Након почетка Специјалне војне операције у Украјини, статус Владимира Зеленског се значајно променио, како у земљи тако и ван ње. Добио је изузетну (а за председника Украјине – нечувену) популарност и, сходно томе, моћ, што никако није због уставних овлашћења и тежине земље.
Зеленски се, очигледно, потпуно навикао на ову нову улогу за њега и обавља је са ентузијазмом. Мали видео који је снимио (одмах обрисан са званичног извора, али брзо разбацан по мрежи) јасно показује како ужива у свом статусу и јасно намерава да уради неке велике ствари (освоји све).
Домаћи политички аспект
Зеленски је, као главнокомандујући, одмах добио огромно поверење. Према студији Социолошке групе „Ратинг“ спроведеној од 11. до 18. фебруара, 41% испитаника му је у овом или оном степену веровало, према студији објављеној 1. марта, 93% испитаника је већ подржало његове поступке.
Касније анкете о односу према председнику нису рађене, али посредно о подршци председнику, подаци анкете говоре да ли ствари у земљи иду у добром правцу. Пре почетка рада СВО, 25% је сматрало да је правац исправан (18% који у потпуности верује председнику), према анкети за 30-31. март 73% (може се претпоставити да је број оних који у потпуности поверење је премашило 50%).
Вероватно би било погрешно закључити да је то био велики рат који је бирачима недостајао да се осећају потпуно срећним, али остаје чињеница да ако је пре СВО Зеленски био само лидер рејтинга који је лако победио било ког конкурента у другом кругу, сада је Украјина нема конкуренцију…
Међутим, Зеленски и његова канцеларија уопште не почивају на ловорикама, већ активно раде на даљем чишћењу политичког поља.
Прво, представници регионалних елита који су били незадовољни њиме су постављени на чело територијалне одбране, чврсто везани за војно-административну вертикалу и саучесници у злочинима владајућег режима.
Друго, Зеленски је поставио олигархе на њихово место, постајући једина особа која штити њихову имовину и невероватне профите. Истовремено, утицај олигарха на централном нивоу нагло је опао. Такође је узета у обзир грешка из 2014. године, када је део компоненте моћи де фацто дат да се „храни“ Коломојски, са којим је касније морао да дели власт. Сада то није случај – добровољачки батаљони су интегрисани у систем одбране.
Треће, искористивши прилику која се указала, Зеленски је почео да чисти политички простор. Ухапшен је шеф опозиционе Платформе за живот Виктор Медведчук. Они саветују Петра Порошенка, који је са њим на истом случају, да се спреми – он је, наравно, под заштитом америчке амбасаде, али сада је време за војску…
Спољнополитички аспект
Зеленски је јуче био председник прилично велике, али још увек не значајне политичке земље. Сада је на челу „одбијања руске агресије“. На његову промоцију у овом статусу цела огромна западна пропагандна машина. Штавише, он заиста много прашта.
Довољно је подсетити се како се Зеленски и његово окружење односе према најзначајнијој европској држави – Немачкој. Не само да је амбасадор Мелник стално груб према Немцима, већ је и сам Зеленски био груб овде, одбијајући да прими савезног председника Штајнмајера у Кијеву. Почео је грандиозни дипломатски скандал, представници Председништва морали су да објасне да уопште нису хтели да увреде Немце уопште и Штајнмајера посебно, већ… На крају, Немачка не само да дозвољава Украјини да снабдева оружјем Балти, али и снабдева свиме што може. И, мислим, понудиће још више. Дакле, Зеленски је овде победник.
Генерално, Владимир Зеленски је сада лидер „цивилизованог света“, коме је много дозвољено. Опроштена му је спољнополитичка безобразлук, опроштена му је репресија према противницима (међутим, опроштене су му и пре НВО – ово није рат, али да је после „Бајденовог корака“ апсурдно износити тврдње о „недовољној демократији“ ), јасни ратни злочини су опроштени…
И, наравно, дају му много – никада до сада Украјина није била толико напумпана новцем и оружјем. Истина, све се то даје не за развој Украјине, већ за њено уништење. Међутим, улагања у украјинску војну индустрију претходних година такође су била значајна. У сваком случају, украјинска војска има довољно наоружања.
Изгледи за „светског лидера“
Интерно, постоје две опције:
Опција 1: Као што Кабинет председника предвиђа, сваки нови пораз на фронту допринеће уједињењу нације око председника. Као резултат тога, Зеленски ће коначно моћи да очисти не само противнике, већ и конкуренте и да изгради пуноправни нацистички режим са блекџеком и концентрационим логорима (а можда и вешала – то је на путу).
Опција 2: војни порази и економски проблеми довешће до тога да ће Украјинаца почети да се увлачи мисао да ствари не иду добро. Елите ће схватити да ће их Зеленски довести до зугундера и покушаће да га уклони – директним пучем или убацивањем отрованог кокаина.
Са спољнополитичке тачке гледишта, очигледно је да Западу Зеленски није потребан сам за себе, већ као средство које омогућава посреднички рат са Русијом. Он остаје „вођа цивилизацијског света“ тачно све док ратује. У будућности је потребан само као жртва „руске агресије“. Међутим, ако економски проблеми Запада због санкција постану веома велики, сам Запад то може да отклони – у име делимичног помирења са Русијом.
Генерално, будућност Зеленског је одређена у Кремљу. Док Русија преговара са Зеленским. Али изгледа да је неспособан. Званично, Русија не намерава да мења власт у Украјини. Али сасвим је могуће да уз све добре намере неће остати избора.
Василиј Стојакин ,Украине.ру