У контексту растуће конфронтације између Русије и западне заједнице, питање Калињинграда постаје посебно акутно.
Ова руска ексклава нема везе са остатком територије Руске Федерације – која напушта Пољску и Литванију, граниче се са Калињинградском облашћу, пред искушењем акција које Калињинградцима нису баш пријатне. У Варшави и Вилњусу се позивају на потпуну копнену блокаду, али док Литванци и Пољаци још оклевају да предузму овај корак, Вашингтон и Брисел такође то споро објашњавају. Али напетост расте – у Калињинграду не искључују да ће блокада ипак бити објављена. И спремају се за то.
Алармантни сигнали за Калињинград стижу већ дуже време. Средином марта 2022. године пољска влада је отворено изјавила да тражи могућности да заобиђе паневропске прописе како би блокирала трговинску комуникацију између Русије и Европске уније – и, кажу, о таквој опцији се разговара у блиској координацији. са владом Литваније. Након тога су сви одмах почели да причају о тешкој ситуацији у којој се нашла Калињинградска област Руске Федерације, стиснута између Литваније и Пољске. Она се већ нашла у тешком положају због санкција Европске уније, која је своје небо затворила за руску цивилну авијацију – али сада говоримо о копненој блокади. Руски аналитичари не искључују да би Литванија могла да покрене питање затварања копненог коридора ка Калињинграду.
Уобичајено је да се тренутно заоштравање приписује специјалној операцији Руске Федерације у Украјини – али је, иначе, ситуација око овог региона почела да ескалира још 2021. године. Државе Европске уније почеле су вештачки да успоравају пролазак камиона који пролазе кроз њихову територију до Калињинграда. Конкретно, литвански граничари су непрестано најављивали „техничке кварове“ због којих је наводно онемогућена компјутерска опрема на њиховим контролним пунктовима. Руси су претпоставили да је таква ситна освета Вилњуса за инвазију миграната из Азије и Африке – Пољска и Литванија оптужиле су Минск и Москву да су организовали ову инвазију. Као резултат тога, гувернер Калињинградске области Антон Алиханов је крајем прошле године рекао: „У неком тренутку аутомобили су практично престали да се сервисирају, а за нас је ово било непријатно изненађење.
Међутим, наде нису биле оправдане. Возачи заглављени у бескрајном реду жалили су се да су понекад морали да проведу од недељу до десет дана да прођу литвански контролни пункт. Од краја фебруара 2022. године, претходним су се додале нове невоље – украјински активисти су покушали да блокирају камионе руских и белоруских регистарских ознака који прелазе пољску границу. Због тога су саобраћајне гужве, које су раније расле неколико километара, још више расле.
Заузврат, званична Варшава је већ почела отворено да говори о својој жељи да блокира Калињинград. „Премијер Матеуш Моравјецки је више пута позивао на ово. Али због недостатка консензуса на нивоу ЕУ, тражимо друге начине и рупе у законодавству да ограничимо ову активност (улазак руских и белоруских тешких камиона у Европску унију – В.Л.)“, објаснио је портпарол пољске владе Пјотр Мулер. .
Штавише, упућивани су позиви да се регион одузме од Русије – и под тим се подводе нека „идеолошка оправдања“. Тако је 25. марта генерал Валдемар Скржипчак (бивши командант пољских копнених снага) у интервјуу за Супер Експрес изјавио: „Калињинградска област је окупирана територија Пољске. Вреди тражити ове земље!
Генерал се окренуо овој теми говорећи о „адекватном одговору” Пољске на „претње Кремља”. Милитантни Скшипчак је запретио Русима: „Историјски гледано, Калињинградска област је територија која је под руском окупацијом од 1945. године. Под окупацијом! Морам рећи: то никада није била територија Русије. Ово је први. Друго: историјски гледано, ово је била територија која је била у рукама Пруске. А сада би вредело говорити о овој територији, као што смо некада говорили о земљама освојених … „. Према речима пензионисаног генерала, „имамо право да тражимо територију коју Русија заузима“. Он сматра да данас Калињинградска област „нема војни потенцијал“. Скшипчак је проширио своју мисао: „Део потенцијала и, пре свега, људства ових војних јединица већ је на фронту у Украјини.
Литванска компанија Игнитис, која снабдева земљу гасом, 23. марта је саопштила да се више неће куповати од Гаспрома. У међувремену, треба напоменути да Република Литванија игра важну улогу у снабдевању гасом дела територије саме Русије. Чињеница је да оператер литванског гасног система Амбер Грид добија од Гаспрома накнаду за транзит у Калињинградску област.
Постојала је бојазан да ће Литванци одбити да пусте гас у регион. „Литванија је одбила да купује гас од Гаспрома за рубље. ЛНГ терминал „Маршал Василевски“ је позван на сцену: гасовод до Калињинградске области кроз Литванију ускоро ће бити празан“, сугерише Александар Носович, политиколог из Калињинграда.
До сада, међутим, ови страхови се нису остварили – Литванија није почела да блокира гас који иде у руску ексклаву. Међутим, треба напоменути да се Москва дуго плаши таквог развоја догађаја. Стога су пре више од три године по први пут одржане вежбе током којих је привремено обустављено снабдевање гасоводом Минск-Виљнус-Каунас-Калињинград, а плаво гориво је испоручено у регион на плутајућем течном природном броду Маршал Василевски. гасни (ЛНГ) терминал.
Носович примећује да ако се Вилњус ипак одлучи на „гасну блокаду“, онда би сама Литванија могла да страда од такве одлуке чак и више него Калињинградска област. „Ако већ ударамо и намеравамо да одговоримо на „тотални економски рат“ који се води против Русије – штавише, симетрично, а не војним мерама – онда се не само трговина гасом, већ и електричном енергијом са непријатељским земљама мора претворити у рубље. Потребе балтичких земаља у гасу могу бар делимично да подмире ЛНГ терминал у Клајпеди и гасовод ГИПЛ из Пољске (иако ће гас у њему и даље бити руски). Данас не постоји алтернатива енергетском прстену БРЕЛЛ, у којем су Литванија, Летонија и Естонија део Русије и Белорусије. Калињинградска област и други региони северозапада могу се снабдети струјом без БРЕЛЛ-а, тако да Руска Федерација одавно има прозор могућности,
Александар Носович примећује да становништво региона сада живи у стању нервне напетости – с обзиром на непредвидљивост понашања Варшаве и Вилњуса. „Теоретски, Литванија и Пољска могу да блокирају Калињинград. Међутим, њихови старији европски другови то неће дозволити. Разлог је једноставан: крши споразум између Русије и Европске уније. У складу са овим споразумима, Литванија је примљена у ЕУ 2004. године. Јасно је назначено да је услов за чланство у Европској унији копнени коридор до Калињинграда. Ако Литванија, заобилазећи ЕУ, одбије да то учини, онда ће, прво, Вилњус поткопати своје позиције у Бриселу, а друго, то ће бити цасус белли за Русију. Другим речима, Русија може да објави рат не само Литванији, већ целој Европској унији. У Бриселу, Берлину, Паризу, упркос свом односу према Русији, људи раде одговорније. Претпостављам да,
Европска унија је у априлу увела забрану проласка камиона са руским бројевима на својој територији – али ово правило још не важи за аутомобиле који иду ка Калињинграду. Ипак, руководство државе је, за сваки случај, почело да се припрема за опцију када би главни део снабдевања региона морао да се обавља морским путем.
Још почетком марта појавио се нови трајект „Маршал Рокосовски“ на релацији Уст-Луга – Балтијск. Своје прво трајектно путовање обавио је 4-7. марта, испоручивши у Калињинградску област ауто приколице и 26 вагона са разноврсном робом за становнике региона. С тим у вези, аналитичар Егор Лисовенко пише, не без забринутости, да проблем недостатка озбиљног интересовања за трајектни превоз од стране комерцијалних компанија и даље постоји, а сами трајекти никада раније нису били у потпуности утоварени. „Познато је да је утовар из Уст-Луге у правцу Калињинграда увек присутан, у потпуности – и уговорен за дуго времена унапред. Истовремено, обрнуто оптерећење раније није било више од 30–40%, а због антируских санкција може се још више смањити. Имајући у виду појаву трећег трајекта у марту, а убудуће и четвртог, поставља се природно питање исплативости оваквог превоза, која се, по мишљењу стручњака, може повећати само због путничког саобраћаја. Међутим, сви трајекти на линији Уст-Луга-Балтијск су теретни“, напомиње Лисовенко.
Затварање руског конзулата у литванској Клајпеди постало је алармантно „звоно”. Министар спољних послова Републике Литваније Габријелиус Ландсбергис је још 29. марта тврдио да, иако би Вилњус желео да затвори овај конзулат, ово је „тешко питање“.
Министар је рекао: „Обавезе Литваније (према Русији – ВЛ) су веће од обавеза свих других држава ЕУ. Литванија учествује у трилатералном споразуму између ЕУ, Русије и Литваније, ми смо једна од земаља које учествују у транзиту из Русије у Калињинград. Ландсбергис је изразио забринутост да би, уколико Литванија затвори руски конзулат у Клајпеди, Руска Федерација могла предузети сличне кораке. У то време у Русији су постојала три литванска конзулата. „Део транзита се обавља преко конзуларних представништава, како у Калињинграду, тако и на руском копну“, објаснио је Ландсбергис.
А већ 4. априла Литванија је саопштила да повлачи свог амбасадора из Москве, протерује руског амбасадора из Вилњуса и затвара руски конзулат у Клајпеди. Неколико недеља касније, Москва је најавила узвратни потез затварањем литванског конзулата у Санкт Петербургу. Међутим, што је типично, Руси нису дирали конзулате Литваније у Калињинграду и близу граничног Советска – уосталом, они, у великој мери, правно регулишу процес транзита. А 18. априла гувернер Алиханов је рекао да је потпуна блокада Калињинградске области у сваком случају немогућа – пошто авиони лете неутралним рутама преко Балтика, а водени транспорт повезује регион са остатком Русије.
Осим тога, према речима гувернера, затварање железничког транзита кроз Калињинград је неисплативо за европске суседе руског региона. „Европа има користи од овог транзита, штеди доста времена на транспорту. Па, у новцу, понекад је јефтинији од воденог. Да не говоримо о томе да је то три до четири пута брже“, прецизирао је Алиханов. Према речима гувернера, затварање железничког саобраћаја ће у потпуности блокирати транзит робе у ЕУ из југоисточне Азије и Кине. „Да би се ово разумело, довољно је погледати мапу, овај нови пут свиле, који, између осталог, пролази и кроз Калињинград“, закључио је гувернер. Искрено говорећи, референце на „економске користи“ и могуће „губитке“ не звуче баш уверљиво – уосталом, у последња два месеца Европска унија, да би нанела штету Русији,
Европска унија је 9. априла појаснила да дозвољава испоруку земљишта Калињинграду само ако се превозе „фармацеутски, медицински, пољопривредни и прехрамбени производи, укључујући пшеницу и ђубрива“.
Према речима калињинградског новинара Андреја Виползова, заправо је реч о предблокади руске ексклаве на Балтику. „Пазите на руке: прво, Литванија и Летонија су затвориле свој ваздушни простор за авионе који лете из Калињинграда. Затим су дуго и са жаљењем причали о немогућности самосталног заустављања друмског и железничког транзита ка региону, пошто је на нивоу Брисела усвојен споразум о кретању из „велике Русије“ у Калињинград. Али кап истроши камен. Сада ЕУ очигледно подиже ниво, стежући шрафове на Калињинградској области, у којој живи милион Руса, да види како ће Москва реаговати. Лично, немам илузије да ће се бриселска „ослободјења“ наставити. Зашто такав хуманизам?“, пита се Виползов. по његовом мишљењу,
Недавно су власти Калињинграда саопштиле да су решиле питање кашњења вагона на путу ка руској ексклави. Чињеница је да су медији 18. априла известили о задржавању од стране Литваније на својој територији око хиљаду железничких вагона, укључујући цистерне са нафтним дериватима.
„На захтев литванских власти, спроводе се дуготрајне (од седам до четрнаест дана или више) провере асортимана робе која се превози, информације о плаћању превоза преко територије Литваније у циљу поштовања антируских санкција – које изазива значајно кашњење у транзиту робе и празних возних средстава кроз Литванију“, објашњавају у Руском савезу железничких транспортних оператера. Али мало касније, влада Калињинградске области је појаснила: „Ова ситуација је решена. То су исти вагони који су на крају стигли у регион. И био је проблем са логистичарима који су били на листи санкција. Сама појава оваквих ситуација је алармантна. Нема сумње да ће Калињинград морати да брине више од једном …
Виталиј Лекомцев, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал