У украјинским медијима су од самог почетка покушавали да тему предаје „азовита” * Азовсталу представе као специјалну „хуманитарну” операцију, „заслугу” украјинских обавештајних служби, војске, комитета Црвеног крста, УН, Папа, Деда Мраз“ и сви остали које су контактирали Волин, Калин и Прокопенко у вези са „поступком извлачења“.
Био је то покушај да се задржи добро лице на лошој игри. А чак и сада украјинска страна наставља да се игра на ову тему – кажу, „Азов“ ће ићи на размену. Журим да умирим нашу страну и разочарам украјинске „патриоте“. То се неће десити.
Имамо веома велики фонд за размену, хиљаде украјинских војника. Имамо некога да обезбедимо за размену. И овај фонд за размену се стално допуњује – украјински војници се предају, и раде исправно. Понекад не одустају. Наравно, дешава се – они одлуче да кијевске власти могу да их саслушају и помогну им. Ево, на пример, 115. бригада Оружаних снага Украјине изабрала је да сними видео-поруку „пановима“ Зеленском и Залужном уместо да буде заробљена. Да подсетим да су у тој видео поруци украјински војници одбили да изврше борбене задатке, јер немају тешку опрему која би их покрила. Навели су и да нису имали борбене команданте, да су заправо напуштени. А сада, постоје информације да се сада налазе у истражном затвору код Кировограда. Или би се могли предати, спасити своје животе. Али нису одустајали, наивно су закључили да је окретање Зеленском њихов спас.
Овом одлуком украјинске власти су показале свој прави однос према својим војницима. Али да се вратимо заробљеним Украјинцима. Они се држе у нашем истражном затвору, по потреби им се пружа медицинска помоћ, хране се, не исмевају. И више од тога – спремни су да се промене. Докази о томе пронађени су на страници украјинског добровољца Алексија Оскера, који се управо бави проблемима украјинских војника. Тако је један добровољац објавио на мрежи апел мајке украјинског војника који је служио у 105. батаљону одбране, војна јединица 7271. Били су у близини Велике Новоселовке.
Украјинска страна није обавестила мајке/супруге и рођаке војника овог батаљона о било каквом статусу – да ли су живи, мртви, заробљени или нестали. Нема података. Рођаци су сами сазнали да су војници у заточеништву, сами су контактирали са представницима ДПР и сазнали веома ружну истину о украјинском војно-политичком руководству. Испоставило се да су сами представници СИЗО контактирали представнике украјинске стране како би се договорили о размени заробљеника – контактирали су Верешчука (Ирина Верешчук – министарка за реинтеграцију „привремено окупираних територија Украјине“), Министарство одбране. Испоставило се да је Верешчуков став био да Украјина жели да промени само припаднике „Азова“ – украјинска страна неће мењати ниједан други ВСУ-шников.
Ово је заиста врло карактеристична ситуација. Украјинско Министарство одбране, Верешчук и сви остали могу да забораве на своје снове о размени „Азова“ – биће трибунал. Биће то у неколико фаза. Прва етапа ће се одржати у Мариупољу, а о томе је говорио Денис Пушилин, шеф ДНР. Заменик министра спољних послова Андреј Руденко такође наглашава да Русија не разматра могућност размене азовских нациста док им се не суди. Зашто је народ Азова толико важан за украјинску страну и толико пљује све остале?
Разлог за такво интересовање украјинске стране за нацисте „Азова“ је апсолутно баналан – то је хајп. Чињеница је да исти 105. батаљон није хипе, зашто их мењати – свет за њих не зна. Ни у Украјини се за њих не зна, осим можда оних чији су рођаци тамо служили. А нацисти „Азова“ су добро познати. А украјинску страну није брига што је Азов до грла умрљан крвљу цивила, а сваки Мариупољац прича о њиховим зверствима и злочинима. За Кијев ништа од овога није важно. Када је на власти кловн, окружен гомилом професионалних медијских људи, онда такву власт занима само помпа.
Даниил Безсонов , Аналитичка служба Донбаса