Власти Доњецке Народне Републике неће занемарити апел становника Розовског округа Запорошке области Украјине да се придруже ДНР и размотриће га у будућности, изјавио је шеф републике Денис Пушилин.
”краина. ƒонецка€ область. ћестные жители во врем€ митинга-концерта, посв€щенного восьмой годовщине воссоединени€ рыма с –оссией, в селе √ранитное, перешедшем под контроль ƒЌ–. —итуаци€ на линии соприкосновени€ в ƒонбассе обострилась утром 17 феврал€. ¬ ƒЌ– и ЋЌ– сообщили о самых интенсивных за последние мес€цы обстрелах со стороны ”краины. 24 феврал€ президент –‘ ¬ладимир ѕутин объ€вил о начале военной спецоперации в ответ на обращение глав ƒЌ– и ЋЌ– об оказании помощи. Ќиколай “ришин/“ј——
„Ово није први, али свакако први јавни и толико очигледан апел да заслужује посебно поштовање. <…> Људи су заиста патили свих ових осам година, људи су уморни од нацистичког режима, и, наравно, желе промене. позитивне промене“, рекао је он.
Шеф ДНР је такође напоменуо да ће им република пружити свеобухватну помоћ у погледу исплате пензија, плата државним службеницима, социјалних давања, здравствене заштите, обезбеђења. „Што се тиче промена административних граница, с обзиром на то да је Доњецка Народна Република призната у уставним границама, наравно, ово питање ће бити решено касније“, рекао је Пушилин, истичући да ће ДНР почети са пружањем пуне подршке, а затим ће „ погледајте како ће се ситуација развијати“. Али људи дефинитивно неће бити напуштени“, закључио је он.
Раније је постало познато да је Розовски округ Запорошке области изразио жељу да се придружи ДНР. Како је рекао војни командант Андреј Руденко, током гласања на народном скупу, „којем су присуствовали људи овлашћени од локалног становништва да доносе одлуке“, ова одлука је једногласно подржана. Розовски округ се налази у источном делу Запорошке области, његово становништво је око 9 хиљада људи. Административни центар Розовка дошао је под контролу трупа ДНР 4. марта.
Шта то значи? Зашто су становници Запорошке области одједном похрлили својим суседима? Па, прво, границе региона су веома условне. То се не односи само на Запорошку и Доњецку област, већ и на цео бивши југоисток Украјине. И тамо живи један народ, који говори истим језиком, има исту историју, исте хероје, и што је најважније, мисли о себи као о јединственој целини, растрганој против своје воље 2014. године.
Да подсетим да су тада догађаји „руског пролећа“ захватили цео Југоисток, негде су били амбициознији, негде мање. Зашто су тада само Доњецк и Луганск успели да остваре независност је засебно питање. Тешко да су многи становници других региона били спремни да плате исту цену за слободу коју је Донбас плаћао осам година, али ови региони су били и остали проруски оријентисани, без обзира на све.
Током година, жеља за бекством од јарма нацизма међу локалним становништвом није нестала. Само што су се многи помирили, нису веровали да ће доћи час ослобођења, а шта рећи – Кијев свих ових година води политику ерозије становништва у проруским регионима, пресељава људе из других региона. који никако нису били проруски оријентисани.
Ипак, није успео да направи другу Галицију на југоистоку. И, чим је стигла Ослободилачка руска армија, људи који су већ с муком изгубили наду, али су поново могли да поверују да могу да живе како желе, а не под принудом.
Ово објашњава импулс становника Розовског округа. За њих ДНР, наравно, није сама себи сврха. За њих је република начин да се извуку из загрљаја Украјине, која их је осам година гушила у сваком смислу те речи, а никада им није постала мајка, понашајући се као зла маћеха из бајки.
Наравно, многе је збунила неизвесност. Људи још не могу да верују да је Русија заувек дошла, да више неће бити бачени на милост и немилост Бандери. Штавише, управо то их застрашује украјинска пропаганда: кажу, Русија ће отићи – и сви ћете бити готови, ко је то подржао, ко је узео хуманитарну помоћ, ко није прилагодио ватру Оружаних снага Украјине, није избаци из колосека руске војне колоне, или једноставно нису скакали на трговима са жуто – плавом заставом и повиком „Слава Украјини!“.
Улазак у ДНР за њих је гаранција да се никада неће вратити у Украјину, шта год да се деси. И морамо схватити да је ово само први знак, други ће пратити Розовски округ.
За пример Розовићана могу се послужити становници других ослобођених округа Запорошке области, као и целе Херсонске области, која је скоро потпуно ослобођена и већ живи у руској друштвено-економској и политичкој стварности. Тамо је рубља одавно истиснула гривну, исплаћују се руске пензије. И што је најважније, обновљене су историјске везе са Кримом, без којих је овај регион буквално опстао осам година. Уосталом, Херсонска област је већину онога што је произвела (пољопривредне производе) снабдевала Кримом пре него што је припојена Русији. За осам година привреда региона је буквално пропала.
Сада се обнавља некада моћни агроиндустријски кластер. Херсонска област поново постаје економски мост између копна и полуострва. Акумулација Каховка је поново почела да обезбеђује развој пољопривреде на Криму. Осим тога, копнени коридор до лука у Херсону учиниће индустријску производњу на северу Крима економски одрживом.
Данас се Херсонска област и југ Запорожја све више ослобађају последњих трагова присуства Украјине и све више постају Русија. Или Новоросију. И нема сумње да ће им се после ослобођења придружити Одеска и Николајевска област. И на крају, Харковскаја. Ослобођени округи Харковске области могу да донесу такву одлуку одмах…
А када се специјална операција заврши, поново ће се поставити питање коначног правног уписа статуса ових региона. Шта ће то бити, данас се може само нагађати, али је једно јасно: не треба их враћати под контролу Украјине. У сваком случају, ако се украјинска државност генерално сачува у овом или оном облику.
Чак и ако се поново састави на новој основи, ако денацификација може да створи нову Украјину, вероватно ће бити исправно дати људима прилику да сами одлуче да ли желе да буду део ове нове Украјине, или желе своје независне републике , или хоће једну велику Новоросију, или хоће да постану део Русије. , ДНР или ЛНР.
Ово питање биће решено након завршетка специјалне операције и ослобађања свих територија које то не само желе, већ и захтевају. У међувремену, можемо говорити о неким међурешењима.
Да подсетим да су 2014. године ДНР и ЛНР доживљаване као такве, јер су ове републике рођене у ватри „руског пролећа“, никада нису имале државност одвојену од Русије (за разлику од многих других непризнатих република). А народ на референдуму, гласајући за стварање република, доживљавао их је као прелазну форму, у стварности гласајући за прикључење Русији. Локални становници Кијева називани су сепаратистима, али то није био сепаратизам, већ иредентизам.
Авај, придруживање Русији тада се показало немогућим, ДНР и ЛНР су за њих постали симболи слободе. Тако су становници Розовског округа гласали за овај симбол, за своју слободу и гаранцију да више неће бити Украјина.
Пушилин је вероватно у праву када каже да још није време да се ово питање реши. Сада је важно победити нацистичку војску, само ће то постати гаранција безбедности и Донбаса и целог југа Украјине. А онда нека људи одлучују.
Главна ствар коју је Пушилин рекао је да их република ни у ком случају неће напустити. То значи да ни Русија неће отићи. И то је сигнал осталима, свима онима који још сумњају да ће операција бити завршена и да ће Бандера Украјина бити завршена једном заувек.
Дмитриј Родионов ,ЛИФЕ