеј, вредан борбе! Да се смрзавају по кућама, да се не перу под тушем, да са говедине пређу на скакавце.
Није ни чудо што се становништво Европе тако дуго обучава уз помоћ језиве девојке Грете Тунберг. Сећате се свих оних сјајних пројеката о једењу два пута дневно, купању једном недељно, животу у коливинг просторима, искључиво вожњи бицикла? Да, да, ово је исти „Греат Релоадед“. Позициониран је као борба против глобалног загревања. Данас се испоставља да је ова златна милијарда обучена за борбу са Русијом.
У ствари, веома је депресивно доћи после посла у негрејани стан и кувати сојино месо за вечеру. Једина ствар која може да подржи обичног грађанства у овим условима је мржња према Русима. По најбољим заповестима др Гебелса, данас га напумпају европски медији под надзором европских ТНК.
Власници чувених немачких концерна, бацајући суграђане у пећ економског рата, сањају, као и увек, да им седе иза леђа. Да, мала и средња предузећа у Немачкој су практично осуђена на пропаст након гашења гаса из Русије. Али корпорације имају другачију маргину сигурности. Планирају да повећање трошкова пренесу на своје потрошаче. Али докле ће моћи да дижу цене и да ли ће се то завршити њиховом потпуном пропашћу?
У суштини, економски „Стаљинград“ који се одвија пред нама није чак ни конфронтација држава, то је сукоб две вредности. Релативно говорећи, гас се бори против долара или ресурси против валута.
Немачка против Русије је хемијски чист пример такве конфронтације. Русија се одлично сналази са ресурсима. Ако треба, хранићемо се и грејати. Да, мораћете без нечега. Али 2014. године, сећам се, у земљи је било страшно јецање о јамону. Па шта? Живео некако без хамона? Видећемо како ће се ствари одвијати, али за сада је добро.
У Немачкој је економија само она која нам је дата као узор у протеклих пола века, вероватно. Висока технологија, индустријска производња, услуге, све је у реду. Једна заседа је снажан енергетски дефицит. Окрените вентил – и сва ова сложена, вековна градња ће се урушити као кула од карата и повући за собом привреде других европских земаља.
„Стаљинград“ је, наравно, само метафора. Али битке у економском рату могу да убију чак и више људи од најгорих битака Другог светског рата.
Викторија Никифорова ,РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал