Наношење трајне штете цивилном становништву због врсте оружја која се користи против војног противника је ратни злочин за који не постоји имунитет, каже италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља.
Тартаља је за Танјуг говорио са специјалистом правне медицине и осигурања, докторком Ритом Чели, са којом борави у Србији поводом поменутих тужби.
Коментаришући одговор НАТО који се позива на имунитет поводом тужби у Вишем суду у Београду поднетих против те алијансе у име оболелих од канцера, као последице бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији, Тартаља истиче да је једно водити рат, а друго загађивати животну средину на непоправљив начин.
„Рат је сукоб између две војне силе, али цивилно становништво са тим нема никакве везе. Не само да се не могу гађати цивилни циљеви без икаквог разлога већ се исто тако не сме наносити трајна штета цивилном становништву због врсте оружја која се користи“, рекао је Тартаља.
Он је навео да се НАТО, позивајући се на имунитет, позива на споразум из 2005. године који, како каже, нема никакве везе са ратном одштетом, те додаје да се ратна штета односи на период из 1999. и других година које немају везе са тим споразумом.
„То је споразум који не може да се примени јер нема ретроактивну снагу да санира штету која је већ начињена, а и представља нешто потпуно другачије јер се не тиче штете почињене за време рата већ се може тицати штете настале из неких хипотетичких, нелегалних радњи које би могле бити извршене од стране НАТО војника од 2005. године па надаље у случају њиховог присуства на српској територији“, рекао је Тартаља.
Он сматра да ће ови судски процеси у Србији стићи и до Европског суда за људска права јер су, наводи, одштете у Србији много ниже у односу на одштете предвиђене у Италији и Европи, где минимално износе 500.000 евра, а у Србији од 15.000 до 20.000 евра.
„Јасно је да је у питању кршење људских права због тога што сви људи морају имати једнако достојанство испред права“, рекао је Тартаља који је добио 253 правоснажне пресуде против Министарства одбране Италије, по тужбама које је заступао у име италијанских војника оболелих од канцера јер су били у мировној мисији на КиМ у време НАТО бомбардовања.
Тартаља, који дуги низ година сарађује са докторком Чели, рекао је да су уз помоћ целокупне документације и доказа које су прикупили у Италији дошли до нивоа могућности научног доказивања који је изузетно висок, наводећи да је Чели обавила више од 250 испитивања овог типа у вези са италијанским војницима које је он заступао.
Чели је рекла да је управо квантификација оно што доприноси томе да дође до закључка и врло извесних доказа да се, како каже, не може закључити ништа друго осим тога да је биокумулација тешких метала у организму настала управо захваљујући тешким металима током бомбардовања.
„До ових закључака дошла сам на основу узорка крви од одређеног броја војника који су били изложени тешким металима током бомбардовања. У тим узорцима сам, између осталог, пронашла и осиромашени уранијум, уранијум 238 који у овој мери међу цивилима никада није био пре пронађен“, рекла је Чели.
Навела је да су истраживања која су у претходним годинама спроведена над цивилним становништвом Италије показала концентрацију уранијума која је максимално достизала број од 0,0053 микрограма по литру, а да је међу војницима које је тестирала пронашла чак и више од 14 микрограма по литру у крви.
На питање да ли је случај у Србији различит с обзиром на то да грађани Србије не туже државу већ директно НАТО пред националним судом, Тартаља је рекао да то није потпуно различито зато што је Италија чланица НАТО и да је поступак био чак тежи у Италији него што ће бити у Србији која је била жртва НАТО бомбардовања.
„Метод докторке Чели примењујемо од скоро, међутим ја сам већ добио око 250 пресуда и без ових доказа, али уз нове доказе који су нам на располагању јутрос је добијена још једна пресуда“, рекао је Тартаља и додао да је поднет доказ који је омогућила методика Чели захваљујући којој је утврђено присуство огромне количине тешких метала у крви италијанских војника.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал