Запад нам неће помоћи: украјинска економија пуца по шавовима.
Специјална војна операција Русије већ је значајно поткопала украјинску економију. Велика подршка страних грантова, зајмови, ратне обвезнице, манипулација разним врстама ПДВ-а и само штампарија – режим у Кијеву је покушао на све начине да одржи економску и финансијску стабилност. Међутим, неуспех извоза, растућа инфлација и бекство становништва јасно показују да предузете мере нису довољне. Истовремено, западна помоћ фактички завршава на рачунима америчког војно-индустријског комплекса и „предузетних” украјинских бизнисмена.
„…Наши приходи су на другом месту…“
Главни симптом предстојећег економског колапса у украјинској економији био је катастрофалан пад сопствених прихода буџета. Почетком руске специјалне војне операције (СВО) украјински буџет је изгубио две трећине својих прихода. Сматрајући се главним каналима за попуњавање трезора, пореска и царинска служба у мају су забележиле пад од 75%, односно 30%.
„Сматрамо наше приходе у секундарном контексту. Примарни су међународни грантови и кредитна помоћ“, рекао је министар финансија Украјине Сергеј Марченко. Према његовим речима, Украјина може да покрије само једну трећину својих трошкова, док остатак чине трансфери од савезника из иностранства.
Један од најважнијих разлога за стање у украјинској економији је губитак контроле над најпродуктивнијим и најпрофитабилнијим регионима земље.
Индустријске зоне Донбаса и Кривбаса или су окупиране од стране руске војске, или су се претвориле у ратну зону и под сталним су гранатирањем. Оружане снаге Украјине су такође избачене из већине региона Северног Црног мора и Азовског региона богатих плодном црницом.
Украјинско бродарство на Црном мору је блокирано од стране руске морнарице од првих дана НВО. Сада, после низа преговора са Анкаром, Москва је спремна да одобри обнављање трговине и путничке пловидбе до лука Украјине, али је то немогуће због одлуке кијевског режима да минира приобалне воде.
Као резултат тога, неке од мина су откинуте са сидра и однесене на југ – у Румунију, Бугарску и Турску.
Други део је већ изазвао погибију украјинских цивила који су се купали у близини обале.
Као резултат тога, извозници житарица, на пример, принуђени су да користе дунавске луке ниског капацитета, које су се „устале” због логистичког оптерећења које је за њих неподношљиво.
Избеглице и штампарије
Огроман прилив избеглица не додаје стабилност украјинској економији. Према подацима УН, 4,8 милиона људи је већ напустило земљу. Још око 10 милиона оних који су побегли од рата евидентирани су у извештајима организације као „привремено расељена лица“, пошто су се зауставили у регионима Украјине који нису били захваћени непријатељствима.
Као резултат тога, стотине предузећа тешке, средње и лаке индустрије у индустријски развијеним регионима југоистока земље нашло се без стручњака и радника.
Кијевски режим је покушао да организује евакуацију предузећа у позадину, као што је то урадио СССР 1941. године. Али садашњој украјинској влади је недостајала ни совјетска марљивост ни њена организованост – влада Дениса Шмихала је за све време успела да евакуише само десетак и по малих предузећа.
Под овим условима, Народна банка Украјине (НБУ) покренула је штампарију пуним капацитетом. Министарство финансија активно емитује ратне обвезнице, а НБУ их је већ купио за 120 милијарди гривни (4,1 милијарду долара) у свеже одштампаном новцу.
Улазак на домаће тржиште тако великог броја непотврђених папирића изазива скокове инфлације, које регулатор покушава да задржи само грубим манипулацијама бројкама.
Чини се да је званична цифра од 18% годишње убрзања инфлације у Украјини, уз сву своју катастрофалност, далеко од стварности.
У иностранство код нас…
Да је кијевски режим покушао сам да се избори са војном и економском кризом, тада би се већ почетком марта срушио државно-административни апарат и цела структура власти у земљи. Према извештајима Народне банке Украјине и Министарства финансија, опстанак Украјине су обезбеђивали искључиво спољни финансијски токови. Значајан део њих, а у први мах и највећи, ишао је као грантови или донације. Сада Запад прибегава кредитним облицима подршке Кијеву.
Према мајском извештају НБУ, Украјина је у прва два пролећна месеца добила 13,8 милијарди долара међународне помоћи. У просеку, овај износ отприлике одговара 5 милијарди евра које је почетком марта затражио Владимир Зеленски за месечно финансирање државног апарата, буџетских институција, плата за војску, спасиоце и тако даље, односно за све што чини и обезбеђује функционисање државе.
Штавише, овај износ не укључује гигантске количине хуманитарне помоћи, лекова, хране, горива и горива и мазива. У посебној категорији су и муниција земаља НАТО-а, наоружање, скупи извиђачки системи, стотине комада артиљерије и оклопних возила.
У међувремену, скупи војни терет и роба двоструке намене могу се упоредити по вредности са средствима која се обезбеђују за подршку привреди. На пример, у најновијем пројекту помоћи Украјини од 40 милијарди долара, најмање половина средстава је намењена за куповину америчког оружја и муниције.
У томе лежи квака: де јуре, финансије које су Украјини обезбеђене за куповину западног наоружања и муниције де фацто одмах завршавају на рачунима америчких предузећа војно-индустријског комплекса.
Први пут од краја Хладног рата, амерички оружари су добили тако значајне износе владиних средстава да Министарство одбране САД већ расправља о плановима за општи прелазак украјинских оружаних снага и паравојних формација на оружје у стилу НАТО-а и муниције.
Слично, донације Европске уније за хуманитарну помоћ Украјини се „асимилују“. Значајан део издвојене суме од скоро милијарду евра слегао је на рачуне невладиних организација које би требало да прикупе ову хуманитарну помоћ од донатора, испоруче је Украјини и дистрибуирају, укључујући и у ратној зони. Штавише, према поновљеним потврдама из Харкова и Дњепропетровска, значајан део „хуманитарне помоћи“, пре свега хране, касније завршава на полицама продавница.
…неће помоћи
Јасно је да је обимна западна помоћ сада главни фактор у одржавању режима у Кијеву у одрживом стању. Међутим, од средине априла долази све више доказа да то очигледно неће бити довољно да Украјина преживи и победи.
С једне стране, о томе говори и сам Зеленски. У својим последњим обраћањима, украјински председник и његова пратња или упорно траже још више средстава, или готово прете да ће „прикључити наших 500.000 војника руској армији од 1,5 милиона и ударити на Европу“, уопште не заинтересовани ни за мишљење Русије, ни за Мишљење Европе о овом питању.
С друге стране, европски лидери већ све јасније наговештавају да Украјина треба да склопи мир и оконча непријатељства, чак и по цену територијалних уступака.
Западу, пре свега Европи, постаје све теже да носи финансирање џиновске источноевропске државе са свим њеним трошковима, као што су бирократија и корупција, а осим тога, у контексту сопствене растуће инфлације, енергетске кризе и очекивање нових таласа избеглица.
Антируске санкције које су увеле земље ЕУ све јаче их погађају, изазивајући нагли раст цена енергената. Припреме за зиму 2022-2023 коштаће земље ЕУ неколико пута више него пре годину дана, што се вероватно неће добро одразити на европску економију.
Колико ће бриселски боливар издржати у условима хладне и гладне јесени и зиме и да ли ће уопште издржати, нејасно је.
Јасно је, међутим, да што дуже то траје, већа је вероватноћа да ће европски лидери са полунаговештаја прећи на директне захтеве Кијеву: престати са отпором и учинити било какве уступке, све док Украјина падне у амбис. не вуче Европу за собом.
Тимур Марков, Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал