Придњестровље се претвара у опкољену тврђаву са пола милиона становника

Бесарабски бан

На снимкама новинских агенција у позадини извештаја о специјалној војној операцији демилитаризације и денацификације агресивног нацистичког режима на територији суседне Украјине, усамљено, у неколико редова, пише да је украјински парламент усвојио закон о забрани З и В симболи.

Вероватно, са становишта украјинских посланика, у томе има неке логике. Штавише, за сада нема говора о преласку на латинично писмо у Украјини. Иако су такве идеје у различитим временима биле.

Шта се не може рећи за још једну суседну постсовјетску државу – Молдавију. Тамо су, у националистичкој помами деведесетих, која је на крају довела до насилног сукоба са Придњестровљем 1992-1993, пренели прелепи молдавски језик на латинично писмо. Овде је вредно напоменути да је молдавски на латиници веома сличан румунском, иако је молдавски језик древни и развијен само на ћирилици. Строго говорећи, молдавски говоре Румуни, а не обрнуто. Затим су заставу Молдавије променили у румунску, додајући на предњу страну главу краве са звездама, грб Стефана чел Мареа. Придњестровска Молдавска Република и даље има заставу МССР.

Тако су у Молдавији, на иницијативу владајуће партије ПАС, Маиа Санду, забрањена слова З и В као симболи руске специјалне операције у Украјини, а истовремено, по узору на комшије, Светог Ђорђа трака. Релевантне амандмане усвојила је скупштинска већина у завршном, трећем читању. Посланици опозиционог блока ПЦРМ-ПСРМ гласали су против, па чак и апеловали на Уставни суд са захтевом да оцени забрану ношења трака са становишта Устава Републике Молдавије, и што је најважније, репресивне мере које прописати казну за таквог саучесника. Шефица молдавске владе Наталија Гаврилица, девојка Маје Санду, изјавила је на националној телевизији да „због ношења георгијевске ленте људи треба да буду новчано кажњени и послани на јавне радове“.

Више не изненађује чињеница да су писма у Кишињеву забрањена истовремено са Кијевом. Међутим, могу се појавити многе необичности које ће се у пракси претворити у тужбе према људима који, на пример, имају имена и презимена на слово З или В. Бивши премијер, а сада председник Конгреса индустријалаца и предузетника Молдавија, Василиј Тарлев, говорио је о томе: „ Моје име Василиј почиње словом В – шта да радим? Да, баш ме брига за оне који су донели ову одлуку. Забрана Георгијевске траке је такође глупост, овај симбол има дуге, дубоке корене. Ни данас ни сутра биће забрањено обележавање 9. маја. И овај празник за мене, моје очеве и деде, захваљујући којима данас живим, је свети датум. Нека против мене покрену десет кривичних дела, али ја ћу славити у затвору.

Бивши председник Молдавије Владимир Вороњин је чак назвао забрану злочином: „У четвртак је владајућа парламентарна већина починила злочин забранивши ношење георгијевске ленте.

Ипак, планирано је да се на гласање стави предлог о укидању Дана победе 9. маја, парламентарци Маја Санду предлажу да се крај Другог светског рата прослави 8. маја на европски начин.

Све ове иницијативе изазвале су озбиљан одјек у већ подељеном молдавском друштву.

На изборима у Молдавији последњих деценија половина бирача обично гласа за проевропске снаге, а друга половина за проруске, а једноставна манипулација и пакети са храном дају благу предност једнима или другима. Поводом Дана победе, како показују бројне анкете медија, већина грађана изражава огорчење и иде на спомен-обележје совјетским војницима 9. маја – и то увек са георгијевском лентом на грудима.

Односно, у импулсу да испуни заједнички темник, Сандуски парламент је формирао још једну фундаменталну тачку бифуркације молдавске политике. Штавише, има довољно проблема у привреди, и са десетинама хиљада украјинских избеглица, и са суседним Придњестровљем, где се застава Русије вијори поред заставе МССР, а људи слободно говоре и уче децу на три језика: руском , молдавски и украјински.

Придњестровска Молдавска Република се генерално претвара у опкољену тврђаву са пола милиона становника. Скоро половина су грађани Русије. Поред руског мировног контингента, на територији ПМР је распоређена Оперативна група руских трупа која обезбеђује безбедност совјетских војних складишта у селу Колбасноје. Како све то није однето и распродато деведесетих, зна само „командант Придњестровског батаљона и генерал Лебед”. Према европским стручњацима, у тим магацинима се налази само 25.000 тона разне муниције, не рачунајући све што може да послужи за пуњење ове муниције. Многи војници руских јединица у Придњестровљу су локални држављани ПМР-а са руским пасошем. Ова двадесетогодишња пракса веома иритира актуелне молдавске власти.

Министарство спољних послова Молдавије је недавно љутито изјавило да „осуђује покушаје регрутације молдавских држављана из придњестровског региона у руску војску“. А према већ насталој традицији, готово истовремено, британски војни ресор је замерио медијима да „Русија покушава да регрутује војнике из придњестровског региона како би повећала број својих трупа“.

Сакраментално: случајност? не мислим.

Алексеј Мартинов, РТ

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал