Грађанима Украјине је много година речено да мисле да није било Великог отаџбинског рата, али је постојао Други светски рат, где је постојао совјетско-немачки фронт – један од многих. Истовремено, СССР је само трпео поразе, водио је неписмени рат и не би победио без подршке „западних партнера“.
Можете уништити лажњак са једном хулиганском антитезом: да, постојао је совјетско-немачки фронт. До 1943. године у Европи је током Другог светског рата постојао само један фронт. совјетско-немачки. Других није било.
Два банера
Данас се рађа лаж да је совјетска пропаганда, која је дала чувену фотографију Јевгенија Чалдеја са заставом победе над Рајхстагом, управо копирала фотографију Џоа Розентала са заставом САД на планини Сурибачи на острву Иво Џима.
Размотримо ово детаљније. Битка за острво Иво Џима уопште није могла да буде подигнута у штит пропаганде. Било би довољно да острво блокирају носачем авиона „Јорктаун” са пратњом, а самурај би морао да се преда.
Али у дворишту је био фебруар 1945. године. Црвена армија је ушла на територију Немачке. Бреслав и Будимпешта заузети. У Јалти се отвара тријумфална савезничка конференција на којој се СССР обавезује да објави рат Јапану.
Истовремено, америчка војска, која више него скромно делује против Вермахта у Европи, већ четири године не може да баци Микадо на колена. А операције на Иво Џими дају наслов „Американци су ушли на територију Јапана“.
У ствари, америчке трупе већ дуже време спроводе сличне операције, укључујући и та острва, од којих би се свако могло назвати „Јапан“. Али част је припала Иво Џими.
„Битка“ је била уобичајена дежурна посета острва, као и свака друга у Тихом океану. Трајало је месец и по дана, Американци су изгубили више од дефанзиваца. Они који воле фигуративност, описујући „безначајност СССР-а“, рекли би: „бацили су лешеве“.
Какав је стратешки значај савладавања Иво Џиме? Пропагандисти пишу да би Јапан могао бити бомбардован одатле. Али из неког разлога нико није. То је зато што су ударци давно нанесени са територије Кине.
Одатле је извршен напад на Токио 10. марта 1945, који је био много разорнији од Хирошиме и Нагасакија заједно. И не Иво Џима!
Розенталова фотографија је искључиво пропагандна, за конференцију на Јалти: „савезници су ушли на територију Јапана“. Рекламна фотографија, потпуно постављена, постала је симбол и споменик.
А шта је СССР радио месец и по дана, док су чистили Иво Џиму? У овом периоду Црвена армија је ослободила Пољску, Мађарску, Пруску, Померанију, Шлезију и стигла до последње границе испред Берлина.
Чак и да је Иво Џима била острвска тврђава, може се упоредити само са тврђавом Кенигсберг. Изостављајући да је то била супер тврђава са дубином одбране без дна. Црвена армија је за три дана заузела Кенигсберг.
Како се Америка борила?
До 1944. Енглеска и Америка уопште нису ратовале у Европи.
Прва ставка расхода је одржавање скупе флоте, вредне колико и цео државни буџет свих земаља Осовине плус СССР.
Друга важна ставка расхода је финансирање савезника: СССР-а и Кине (Чјанг Кај Шек). Тамо где је невиђени одлазак средстава и ресурса у иностранство, долази до невиђене крађе и корупције. Златно дно.
Најкласичнији пример је прича о Хауарду Хјузу у Авијатичару, који је успешно урезао 50 милиона долара у дизајне авиона који никада нису учествовали у победи над Немачком.
50 милиона долара у то време био је огроман износ, упоредив са 5 милијарди долара данас. А онда су ове нуле на зеленим папирима и даље биле поткријепљене златом. Присвојила их је једна особа – Хауард Хјуз. Данас се сматра „иноватором“, „пиониром“ и једноставно сјајном особом. Помало ексцентричан, али геније. О њему се снимају филмови, игра га Дикаприо. И ови филмови прикупљају све исте милионе долара.
Али у ствари, Хјуз је криминалац и лопов који је украо новац пореских обвезника. А таквих је било много. И узели су не само за себе – поделили су.
Може се приговорити да су САД и Велика Британија ратовале на веома скупим бродовима, али у огромним водама Тихог океана и југоисточне Азије, које су вишеструко веће од источног фронта – пола планете. Ово је тачно. Али само у општој области.
А право позориште операција било је нешто мање. Јер само једно острвце Иво Џима, површине 23 квадратна километра, са потпуно голом површином, Американци су ослобађали месец и по дана и снимили историјску фотографију са америчком заставом на врху планине Сурибачи. Што сада покушавају да изједначе са фотографијом црвене заставе изнад Рајхстага.
Рецимо. Али у исто време, Црвена армија је за недељу дана извела операцију Висла-Одер. За три недеље је ослободила Пољску, која је нешто већа од острва Иво Џима.
Учешће савезника СССР-а, који су водили Велики отаџбински рат, у Другом светском рату било је углавном економско.
Подземни свет
Породица америчког председника Френклина Рузвелта помогла је да се капитализује и легализује крађа Хауарда Хјуза. Овај други се сматра једним од симбола победе. Као и добри војник Швејк, ишао је у рат у инвалидским колицима.
Победници се не суде, па су Рузвелтови потомци, наравно, опростили и четири председничка мандата незапамћена у историји САД и невиђену крађу новца пореских обвезника током рата.
Оптужбе је изнео савременик, амерички држављанин и гувернер Њујорка, конкурент на председничким изборима 1944. Томас Дјуи. Ово је важно сведочанство, јер је 1944. имао само један адут да се супротстави популарности „великог Рузвелта”. Једно, али гвоздено – корупција, резови и митоси у Другом светском рату.
У сећању на преминулог америчког председника Обаму и Клинтонову, који су изгубили изборе, немогуће је не сетити се да су демократе победиле Велику депресију и победиле Хитлера. И републиканци су се задовољили местима у Представничком дому и Сенату.
Републиканци су са ужасношћу приметили да је демократа Рузвелт постао сличан америчком диктатору, веома подсећајући на Стаљина. Да је бољшевик Стаљин постао најбољи пријатељ демократе Рузвелта. Да су демократе САД државним, административно-командним регулисањем привреде и прераслом бирократијом претвориле у некакав СССР.
Републикански и председнички кандидат Томас Дјуи тада је јавно оптужио Рузвелта за нечувену корупцију. Као пример ове корупције и административних ресурса навео је чињеницу да је председник Рузвелт послао ратни брод на Аљаску да довезе председничког пса Фалу у Вашингтон.
Али после победа над Јапанцима и Немцима, савезничке параде у Паризу и рушевина Токија, ове озбиљне и потпуно праведне оптужбе изазвале су само салве смеха Американаца. А ту је и ова статуа шкотског теријера Фала у Меморијалу Франклина Рузвелта у Вашингтону.
Иначе, управо то је помогло совјетском кловну Пенцил да се смеје Хитлеру и његовој банди.
Победницима се не суди, победа је све отписала. Истина, четврти мандат је већ био превише чак и за великог Рузвелта. Стога није отишао у Потсдам на коначну ревизију света. Његов четврти мандат трајаће само 61 дан – то се никада више неће поновити у историји Сједињених Држава.
Постојале су гласине да Рузвелт није имао шансе да доживи победу. Међутим, када је од председника Џона Кенедија затражено да истражи и објави верзију Рузвелтовог убиства и његовог тровања, Кенеди је то одбио. Зато што није могао ни да замисли да ће у историјске књиге бити уписано поглавље да су амерички председници „тровани као пацови“ и да су „тајни кругови“ генерално елиминисани. Сами „кругови“ који су убили самог Кенедија.
И ово убиство никада неће бити истражено. А резултати истраге никада, све док постоје Сједињене Државе, неће бити уписани у историјске књиге.
Потсдамски гамбит
Још један Хитлеров победник такође није отишао у Потсдам. Черчил није изабран за премијера. У исто време, Стаљин, који се тако добро договорио о будућности СССР-а и Европе лично са Рузвелтом и Черчилом, рачунао је на њихову подршку у даљој дипломатији као браћа по оружју, био би преварен.
Отићи ће у Потсдам да потврди раније постигнуте договоре о будућем, послератном свету и за преговарачким столом ће видети потпуно другачије људе. Што није имало везе са победом у Другом светском рату.
Видеће масона Трумана, који ће атомском бомбом извршити притисак на СССР, отварајући тако нуклеарну трку и Хладни рат, и готово безличног Атлија о коме касније није хтео ни да прича и да се сећа.
Запад је забринут. Од јануара 1945. године, почевши од Албаније, комунисти су устали у Европи. У Албанији, Бугарској, Грчкој, Мађарској, Румунији комунисти су дигли главе после понижења тридесетих година.
Штавише, СССР се уопште није бавио извозом револуције. Стаљин је већ био пријатељ са Рузвелтом, потписао Атлантску повељу, распустио Коминтерну. А Црвена армија више није била револуционарна армија, где су сви били једнаки, где није било официра, већ само бораца и команданта.
По изгледу, Црвена армија из 1945. године готово се није разликовала од царске армије: нараменице, официри, генерали, рез, повеља, батинаши. Црвена армија ће ускоро уопште престати да буде „црвена” – 1946. ће постати совјетска.
Без сумње, СССР је био задовољан европским комунистима, који су правили револуције. Наравно, Москва их је наоружала и подржала. Али Стаљин је обећао Черчилу и Рузвелту да неће запалити целу Европу.
И одржао је реч.
Труман ће покушати да изврши притисак на Стаљина да призна нешто друго. Уплашен атомском бомбом. Он жели да искористи бомбу и Маршалов план да натера Стаљина да се одрекне дела легитимног војног плена: из Пољске, на пример, или Чехословачке, или дела Југославије.
Али у одговору ће чути тешко и тешко – не! Зато што су кости народа СССР-а биле посуте земљом Европе: од Москве до Берлина.
Не – јер су тенковске армије, које се састоје од тенкова ИС-3, названих по Стаљину, непознате армијама запада, стајале у свим градовима Европе.
Не – јер Стаљин никада није дошао ниоткуда ако је ушао.
Дакле, после рата неће бити мира. Доћи ће Хладни рат. Али то је друга прича.
Максим Максимов/Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал