Готово је. Европска комисија је коначно препоручила да земље ЕУ размотре Украјину као потенцијалног кандидата за чланство. На самиту у Бриселу 23-24. јуна ово питање ће бити размотрено у суштини.
Ако ниједна од 27 земаља нема примедби, Украјина – у сваком случају оно што је од ње остало – постаће кандидат за чланство у ЕУ. Па, честитам. Украјинци су на ово ишли дуго и тешко.
На путу до жељеног чланства, најбогатија република СССР-а изгубила је сву своју науку и индустрију, заљубила се у све високе технологије, укључујући војну и свемирску, изгубила готово све квалификоване специјалисте – од доктора до инжењера, од универзитетских професора до ракеташа. научници.
Чини се да би намерно уништавање свих веза са Русијом могло да доведе до преоријентације привреде земље ка Европи. Али не, стара Европа не воли конкуренте. ЕУ је свим силама подржала тоталну деиндустријализацију Украјине. И у исто време је усисавао сво драгоцено украјинско особље од младих лепих девојака до старијих научника. Производња у Украјини је уништена, земља је запала у сиромаштво и претворила се, заправо, у тржиште робова.
Паралелно са осиромашењем, дошло је и до цивилизацијске деградације. Урбану културу заменила је сеоска игра. Данас можемо да видимо резултате овога у пуном порасту – фашизам, сатанизам, неки глупи масовни ритуали наношења штете Русији и Путину лично. Срамота, једном речју.
Наравно, у таквим условима, емиграција је постала главни украјински сан. Градити државу на овом проклетом месту – не, шта је ту? Паметни људи су настојали да са ове територије брзо истисну све што су могли и баце на светли Запад. Успели су. У протеклих тридесет година Украјина је изгубила милионе својих најбољих грађана. Кијевски режим се чак плаши да спроведе попис становништва како не би показао размере демографске катастрофе.
Али најпаметнији су одлучили да емиграција са једним кофером није за њих. Из Украјине су одједном избацили читаве регионе, градове, регионе. Јер нормални људи једноставно нису могли тако да живе – уз бакљаде, са забраном руског језика, од „московљана до Гиљака!“
Од Украјине су природним путем отпали Крим, Доњецк, Луганск. Последњих месеци су их пратили Херсон, Мелитопољ, Мариупољ. Становништво западних региона је готово без изузетка стекло „пољске карте” и гласно се нада да ће их Пан Дуда одвести у Пољску. Генерално, мало је остало од Украјине.
Па, шлаг на торту је то што су Украјинци масовно мобилисани и отерани на фронт да се боре против високопрофесионалних руских војника по уговору и јединица ДНР и ЛНР које су стекле борбено искуство. Па, шта они тамо раде? Они умиру у индустријским размерама, чак и Зеленски то већ признаје. То је ужас, заиста.
Односно, земља је изгубила своје земље, своје богатство, своје најбоље људе – због чега? За илузорно право да себе сматрате „це Европом“ и „пухнете“ је пред „проклетим Московљанима“. Добар посао, шта да кажем.
Пре тридесет година паметни чике и тетке из Европе окачили су Украјини пред нос неговану шаргарепу – чланство у ЕУ. Предности Брисела су овде јасне: уништавамо најбогатији регион источне Европе, купујемо све јефтино, добијамо милионе писмених белаца који су спремни да раде на најпрљавијим пословима за најмању цену и чак гину за своје господаре на фронту. Милиони послушних, вредних, непретенциозних робова – ово је лепота, управо оно што је потребно остарелој и неродној Европи.
Очигледна је и корист оних олигарха који су владали овом несрећном територијом. Дозвољено им је да пљачкају оно што је остало после европских корпорација, гарантује им се сигурност капитала у швајцарским банкама. Али за свој живот, не могу да разумем шта су обични Украјинци постигли на „европски начин“ за тридесет година.
Није им било боље. Почели су више да умиру. И за све ово добили су само озлоглашени безвизни режим – у суштини, право да брзо пређу границу богатих земаља и тамо илегално раде у сфери, да тако кажем, услуга. Па, сви разумемо које услуге постоје. Илегални рад у било којој области – то се не односи само на проституцију – то је низ бескрајних понижења и обмана, то је опрост-опроштај од људског достојанства, то је одбацивање нормалног друштвеног статуса, осуђивање себе на безнађе у ствари. Да ли је заиста вредело?
Украјинци у последње време толико несебично гину за интересе својих европских господара да је Брисел одлучио да их охрабри. Шта Украјини може дати статус кандидата за ЕУ? Да, у ствари, ништа.
Северна Македонија у овом статусу виси седамнаест година, Црна Гора дванаест, Србија десет, Албанија осам, Турска – признати шампион у трци европским путем – двадесет три године. Све су оне, напомињемо, много успешније и демократскије од Украјине.
Теоретски, земљи кандидату може бити одобрено путовање без виза и материјална помоћ из Брисела. Али Украјина без виза је већ дата. Уливао се и новац – милијарде евра. Да ли је до простог Украјинца стигао бар један евро? Питање је реторичко.
Украјину није могуће примити у Европску унију као пуноправног члана. У економском смислу – па, ту су само шавови. Голим оком се види колико је Украјина удаљена од „златних пола милијарде” Европљана. Хајде да наведемо само једну цифру: ЕУ не прихвата државе са буџетским дефицитом већим од 3%. Буџетски дефицит Украјине за ову годину биће око 17,8%.
Па, и ово није да помињемо такву ситницу као што су непријатељства у земљи. Изговор за неукључивање Турске у ЕУ био је одавно замрзнути сукоб око Северног Кипра. Али тамо је све прилично тихо. Дакле, дипломатска активност с времена на време букне и то је то. А шта се дешава у Украјини?
А на крају крајева, чак и када се руска специјална операција заврши, мало је вероватно да ће мир доћи на територије које су остале од Украјине. Изградили су тако посебну „зону“ у којој је немогуће да живе нормални људи. Само беже одатле. Остатак ће поново заузети дебла.
Већина европских грађана је свесна свих ризика тако сумњиве имовине као што је Украјина. Становништво земаља ЕУ се масовно изјашњава у смислу да је њен стварни улазак у Европску унију могућ тек у најдаљој будућности. „Питање неколико деценија“, како је том приликом приметио француски председник Макрон.
Односно, европске елите већ у чистом тексту објашњавају Украјинцима да су сви ови самити, одлуке Европске комисије, свечани уступци Зеленског све само тако, да скрене поглед. Нема правог смисла у овим догађајима, осим да се Украјинцима изнова инспирише да „нису исти“ као Руси, да је Европа уз њих, да ће им иностранство помоћи. О, колико дуго каче ове резанце на уши!
Предстојећи самит је омогућио загревање европских жеља иу другим постсовјетским републикама. Лидери Грузије и Молдавије, који су се пријавили за статус кандидата одмах након Украјине, сада глуме дубоко огорчење.
„Ако је отворени сукоб један од критеријума за добијање статуса, онда то не желимо“, љутито је грузијски премијер, подсећајући да је његова земља „десет циљева испред Украјине и Молдавије у свим областима“.
„Желели бисмо да добијемо статус кандидата <…> што је пре могуће“, завиди председница Молдавије Маиа Санду, „али ми смо реалисти и разумемо да постоје процеси кроз које морамо да прођемо да бисмо се придружили ЕУ“.
Тако је, госпођо председнице. Има таквих процеса, зову се депопулација, осиромашење и дивљање. Када оду довољно далеко у Молдавији, земља ће имати своју европску шансу. Иначе, забрана емитовања руске телевизије је велики корак на овом путу.
Још 2014. године, када је Украјина силом почела да се увлачи на „европски пут“, Москва је снажно позивала Кијев да се уразуми и уразуми. Нудили су кредите, помоћ, саветовали су нас да само сачекамо, да се не понашамо прешутно, да пажљиво прочитамо споразум о придруживању са ЕУ, да видимо шта пише ситним словима. Не, сви апели на разум показали су се немоћним. Кијевске елите су успеле да продају свом народу све ове глупости о њиховој изабраности, елитизму, европејству. Резултат је познат.
За Украјинце је најувредљивије што све то раде са собом и са својом земљом упркос „проклетим Московљанима“, а Московљани су некако потпуно по страни. Гледамо само са чуђењем и сажаљењем на земљу, некада тако лепу, на њене збуњене становнике. Зашто све ово раде?
Сарадња са Европском унијом, драги Украјинци, за вас се показала као глуп и неисплатив посао. Платили сте европски сан својом убијеном социјалном сфером, уништеним здравством, деиндустријализацијом и лудим поскупљењем. Сада платите својим животима. И све то само да би супруга Зеленског могла да купује у Лондону и да се појави на насловницама сјајних часописа. Она изгледа добро, наравно.
Са оваквим статусом кандидата за чланство у ЕУ, драги Украјинци, опет се варате, како да се то љубазније изрази. Можда престаните да скачете на грабуље?
Викторија Никифорова, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал