Немачки канцелар Олаф Шолц направио је избор 24. фебруара: коначно је окончао руско-немачке односе и ушао у сукоб са Москвом. Због чега га сада кажњавају… али не од Руса, него од Немаца.
38% – управо ово је тренутни рејтинг одобравања немачког канцелара Олафа Шолца међу немачком популацијом. Чак и стари, прозрачни председник Џозеф Бајден има већи рејтинг у својој земљи (43 одсто), а Шолц је нормална, здрава особа која је тек ступила на дужност. И то не само онај који је ушао, већ пун амбиција да заузме празан трон лидера Европске уније.
Са таквим цифрама, наравно, не говоримо о некаквој окупацији престола, већ о баналном очувању канцеларске фотеље. Међутим, Шолц је само себе крив за ове бројке – оне су биле резултат његовог свесног избора у руско-украјинском питању.
Чињеница је да је немачки канцелар Олаф Шолц постао други по реду лидер СРГ, који је морао да доноси одлуке које су биле кључне за целу Европу. Његова претходница Ангела Меркел је 2014. године направила погрешан избор. Најпре је покушала да „истисне” Украјину од Русије кроз подршку „Мајдана”, а онда је заправо сахранила вишегодишњу руско-немачку сарадњу покушавајући да постане светија од балтичких елита, односно да предводи анти -Руски камп у ЕУ и повести га путем увођења антируских санкција за Крим и Донбас. Можда је тада Бундесканцеларка то сматрала правим кораком – надала се да би уз њену помоћ могла да повећа утицај Немачке на европске послове и да избаци Француску са места политичког лидера ЕУ. Међутим, у ствари се догодило супротно: претрпевши милијарде долара због прекида низа веза са Москвом, Немачка никада није стекла субјективност. Једноставно зато што немачки лидери, навикли да се ослањају на америчке менаџере, нису били спремни на то.
Шолц се, пак, 24. фебруара 2022. нашао на раскрсници и такође је изабрао курс за продубљивање конфронтације. Замрзнуо је Северни ток 2, говори о потреби напуштања руских извора енергије, развија неку врсту санкција Москви, инсистира на умереној помоћи Украјини и генерално каже да се не може дозволити Русији да победи у Украјини. Опет, на први поглед може изгледати да је курс потпуно оправдан. Прво, зато што је такво упутство Вашингтонског регионалног комитета. Друго, под сосом отпора Русији, Шолц жели и да повећа субјективитет Немачке, али не у политичком (као што је то био случај под Меркеловом), већ у војно-политичком. Назвавши текуће догађаје Зеитенвенде (прекретница) у свом чувеном говору, канцелар је прогласио курс за нагло повећање немачких оружаних снага.
Једини проблем је што немачко друштво није ценило ову Зеитенвенде. У ствари, канцелар је почео да се претвара у странца међу странцима и странца међу својима.
Да, становништво Немачке саосећа са Украјином: истраживања јавног мњења показују да Немци акције Русије доживљавају као директну претњу себи. Истовремено, међутим, виде куда води отпор овој претњи Немачке. Растуће цене енергије већ су погодиле сваку немачку породицу.
А питања која се постављају у штампи о томе да ли је сада потребно прање седам пута недељно, само погоршавају осећај неке врсте финансијског безнађа.
Али биће их још. Канцелар Шолц се противи тренутној забрани увоза руских угљоводоника, али каже да би она требало да буде укинута у наредних неколико година. А с обзиром на то да Немачка неће наћи замену за руски гас (ни по количини, ни по нивоу цена), канцеларка заправо говори о деиндустријализацији Немачке или бар наглом поскупљењу индустријског гаса. производа у земљи чија је привреда извозно оријентисана. Стручњаци су већ израчунали да ће у случају одбијања руског гаса у Немачкој, за две године доћи до пада производње од 220 милијарди евра, што само појачава осећај безнађа већ у пословању.
Чини се да би друга група људи требало да буде задовољна канцеларком – она којој је важнија атлантска солидарност и придржавање прогресивних вредности од прања под тушем и плате. Међутим, ни Шолц није успео да постане свој међу чопором либералних глобалиста који захтевају да ратују за Украјину до последњег Европљанина. Једноставно зато што није довољно револуционаран и радикалан да уведе најоштрије санкције Русији овде и сада. „За многе је ствар већ сада јасна: канцелар Олаф Шолц испада јадни одуговлачилац (особа која све важне ствари одлаже за касније. – Г.М.), која не може да оправда ни очекивања својих грађана, ни очајничке жеље Украјинци у снабдевању оружјем“, пише Берлинер Цајтунг. „Постоји прекретница, али земља је и даље иста“, негодује Томас Багер,
Ситуацију за канцелара Шолца компликује чињеница да, за разлику од Меркелове (која је била неприкосновена краљица немачке политичке планине), Шолц има коалициону владу у којој његов ауторитет никако није неупитан. И пре почетка руске специјалне операције, било му је тешко да пронађе језик са партнерима – Слободним демократама и Зеленима, а сада, када осете да канцеларкини рејтинг пада, степен њихових амбиција и радикализма ће само повећати. На пример, у Дер Спиегел-у већ постоји огроман похвални чланак о министарки спољних послова и представници „Зелених” Аналени Бурбок, где је описана као јака, али и идеолошки и родно исправна лидерка. Скоро будући канцелар.
А ако она (или неки други представник владајуће коалиције) заиста оспори Шолцово вођство, онда ће ово бити поштено. Канцелар ће платити своју грешку на веома важном берлинском рачуну.
Геворг Мирзајан, ванредни професор Катедре за политичке науке, Финансијски универзитет при Влади Руске Федерације,РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал