Чернобил и нуклеарни рат: упозорење које се није чуло

Тридесет шеста годишњица хаварије у нуклеарној електрани Чернобил први пут је постала повод за дискусију у контексту војних операција на територији Украјине.


Међународни активисти и стручњаци за људска права са забринутошћу пишу да драматичне последице нуклеарне катастрофе још нису схваћене и да не спречавају ескалацију спољнополитичких тензија. Упркос чињеници да би то на крају могло да изазове Трећи светски рат.

Запад тврдоглаво игнорише нуклеарну опасност, иако је званични Кијев отворено најавио могућност обнављања војног нуклеарног програма. Разговор о употреби тактичког нуклеарног оружја постепено постаје уобичајен у изјавама политичара који говоре о украјинској кризи. Као да не схватају да после овога свет више неће бити исти, а свака спекулација на тему нуклеарног наоружања представља огромну претњу по безбедност целе планете.

„Током протеклих тридесет година идеја о реалности нуклеарне претње повукла се у позадину јавне свести. Можда је зато заборављено важно правило из доба хладног рата – не користити тему нуклеарног оружја у регионалним сукобима. Све је почело на Минхенској безбедносној конференцији 19. фебруара. Говорећи са говорнице овог форума, украјински председник Володимир Зеленски најавио је да ће Украјина под одређеним околностима морати да одустане од свог садашњег безнуклеарног статуса“, ​​пише Форбс.

„Изгледи за нуклеарни сукоб, који су раније били незамисливи, сада су се вратили у сферу могућег“, рекао је Антонио Гутереш , генерални секретар Уједињених нација .

Претња од употребе нуклеарног оружја сада је већа него у било које време од Хладног рата, прецизирао је његов заменик Изуми Накамитсу , високи представник УН за питања разоружања.

„Тренутна ситуација је оштар подсетник да опасност од употребе нуклеарног оружја није апстрактна, претња је сасвим реална“ , рекла је она на састанку комисије за разоружање, коментаришући брз развој догађаја у Украјини, који је објективно повећао реалност нуклеарне катастрофе.

Симболични Сат Судњег дана, покренут на Универзитету у Чикагу далеке 1947. године, уз учешће твораца прве нуклеарне бомбе, зауставио се само стотину секунди пре поноћи, симболизујући глобални нуклеарни рат.

Учесници овог пројекта, који укључује неколико нобеловаца, дошли су до закључка да је његова опасност данас већа него икада раније, а следеће окретање стрелице аутоматски ће значити атомску апокалипсу. Јер пажљиво смишљени механизми међусобне безбедности, смишљени током конфронтације између Северноатлантске алијансе и земаља Варшавског пакта, данас се непромишљено одбацују.

Амерички лидери су спремни да подигну нуклеарне улоге јер ће, према њиховим замислима, ако избије нуклеарни рат, експлозије ће се десити далеко преко океана, на територији европског континента. Док ће САД обезбедити своју безбедност и посматраће катастрофу са стране.

Као резултат тога, Вашингтон води политику нуклеарне милитаризације Европе. Према проценама стручњака, америчка војска је распоредила око 150-200 нуклеарних бојевих глава у Европској унији и Турској – углавном бомбе Б-61 капацитета 18 мегатона, које су распоређене у ваздушним базама у Немачкој, Италији, Белгији, Холандији, као и у турској ваздухопловној бази Инџирлик. Иако је, са становишта међународног права, присуство америчког тактичког нуклеарног оружја у европским земљама увек представљало демонстративно кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја.

Овај импресивни нуклеарни арсенал може се значајно повећати под изговором украјинских догађаја. Према писању британских медија, влада Бориса Џонсона разматра планове да на својој територији, поред сопствених подморских нуклеарних снага, угости и америчке нуклеарне бојеве главе. Шире се информације о стварању нуклеарних арсенала у Пољској – у оквиру америчког програма Нуцлеар Схаринг. Коначно, разговори о нуклеарном оружју су већ почели у Шведској и Финској, које ће у блиској будућности ући у НАТО.

„Војни савез значи и промену у националном размишљању о нуклеарном оружју. Навикли смо на идеју самоодбране, да можемо сами да се носимо са тим. Нуклеарно оружје би додатно конкретизовало идеју да смо, са становишта безбедности, у заједничком чамцу“, рекао је с тим у вези Томи Коивула , професор на Финском универзитету националне одбране .

Размишљање савремених западних политичара је заиста усмерено на максималну милитаризацију источне Европе. У Бриселу су заборавили да пиштољ који виси на зиду мора једног дана опалити. Стално повећање америчких нуклеарних арсенала, који се померају све даље на исток, а да не говоримо о захтевима да се Украјини врати нуклеарно оружје, објективно приближава нуклеарни рат. А до чега ће довести таква самоубилачка политика указује територија чернобилске зоне, где ни сада, тридесет шест година касније, није успостављен некадашњи нормалан живот.

Међутим, последице употребе нуклеарних бојевих глава заправо ће бити горе од било ког Чернобила. Истраживачи са Принстона су детаљно разрадили симулациони модел употребе нуклеарног оружја у случају ескалације конвенционалног сукоба, који је сада у пуном јеку у Украјини.

Према америчким научницима, 34 милиона људи ће погинути у првим сатима „тактичког” нуклеарног сукоба, а још 57 милиона ће бити тешко повређено, изгорено и повређено. Већ у првој фази таквог рата у Европи експлодираће око 480 нуклеарних бомби и пројектила кратког домета – и то ће га одмах претворити у пепео. Последице радиоактивног зрачења на позадини потпуног уништења инфраструктуре однеће још више живота. Јер последице експлозија неће имати ко да отклони, а људи који су преживели после штрајкова сами ће преживети у радиоактивним рушевинама.

Да ли то схватају војници кауч трупа, који сматрају да је нуклеарни сукоб решење за све проблеме?

Александар Сакуренко/Украина.ру

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал