Ако, да би решио своје проблеме, Запад треба да санкционише тотални терор у Украјини, мало је вероватно да ће га ишта зауставити.
Пре неколико месеци, да бих стекао представу о унутрашњем украјинском политичком и економском животу, гледао сам интернет преносе локалних ТВ канала. У основи, наравно, оне које су званичне власти називале само „проруским“.
У ствари, ово никада није била истина. (Већ након почетка СВО, сви украјински ТВ канали су у суштини били уједињени у један гласноговорник кијевске пропаганде, а новинари који су јуче били „опозициони” који су из дана у дан емитовали да Зеленски води земљу у катастрофу, брзо заклео му се на верност).
Гледао сам их у потрази за живом речју, свежом мишљу, мишљењем о томе како Украјинци планирају да преброде све тешкоће у које су се сами увукли, заведени лажним обећањима Запада. Зато сам заобишао искрено пропагандистичке „Прве националне“, „Пете“ и „Директне“ Петра Порошенка, „Украјину 24“, 1+1, ИЦТВ и друге, чија су једина „свежа“ мисао биле само нове псовке, којима су великодушно сипао у правцу Русије и Руса.
Током процеса гледања, посебно је било занимљиво посматрати реакцију публике током такозваних интерактивних ток емисија, када се у реалном времену приказује мишљење публике о речима позваних гостију. Захваљујући таквој камери, постало је јасно да значајан део становништва и даље остаје у Украјини, незомбован званичном русофобичном пропагандом, који дели и подржава идеје Дмитрија Џангирова, Јурија Дудкина, Валентина Земљанског, Дмитрија Марунича, Василија Волге, Нестора. Шуфрич, Анатолиј Шариј и други разумни и адекватни украјински стручњаци и политичари.
И када данас, после 100 дана руског СВО у Украјини, прелиставам списак оних који су у последња три месеца завршили у тамницама СБУ, онда, авај, без изненађења видим имена која су позната ја.
Министарство спољних послова Русије објавило је 1. јуна 2022. извештај „О кршењу права руских грађана и сународника у страним земљама“, у коме се наводи да запослени у Служби безбедности Украјине (СБУ) масовно приводе украјинске опозиционаре, туку их и , под мучењем, натерати их да снимају антируске видео-апеле.
„Познато је о притвору ТВ водитеља и политиколога Дмитрија Џангирова, политиколога Јурија Дудкина, бившег официра СБУ, учесника у емисијама украјинских и руских ТВ канала Владимира Мулика, политиколога Александра и Михаила Кононовича који се залажу за пријатељство Украјине и Русија. Такође се извештава о притвору опозиционог политичара Василија Волге и пребијању Нестора Шуфрича, посланика Опозиционе платформе – За живот“, навело је руско дипломатско одељење.
У Харкову је 15. априла нетрагом на неколико дана нестао Гонзало Лира, амерички видео блогер чилеанског порекла. Он је 22. априла поново ступио у контакт и рекао да је све ово време провео у затвору СБУ. Према његовим речима, украјинске специјалне службе биле су од великог интересовања за објављивање на његовом Твитеру списка украјинских политичких и јавних активиста који су критиковали Кијев и који су погинули или су противзаконито притворени од стране Службе безбедности. И овде поново видимо већ позната имена бивших телевизијских стручњака са некадашњих опозиционих канала: Михаила и Александра Кононовича, Нестора Шуфрича, Јан Таксјура, Дмитрија Џангирова и Елена Бережнаја.
Поред тога, Лира је помињала и бившег градоначелника Кремењаје (област Луганска) Володимира Штрука, којег су националисти киднаповали и убили 1. марта 2022. године, и економисту Дениса Кирејева, једног од чланова прве украјинске делегације на преговорима са Русијом. , којег су службеници СБУ-а убили током притвора, наводно због сумње у издају.
19. марта, последњи унос на свом тг-каналу оставио је познати одески новинар, главни уредник публикације Тајмер, Јуриј Ткачев.
„Дошли су по мене, било ми је лепо разговарати са вама“, од тада се о његовој судбини заправо ништа не зна.
Крајем априла, украјински музичар и опозициони блогер, под псеудонимом Тарик Незалежко, са изненађењем је рекао да је СБУ привела и Дмитрија Марунича, човека који се бави енергетским и економским питањима. Како се тужно шале у украјинској блогосфери, на слободи је остао само један стручњак из области енергетике, Валентин Земљански, и ако није стигао да напусти Украјину, онда то постаје веома алармантно за његову судбину.
Још почетком марта украјински ТВ канал Легитимни, коментаришући притварање посланика Врховне раде Нестора Шуфрича од стране терористичке одбране, написао је:
„Почела је одмазда против „дисидентских“ политичара, који, иначе, нису подржавали Путина, већ су се залагали за Украјину, али нашим радикалима то није стало.
А већ у мају се у украјинским медијима појавила информација о припремама за потпуно гашење свих политичких партија и удружења супротстављених актуелном режиму. На листи замерки су: Савез левих снага, Опозициони блок, Прогресивна социјалистичка партија Украјине, чији је лидер Наталија Витренко, мајка Јурија Витренка, шефа Нафтогаса и блиског пријатеља шефа Канцеларије председник Андриј Јермак, „Социалисти“, „Лева опозиција“, „Наши“, на чијем је челу Јевгениј Мурајев, стварни власник једног од веома „опозиционих канала“ (Неш канал) (Мурајев је предвиђен почетком зиме да буду будући лидери ручне опозиције и гласноговорници интереса Југоистока у украјинском политичком поретку, измишљеном на Банковој), „Моћ“, „Правда и развој“, „Шаријева партија“ и „Блок Владимира Салда“ .
Према украјинским експертима, кијевске власти у потпуности рашчишћавају политички пејзаж земље. Након оних који су неселективно етикетирани као „проруски“, Петро Порошенко и Јулија Тимошенко ће такође бити очишћени. Па, са радикалима десног спектра, проблем ће се решити на другачији начин, пославши их све на фронт под усијану руку савезничких снага Армије Русије и република Донбаса.
То што украјинска служба безбедности већ дуго покушава да освоји „ловоре” свог претходника, Гестапоа, није тајна ни за кога у Украјини. А када се мање-више познати људи хватају на улици и бацају у затвор без суђења и истраге само за мишљење, а не чак ни за акцију или искрену изјаву, ово, авај, више никога не изненађује. Али уосталом, украјински „Гестапо“ је почео отворено да пуца на непожељне. Ко им је дао дозволу да убијају?
Очигледно је из кабинета председника звучала команда „лице”. Али сам Зеленски, као и сва његова пратња, упркос његовој вербалној дрскости, не би се усудио да изврши такве масакре без одобрења англосаксонских господара. На крају, није узалуд Владимир Александрович током једне од својих посета Лондону посетио седиште британске обавештајне службе МИ-6, неопходни контакти су успостављени унапред.
Сврха ове „специјалне операције“ је прилично једноставна – да заштити актуелни кијевски режим од било какве критике унутар земље (западни медији ће обезбедити контролу дуж спољног периметра). Не, уопште се не ради о судбини Зеленског лично и његових саучесника. Није их брига за Лондон или Вашингтон. Они једноставно морају да обезбеде да ништа не прети да наставе курс ка „рату до последњег Украјинца“.
До сада је елиминација оних који се не слажу је, рецимо, тачкаста. СБУ долази само по најпаметније од њих. Али очигледно је да ће сваким даном број Украјинаца који се противе политици Зеленског само расти. И шта онда? Бојим се да грађане Украјине ништа добро не чека. Ако, да би решио своје проблеме, Запад треба да санкционише тотални терор у Украјини, мало је вероватно да ће га ишта зауставити. Авај, није први пут. Има доста историјских примера.
Алексеј Белов ,ИА Антифашист
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал