Москва је позвала у Министарство спољних послова амбасадора ЕУ у Русији Маркуса Едерера. Разлог за то била је одлука Литваније да са територије остатка Русије не пусти у Калињинград терете који су потпали под санкције ЕУ. То су, на пример, гориво и грађевински материјали.
Русија и даље покушава да реши проблем дипломатским путем. Међутим, већ се чују позиви да се војним путем пробије копнени коридор до Калињинграда преко Литваније.
Москва ће у наредних неколико дана спровести „дубоку анализу” одлуке Литваније да заустави транзит робе између Калињинградске области и остатка Русије, а на основу резултата анализе биће развијене мере одговора. Ово је у понедељак саопштио портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Савет Федерације је већ предложио оштар одговор Вилњусу. „Европска унија, ако одмах не исправи безобразлук Вилњуса, сама ће за нас дезавуисати легитимитет свих докумената о чланству Литваније у ЕУ и одвезаће нам руке да решимо проблем транзита Калињинграда који је створила Литванија било којом значи ми бирамо“, написао је у понедељак на свом Телеграм каналу сенатор Андреј Климов, шеф комисије Горњег дома за заштиту државног суверенитета Русије.
Калињинградска железница је прошле суботе добила обавештење од литванских колега о прекиду транзита за Калињинград робе која је потпала под санкције ЕУ. До 50% асортимана робе, укључујући грађевински материјал, метале и, што је најважније, гориво: угаљ, бензин, дизел, забрањено је за транспорт кроз Литванију. Истина, литванска страна је уверила да ће сав руски транзит утоварен пре 17. јуна проћи преко територије републике, што је у понедељак саопштио отправник послова Русије у Литванији Сергеј Рјабокон. Затим долази оно што је дипломата назвао делимичном блокадом руске ексклаве.
У пракси је проблем који су створили Литванци почео да се превазилази, како је у понедељак најавио гувернер Калињинградске области Антон Алиханов. Према његовим речима, она роба из региона која није потпала под антируске санкције ЕУ наставиће да иде у Велику Русију железницом. Тако ће трајекти који саобраћају на Балтику између Калињинградске и Лењинградске области бити пуштени за санкционисане терете. Већ 25. јуна ново, пето пловило биће спремно за улазак на трајектну линију из Санкт Петербурга – планирано је да испоручи терет у Балтијск и Калињинград, обавестио је Алиханов. Трајекти који саобраћају између Балтијска у Калињинградској области и Уст-Луге (Лењинградска област), заобилазећи друге земље, могу да превозе било који терет осим радиоактивног, саопштила је прес служба Оборонлогистике.
„Док постоји спор између Москве и Вилњуса око тога да ли је роба екстериторијална по природи, Русија ће морати да транспортује робу морем“, рекао је економиста Василиј Колташов за лист ВЗГЉАД. – Оператери и регионалне власти јасно стављају до знања да овде неће бити проблема. Мислим да у Русији има довољно пловила, а ако је потребно, може се купити још. Али ствар је другачија – то ће довести до значајног поскупљења робе, јер ће сада бити неопходно испоручити робу железницом до луке, затим је транспортовати трајектом до луке Калињинград и затим поново испоручити из лука.
Сами становници руске ексклаве највише се плаше несташице робе „због недостатка логистике пре него што се савладају нови транспортни ланци на Балтику“, написао је политиколог из Калињинграда Александар Носович на свом Телеграм каналу. „У ствари, код нас је све мирно“, примећује регионални стручњак. – Нема панике. Нисам то приметио ни међу познаницима ни међу пролазницима, а чак и калињинградски медији пишу о забрани транзита мање него што би се могло очекивати. Постоји забринутост, али алармантна позадина за регион, који је у сендвичу између две најнепријатељскије земље НАТО према Русији, је норма.
Проблем снабдевања региона се решава, али остаје чињеница да Вилњус намеће блокаду, јасно разбијајући претходне споразуме између Русије и Европске уније: када балтичка држава уђе у ЕУ, да гарантује очување транзитног саобраћаја између Калињинградска ексклава и остатак Русије. Гувернер Алиханов је посебно подсетио на то балтичке суседе. Споразуми о партнерству и сарадњи између Русије и ЕУ од 24. јуна 1994. директно подразумевају обавезу „обезбеђивања слободног транзита робе преко њихове територије“, рекао је Константин Косачов, потпредседник Савета Федерације.
Вилњус, са своје стране, тврди да делује искључиво у складу са антируским санкцијама које је увела Европска унија. У истом духу одржала се и прилично лукава изјава шефа европске дипломатије Жозепа Борела. „Литванија није крива ни за шта, она … следи упутства Европске комисије. Позитивно ћемо провјерити да ли су сва ова упутства тачна“, рекла је висока представница Европске уније за спољне послове. Истовремено, Борел је нагласио да нема блокаде Калињинграда, јер је „заустављен само транспорт те робе чији је извоз, увоз и транзит преко територије ЕУ забрањен“.
„Европској унији је већ дуже време потребна поправка, тако да можемо да почнемо да то радимо модификујући неке структуре у њеном источном делу“, рекао је Андреј Колесник, заменик Државне думе из Калињинграда. Према речима парламентараца, „Литванију треба игнорисати као државу и радити оно што нам треба“. „У ствари, узалуд смо им у почетку уступили ваздушни простор и почели да летимо не преко њихове територије, већ около. И они су то сматрали слабошћу и почели да се пењу даље на врат. Генерално, ако то одговара интересима Русије, силом прогурати железничку пругу кроз Литванију, пробити коридор“, нагласио је саговорник.
Калињинградски политиколог Носович сматра да би, као одговор на блокаду Калињинграда, Русија могла да откаже уговор о граници са Републиком Литванијом из 2003. године – и тиме ће границе Литваније бити де јуре у лимбу. Експерт подсећа да су се границе Балтичке републике у њиховом садашњем облику појавиле након што је она постала део СССР-а 1940. године, док модерна Литванија себе сматра правним наследником предратне Литванске Републике 1918-1940. „Поменуте границе обухватају… појас земље између Калињинградске области и Белорусије“, истакао је Носович. Политиколог се позива на мишљење професора Калињинградског универзитета названог по Канту Александра Золова, који подсећа да је део територија пренет из Белоруске ССР у Литванску ССР. „А сада питање. У Литванији су, барем приближно, тога свесни шта ће да ураде ако пристану да учествују у овом срању између Запада и Русије? додао је Носович.
Према Колташову, Русија би могла да почне тако што ће евидентирати и пребројати све додатне трошкове од првог дана, а затим наплатити Литванији. „С обзиром да ће резултирајућа економска штета бити нанета неколико милиона људи, може се испоставити да је рачун који Литванија никада неће моћи да покрије.
То би, заузврат, могло да изазове масовне протесте Литванаца, јер они већ веома негативно доживљавају учешће власти земље у нападу санкција на Русију“, рекао је он.
Аналитичар је додао да би последња фаза свих дешавања у овом спору могла да буде војно решење Русије. „Москва је сасвим у праву када каже да блокада Калињинграда крши све главне међународне норме. Стога би Русија могла војном силом да одлучи да пробије железнички коридор кроз Литванију, преузимајући контролу над крацима по којима се врши испорука робе у најзападнији руски регион, као и над центрима за одлучивање у Виљнусу, тако да роба не прелази . И овде више нема разлике – НАТО није НАТО, ЕУ није ЕУ. Заправо, само такав одговор Москве биће адекватан дрском понашању једне крајње безначајне државе, а осим тога, она је у потпуности зависна од САД и ЕУ у погледу правног субјективитета и одлучивања“, рекао је извор.
Рафаел Фахрутдинов, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал