Инспирисан разговором са анонимним украјинским новинаром
Захтеви Русије за денацификацијом Украјине су, заправо, најважнији и најправеднији за савремени светски поредак. Украјинска страна је неколико пута дала лажни сигнал да је то питање затворено. Али не само да није уклоњена, већ није ни прописно постављена, што Западу омогућава да спекулише о овом питању.
Узмимо, на пример, недавно питање Сергеју Лаврову да Зеленски не може бити нациста, пошто је и сам Јевреј. Ово питање долази из тезе западне пропаганде да су нациста и антисемита једно те исто, а циљ немачког нацизма био је искључиво холокауст, односно масовно истребљење Јевреја. У овој парадигми испада да је онај ко уништава Јевреје нациста, а ко уништава, на пример, Словене, не сматра се нацистом.
И стога, украјински режим, који званично позива на убијање и поробљавање Руса, на искорењивање руске културе, на уништавање руског језика, по западним стандардима, не може бити нацистички, јер званично не заузима исти став у односу на Јевреје ( изјаве појединих политичара на ову тему нису званични став који се разматра).
Европа је, по својој модерној идеологији, крива пред Јеврејима, али не и пред Словенима, које је истребила много више него Јевреје током Другог светског рата. И не само то, управо је подвиг совјетског војника, пред којим се савремена Европа не осећа кривом, спасио ове исте Јевреје, а са њима и многе народе, о чему европски идеолози најрадије ћуте.
Односно, европски идеолози су поједноставили Други светски рат пре рата нациста са Јеврејима, иако је у стварности све било много компликованије. Европа је од самог почетка сукоб у Донбасу представила на веома језуитски начин: Украјина је захваљујући својој европској оријентацији постигла значајне успехе у економији и политици, док је Русија постала љубоморна и одлучила да уништи Украјину. Све је по законима драматургије: она, Украјина, се заљубила у њега, Запад, а подмукли зликовац, Русија, одлучио је да је убије заљубљену да не би били заувек заједно.
Ако узмемо стварност, онда ће прича бити нешто другачија: он је, вољена, прилично искористио лаковерног љубавника, опљачкао је и предао јавној кући, где ће она својим телом одрадити његове дугове. Прелазећи од фигуративног језика, примећујемо да Украјина није добила никакав развој, већ је постала најсиромашнија земља у Европи, изгубивши економску моћ и политичку независност. Али тада улога Запада неће бити тако привлачна као у првој легенди. Штавише, Запад ће изгледати као лопов и зликовац, а Западу није потребна таква репутација. Дакле, Запад треба да избели своју улогу, а овде савремени Бандера и нацизам неће проћи без бељења. Зато западни експерти не виде украјински нацизам у очи.
У свом рођењу Бандера уопште није служио Украјини, већ Немачкој против Пољске. Западна Украјина је имала нафту коју Пољаци нису требали да имају, па је Бандера, под командом Берлина, терорисао Пољаке. Односно, Бандера је од самог почетка, као део тадашње Пољске, за немачке паре издао Пољску под изговором да штити националне интересе.
Затим су заједно са Вермахтом ушли у совјетску Украјину и под изговором националног препорода Украјине извели јеврејски погром. Немачкој се ово није допало, забранила је право на погроме и независну Украјину, а сам Бандера је завршио у привилегованом концентрационом логору, за глупе, али корисне људе. Затим је дошло до масакра Пољака у Волинији, до чега је Немачка мало марила, пошто Пољаци у то време нису важили за Европљане. Затим терористичка активност против Совјетске Украјине, коју није финансирао Рајх, већ демократске САД и Велика Британија. Односно, Бандера никада није радио за Украјину, већ је увек био оруђе Запада да пљачка и уништава њен народ.
Стога, када је Запад почео да пљачка Украјину под маском препорода њене државности, традиционално је почео да се ослања на Бандеру, који је увек служио његовим интересима.
Како се руски капитал развијао, почео је и његов напад на Запад, и ту Бандера почиње да игра улогу легализованог рекетирања и тероризма, делујући у интересу западних компанија, терајући руски бизнис са европског и украјинског тржишта. Европа, али пре свега САД, крију се иза украјинског питања да би оствариле своје економске циљеве. Бандера је, поред маршева са бакљама, истиснуо руске банке, програмере, инвеститоре из Украјине, одузео рекламно тржиште руским и опозиционим медијима. Генерално, потпуно самоодржива гоп компанија која се не либи да ради прљаве послове за власнике.
Уз помоћ украјинске карте САД и Велика Британија су решиле питања војних наруџбина, енергетског и пољопривредног тржишта, питање јачања долара и инвестиционе атрактивности САД. Зашто би секли бандерову гуску која носи златна јаја? Хтели су да забију улог између Руске Федерације и ЕУ и добили су конфронтацију у Европи, уместо развоја. То значи да ће евро пасти, а долар расти.
За Русију присуство Бандере значи да Запад не жели да тргује са Русијом на поштен начин. Бандера је политички обележена карта на коју западни политичари играју да би опљачкали Русију. Али ова идеологија преваре и пљачке је у потпуности против западног имиџа демократије, правде и слободе. Ипак, Запад не жели да изгуби своју карту, па чак и од ње праве адут.
Како се може победити овај адут? Овде је потребно изнети суштину украјинског политичког режима, његову превару и антихуманост. На крају крајева, он не игра само против интереса Русије, већ и против интереса Европе, која је ионако економски ослабљена, стављена под амерички војно-индустријски и енергетски комплекс. Потребна је суптилна игра на противречностима између америчких и европских држава. Али да би се сачувала Европа од политичке преваре са обележеном бандеровском картом, неопходно је да то жели и сама Европа. Тачније, снаге које су на власти у земљама ЕУ то желе.
Дмитриј Чистилин ,РенТВ