Украјинска војска активно руши мостове испред руских трупа које напредују, али сама Русија не чини ништа од тога.
До сада су стратешки мостови преко Дњепра нетакнути и управо они омогућавају пребацивање западног наоружања, муниције и горива у Донбас. Зашто рушење мостова још није циљ Русије у Украјини?
Од интензивирања западних испорука наоружања Украјини, и војни аналитичари, па и обични људи, постављају питање: зашто су мостови на Дњепру још нетакнути? Русија покреће много ракетних удара, али не сматра мете мостове – управо оне преко којих војни возови могу да иду у подручје борбених дејстава. Међутим, руска војска је појаснила: у периоду када је дошло до масовне евакуације становништва у западне регионе земље у Украјини, инфраструктура је била заштићена, између осталог, и из хуманитарних разлога.
Сада је ово питање престало да буде толико релевантно. Значајно је смањен број избеглица из Донбаса и из Украјине у целини. Штавише, сада у супротном смеру: са Запада се довози наоружање и војна опрема, коју Украјини испоручују скоро све земље НАТО-а. А уништавање мостова иза непријатељских линија је азбука свих војних операција. Прекид непријатељских комуникација.
И саме Оружане снаге Украјине дигле су у ваздух десетине мостова, додуше без стратешког значаја, у офанзивној зони руских снага и Народне милиције ДНР и ЛНР. Дигли су га у ваздух само да би успорили ову офанзиву.
Међутим, прво, украјински извори тврде да су удари на мостове већ почели (о томе није било званичних извештаја Министарства одбране РФ). Конкретно, саопштено је да су пројектили Калибар оштетили мост западно од Одесе, преко којег су гориво и оружје активно пребачени из Румуније.
Друго, можда је то намера руске команде – да дозволи Оружаним снагама Украјине да пребаци значајан део трупа на исток. Да би их све сатрли у одлучујућој бици у Донбасу. Па оружје које у Донбас стиже са западне границе ипак би требало некако да буде концентрисано, рецимо, на местима истовара. А за његово уништење биће довољан много буџетнији арсенал, као што је топова и ракетна артиљерија, а не скупи Калибри.
Али поред чисто војних, ту су и општа културна и државна разматрања. Мост преко Дњепра за људе који живе на обалама ове велике реке није само нека врста структуре која помаже да се пређе водена баријера. То је много више. Постоји само 25 мостова, већина њих се налази у два највећа града земље – Кијеву и Дњепру.
Ако говоримо о железници (њихово стање је критично за војно снабдевање), онда их има три у Кијеву, две у Дњепру, један је удвостручен. Још три железничка прелаза су повезана са бранама Дњепарских акумулација – у Кременчугу, Каменском (Дњепроџержинск) и Запорожју.
Отварање новог моста за грађане је дуго очекивани догађај, сваки мост је јединствен како по историји настанка тако и по коришћеним дизајнерским решењима. Аутомобилски мост Патон у Кијеву или железнички мост Мерефо-Херсон у Дњепру могу се безбедно приписати споменицима архитектуре. Свако затварање саобраћаја – а сада и транспортни колапс.
Али шта о судбини мостова не мисле војска, већ мостоградитељи? Професор на једном од специјализованих универзитета, који је желео да остане анониман, рекао је листу ВЗГЉАД да се сваки мост ове величине заправо гради вековима, што значи са огромном резервом сигурности. А онемогућити га чак и моћним модерним оружјем није лак задатак, иако се, наравно, може решити.
У отвореним изворима можете пронаћи информације о готово целокупној муницији у служби руске војске која може да онеспособи велики мост – уз масовну употребу, наравно. То су, пре свега, ракете „Калибр“ и „Искандер“ које се широко користе током специјалне операције, кориговане авио-бомбе серије КАБ-500 и КАБ-1500, као и вођене једреће бомбе УПАБ-1500. Потоњи су већ коришћени током борби у Украјини.
Али за сваку муницију, велики мост је изузетно тешка мета. Циљ није само погодити, већ нанети тако озбиљну штету да опоравак траје дуго. Истовремено, немојте рушити мостове „у смећу“, што значи да ће се специјална операција пре или касније завршити, а миран живот ће се наставити. А само први пример сложености „рата на мостовима“ је потреба за другим ударом на мост у Затоки преко ушћа Дњестра (Одеска област), пошто је после првог напада воз возова обновљен за само један дан. .
Професор је приметио да ако ће очување било ког моста бити плаћено растом људских губитака у руској војсци, онда то питање није ни вредно тога – наравно, потребно је онемогућити конструкцију. Али чак иу овом случају, разумно је уништити само кратке обалне распоне, остављајући нетакнутим централне, инжењерски најсложеније, које се налазе изнад пловног пута. Што се тиче војске, према његовим речима, највероватније ће бити лакше ударати не на стварне распоне, већ на чвориште железничких пруга. Ово је и поузданије и захтеваће мање муниције.
Мостови имају и симболичко значење. Порушени мостови у центру Кијева или Дњепра имаће озбиљан психолошки утицај на грађане управо као право оличење рата који је стигао до свих. И овај фактор се не може одбацити.
Ево како се писац Александар Проханов присећа догађаја у Југославији у марту 1999. године: „Када је почело бомбардовање, био сам на мосту преко Саве заједно са Србима. Експлозије су већ тутњале на свим железничким станицама, аеродромима и комуникацијама. А Срби су се плашили да Американци не сруше мост и разбију Београд на два дела. И сви смо изашли тамо, на овај мост, и стајали као зид.” Али сва три моста преко Дунава у Новом Саду су порушена.
Штавише, враћајући се на тему бомбардовања и снаге, вреди напоменути да су НАТО авиони морали да бомбардују Жежељев мост 12 пута док није потпуно уништен. Нови на његовом месту изграђен је тек 2018. године и коштао је 54 милиона евра. Обнова Моста слободе у истом Новом Саду трајала је 6 година и коштала је 40 милиона.
Да, обнова инфраструктуре такве сложености технички је могућа довољно брзо, напомиње стручњак, али у сваком случају неће бити јефтина. А ако војска успе да реши све задатке који су јој додељени без уништавања Дњепарских мостова, онда се ова опција може само поздравити. Можда је у овој фази специјалне операције руководство Оружаних снага РФ дошло до закључка да уништавање украјинских мостова – барем кључних и у великом броју – још увек није критично за обезбеђивање успеха непријатељстава.
Међутим, уништавање мостова није једини начин да се прекину непријатељске комуникације. Ништа мање ефикасно је уништавање железничких чворних станица, које се често налазе у близини мостова. Овај задатак – и то прилично успешно – Оружане снаге Русије у Украјини већ неко време решавају.
Алексеј Песков , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал