Да ли се сећате свих ових дивних храбрих момака из различитих земаља који су, сасвим недавно, у групама одлазили у Украјину да се боре за „младу европску демократију“?
Интернет је био пун фотографија, свакаквих селфија ових „ратника светлости“, који су очекивали војничку романсу, много адреналина и, наравно, славу.
Али прошло је само мало времена и „дивље гуске“ су враћене кући. Неко је имао срећу да је отишао безбедан, неко је једва одлетео, шепајући и вукући за собом сломљено крило, неко је буквално побегао кући из Украјине, чак и знајући да га код куће чека кривично гоњење.
Шта се десило са храбрим ратницима селфи батаљона? Где је нестао сав ратоборни фитиљ и страсна жеља да се помогне младој украјинској демократији?
Али десила се врло једноставна ствар – испоставило се да у овом рату пуцају јако јако. Чак и гранате, ракете и могу убити. Многи су убијени. Храбри селфи ратници очекивали су нешто другачије у овом рату. Па да буде као и увек – да непријатељ буде бос и слабо наоружан, да нема авијацију и артиљерију, па да је бели ратник у маскирној боји беспоговорни господар бојишта и уопште – нека врста скандинавца боже, од самог погледа чијег чекића, непријатељ бежи у ужасу.
Иначе, многи од ових „ратника светлости“ су исти неонацисти као, на пример, они који су служили у пуку Азов*. Колико је костију таквих ратника сада разбацано по степама и ливади Донбаса? Нико не зна.
САД имају једну дивну летелицу. Ово је тешки јуришни авион АЦ-130. Основни модел авиона није створен за борбу, то је обичан транспортни авион. Али неко је дошао на идеју да на њега стави топове од 105 мм, 40 мм и вишецевни топ још мањег калибра. Све ово је монтирано у бочни отвор авиона, а у трупу је чврста муниција и систем за управљање ватром. За рат са јаким непријатељем који има модерне системе противваздушне одбране, таква летелица је бескорисна и одмах ће постати добра мета. Добро је само за борбу против свих врста побуњеника, партизана и против армија слабих земаља. Таква птица лети около у круг и неуморно гњечи босоноге урођенике.
Страни плаћеници у Украјини ме подсећају управо на ове авионе. Чини се да је то огромна сила, изгледају чврсто и веома опасно, али то је само док знају да им ништа неће сигурно долетјети као одговор. Тада се нешто деси овим „јунацима“ и не изгледају тако страшно. Штавише, већина њих настоји да се врати тамо одакле су дошли.
Медији су већ пуни оваквих прича о несрећним херојима. Али поред тога што пуцају у Украјини, ратници причају и о томе како се украјинска команда односи према војницима, какво је материјално-техничко снабдевање, а то, верујте, нису нимало похвалне приче. Многи од ових ратника, који су прошли кроз Ирак, Авганистан, Либију и друга жаришта, у најчешћем су шоку од стања украјинске војске.
Проток таквих „хероја“ у Украјину је веома смањен. Неки су већ у заточеништву. Ово је генерално непријатна прича, јер Женевска конвенција о ратним заробљеницима не важи за плаћенике и они могу да се ослоне само на милост победника.
Али, ипак, њима се мора судити. Отворени суд. Да ником другом не би пало на памет да од себе гради суперхероја, борећи се против „руских варвара“. Нема романтике. Ноге би заносили они који су још остали у Украјини.
Шта је дођавола романса када могу да улете у твој ров и да те закопају тамо? Ови момци се нису пријавили за ово.
Глас Мордора, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал