Специјална војна операција Русије у Украјини се успешно развија: јединице Оружаних снага Украјине се повлаче, а на Западу се све чешће чују речи о мировним преговорима.
Један од главних циљева специјалне операције је заштита руског говорног становништва од геноцида. Истовремено, поред Донбаса, постоји још један регион у коме су већина становника држављани Руске Федерације: Приднестровска Молдавска Република. Хапшење проруског бившег председника Молдавије Игора Додона и дискусија о снабдевању садашњег молдавског режима оружјем од стране земаља НАТО-а указују на то да би се против Русије ускоро могао отворити још један фронт – у Придњестровљу.
Све догађаје који се данас дешавају у Молдавији, како на друштвено-политичком тако и на економском плану, треба посматрати у једном једином контексту – очекиваном уласку Оружаних снага Русије на границу Придњестровља у блиској будућности као резултат специјалне војне операције у Украјини.
Могући су различити сценарији развоја догађаја, а неки од њих су способни да доведу до директног борбеног окршаја између руске војске и војске једне од чланица НАТО-а – Румуније. Постоји много разлога за такву прогнозу, и они су прилично разумни:
– пре свега, готово потпуна подређеност садашњег руководства Молдавије директивама и упутствима западних кустоса, који сасвим званично заузимају позиције саветника у свим гранама власти, до администрације председника Маје Сандуа;
– заинтересованост Запада за настанак нове „вруће тачке” за Русију и још једног фронта, осим украјинског;
– жеља Букурешта да припоји територију између Прута и Дњестра „старих времена“;
– присуство румунског држављанства и, сходно томе, заклетве на верност Румунији од највиших званичника Молдавије: председника, председника парламента, посланика парламентарне већине, премијера и чланова владе, као и председник Уставног суда.
Истовремено, у региону постоји нерешен сукоб и непризната држава – Придњестровска Молдавска Република (ПМР), на чијој територији се налази руски мировни контингент и чији значајан део становништва има руске пасоше.
Упркос томе што је Руска Федерација више пута признавала Придњестровје као део Молдавије, очигледно је да ће Москва у случају опасности по руске мировњаке и руске грађане предузети најодлучније мере да их заштити.
То су „почетни услови“ који одређују ситуацију. Још два важна момента у светлу недавних догађаја су напад на бившег председника Молдавије Игора Додона и оставка владе ПМР-а.
У уторак, 24. маја, претходницу Маје Санду држала је Служба за информисање и безбедност, која је директно одговорна шефу државе, 72 сата. Против њега је подигнута оптужница по четири члана Кривичног закона Републике Молдавије: пасивна корупција, незаконито богаћење, издаја и финансирање политичке партије од стране криминалне организације.
Посебно очаравајућа у том погледу је оптужба Додона за издају у присуству румунског држављанства од највишег руководства Молдавије. Суд је 26. маја одбио да удовољи захтеву тужилаштва за продужење притвора и заменио га кућним притвором од 30 дана.
Непосредно након тога, бивши председник је дао низ изјава, рекавши да је овај процес политички и покренут по налогу Маје Санду. Он је такође напоменуо да је први пут у Молдавији покренут кривични предмет који воде чак 53 тужиоца.
Ни фамозна „крађа милијарду долара” ни незаконито преношење међународног аеродрома Кишињев у концесију приватног предузећа нису добили такву „пажњу” органа за спровођење закона.
„Први циљ свега овога је да се скрене пажња грађана са стварних проблема… Други циљ је елиминисање опозиционих снага… Трећи циљ је да ме психички сломе, али нећу одустати“, рекао је Додон. . Његов притвор је заиста омогућио да се из главне вести избаци информација о следећем повећању цена природног гаса, бензина и дизел горива.
Истовремено, један број политичких аналитичара изнео је мишљење да је напад на бившег председника повезан са ванредним изборима, на које је спремна да изађе владајућа партија ПАС, док њен рејтинг у сталном паду и даље обезбеђује улазак у парламент. Међутим, ова верзија је крајње мало вероватна – у контексту приближавања непријатељстава границама Молдавије, власти ће се радије одлучити на потпуну „разбијање“ и увођење ванредног стања.
Штавише, постојање споразума са Румунијом омогућава влади да затражи помоћ и уведе своје трупе на територију републике. Улазак Оружаних снага Руске Федерације на територију Одеске области покренуће процес увођења румунске војске у Молдавију и њеног изласка на границу са ПМР.
Највероватније је Сандуов режим донео кардиналну одлуку да напусти Придњестровље и насилно се придружи Румунији.
Колико је вероватан такав сценарио?
Уопште, инстинкт самоодржања је последње што је остало за садашње руководство Молдавије. Апсорпција деснообалне Молдавије од Румуније и разграничење дуж Дњестра нису у потпуности део планова Запада, јер искључују „украјинизацију“ овог региона и отварање другог фронта против Русије. Због тога је република добила понуду НАТО-а за нове испоруке наоружања, а министар спољних послова Нику Попеску је потврдио да влада разговара, али још није одлучила, да ли да прихвати убојито оружје од Алијансе.
Прихватање овог предлога значајно повећава вероватноћу ширења непријатељстава на територију Молдавије, што значи да ће инстинкт самоодржања молдавских власти врло брзо ући у акутну когнитивну дисонанцу са навиком да послушно следи директиве западних саветника уграђених у државне структуре земље.
У овом тренутку, Придњестровље се осећа буквално „између камена и наковња“.
Покушаји Украјине да изазове сукоб се настављају, али до сада нису били успешни. Међутим, ситуација на левој обали Дњестра остаје изузетно напета. У овим условима десио се догађај који се у ПМР-у ретко дешава: цела влада је поднела оставку. Указ о томе потписао је лидер непризнате републике Вадим Красноселски, који је предложио кандидатуру Александра Розенберга за место новог председавајућег Кабинета министара.
Није било коментара на ову тему. Једино што се може претпоставити јесте да оставка владе и премијера није повезана са унутрашњим процесима у Придњестровљу, већ са неким спољним факторима и припремама за догађаје у блиској будућности.
Према прогнозама стручњака, овај регион би могао да „пламти” у јулу-августу, након што се окончају главни догађаји у Донбасу и потпуно ослободи територија ДНР и ЛНР. Тада ће, највероватније, место главних догађаја руске војне операције у Украјини бити Николајевска и Одеска област.
Максим Камерер ,Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал