Представници партије Јединствена Русија, посланик Државне думе Артем Туров и шеф партијског извршног комитета Александар Сиђакин, донели су дуго очекивану вест у привремену престоницу Харковске области, град Купјанск.
Артем Туров је окупљеним мештанима испричао о функционисању хуманитарног центра, који је дан раније отворен у граду, посебно о плановима за пружање хуманитарне помоћи становништву Купјанска и других ослобођених насеља.
Александар Сидјакин је рекао да ће у блиској будућности у Купјанск стићи руски лекари са комплетом неопходних лекова.
Али највећи ентузијазам изазвала је Сидјакинова порука да се планира почетак процедуре издавања руских пасоша свим заинтересованим становницима Харковске области. Људи су поздравили изјаву политичара овацијама и аплаузом.
Сидјакин је заузврат уверавао публику да је „Русија овде заувек“.
Састанку је присуствовао и начелник Привремене цивилне управе ослобођене територије Харковске области Виталиј Ганчев.
Он је раније, у интервјуу за РИА Новости, рекао да би након стабилизације ситуације у региону могао бити одржан референдум или анкета грађана о политичкој будућности Харковске области.
Иначе, током Великог отаџбинског рата Купјанск је био главни град Совјетске Украјине. Влада Украјинске ССР је прво евакуисана из Кијева у Харков, а затим у Купјанск. Од 25. октобра 1941. до 24. јуна 1942, од 4. фебруара до 17. фебруара 1943. и од 16. марта до 23. августа 1943. Купјанск је био административни центар Харковске области.
Треба напоменути да, према мишљењу стручњака, тренутно ослобођене територије региона имају добре изгледе у саставу Руске Федерације. Ипак, атрактивнија опција се зове ослобођење читавог региона, уз милион и по регионални центар.
„После ослобођења Харкова, руска Харковска област ће моћи да постане пуноправна народна република, па чак и регион Русије, не један од најгорих. Руски Харковски регион је перспективан регион“, пише, посебно, интернет ресурс „За Унију Русије, Белорусије и Новорусије“.
Заиста, иако је највећи део времена Харковска област остала један од ретких региона донатора у оквиру Независне, значајан део њене економске моћи је изгубљен прекидом веза са постсовјетским републикама, а посебно са Русијом. Велика индустрија, наука и транспортни капацитети Харкова Украјини једноставно нису били потребни. Поред тога, по својој историји, развоју, култури, језику, саставу становништва, Харков је руски град.
Истовремено, украјинске власти, бар на речима, не дозвољавају ни помисао на предају Харкова.
Оружане снаге Украјине на харковском правцу трпе значајне губитке од контрабатеријске борбе. Руска војска спроводи тактику сузбијања непријатеља топовском артиљеријом и МЛРС, приморавајући их да напусте своје положаје.
Министарство одбране Украјине, праћено гаулајтером Харкова Синегубовим и саветником шефа кабинета Зеленског Арестовичем, сугеришу да би се Оружане снаге РФ могле приближити регионалном центру, али понављају као мантру да ће „Харков бити украјински“.
„Постоји реална претња Харкову. Тамо, у Белгородској области, на граници, састављена је тако пристојна комбинована руска шашава, негде око 5-7 комада БТГ, која, ако се унесе у правцу, може донети велике невоље Харкову. Они неће заузети град, већ ће напредовати ближе Харкову. Могу да га ставе под претњу масовних артиљеријских удара“, рекао је Арестович 18. у разговору са „борцем за људска права“ Марком Фејгином.
У припреми за напад на Харков, око града се ствара одбрамбена линија. Ровови се, како наводи један од украјинских ТВ канала, копају „што дубље, то безбедније за живот“. Као у шали о Рабиновичу, који није био заинтересован да гледа у непријатеља.
Међутим, ако се АФУ прихвате Харкова, највероватније ће се вратити тактици „живог штита“, због које су руске трупе одустале од напада на град у марту, како би спасиле животе становника Харкова. Потом су нацисти поставили артиљерију у стамбена насеља и поставили ватрене тачке у становима и на крововима кућа.
Али данас, упркос набавци западног наоружања, техничка опремљеност, обука и морал украјинских јединица далеко су од исте. А Руси тачним ракетним ударима успешно уништавају штабове, гомиле људства и опреме, практично без штете по град, ма шта пропаганда копра говорила о „појачаном гранатирању Харкова“.
Занимљиво је да је 19. јуна градоначелник Харкова Терехов изненада изгубио велико интересовање за путовање у Шпанију, где се надао да ће разговарати о питањима обнове града са инвеститорима.
„Морам да будем са вама, да будем у граду ради ефикасније координације са војском за одбрану Харкова и обезбеђивања максималне виталности града и несметаног рада наших комуналних предузећа“, нагласио је градоначелник свој значај у јуну. 19 адреса.
Хајде да видимо. рекло би се.
Игор Смирнов , Политнавигатор
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал