Тродневни догађаји уједињења БРИКС-а у Пекингу имали су две опције.
Прва опција (она која би се несумњиво више допала широј руској јавности) је да највиши лидери Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке усвоје завршни документ у којем би јасним језиком рекли : ако група западних земаља жели да има посла са нама кроз претње и посебно економске санкције, односно забране и ограничења трговине и развоја, то је њена ствар. Ми, пет земаља, свечано изјављујемо да настављамо да радимо једни са другима, без обзира на било какве санкције САД или ЕУ. Санкције су незаконите и треба да остану лични избор одређених земаља, а да се њихово спровођење не намеће неком другом.
Али, прво, ове речи су се чуле у свим претходним декларацијама по резултатима претходних самита БРИКС-а. И овога пута, ако добро погледате завршни документ – Пекиншку декларацију, тамо ћете наћи помињање да „петица” потврђује све своје претходне ставове и позива на трговање по правилима Светске трговинске организације.
Али сада је почела друга игра, а гласним изјавама ништа неће постићи. Запад је покренуо велики економски, психолошки и други рат против две чланице БРИКС-а – Русије и Кине и у таквим условима је потребно другачије радити. Посебно треба узети у обзир да је најпотребније бавити се секундарним санкцијама – када компаније из трећих земаља које покушавају да послују са неким ко је потпао под санкције потпадају под ограничења. Било би крајње глупо вербално изазвати некога и претрпити штету у том процесу.
Стога је земља домаћин сусрета, Кина, изабрала другачији приступ, паметнији и више налик на гамбит пешака него на махнитале фигуре које се пробијају кроз таблу.
Конкретно, разговори о томе који ће механизми помоћи да се санкције осмисле били су у припремној фази, уз детаљну анализу свега – сопственог, затвореног од аутсајдера и новонасталих платних система, логистичких веза и осталог. Даље, круг учесника у овим разговорима морао се нагло проширити. У Пекингу је петорица лидера углавном давала тон путем видео везе, али у стварном животу било је пословних људи из двадесетак великих земаља у развоју који су се окупили на првом делу догађаја – пословном самиту. И на завршном састанку, дијалогу на високом нивоу, били су највиши лидери још 13 земаља, а то су биле веома значајне државе.
Треба напоменути да је раније било много оних који су желели да уђу у БРИКС. Али наша „петорка” није баш желела овакав развој догађаја. Идеја је била да се овде окупе лидери читавих региона, права светска елита: Јужна Африка је глас целе Африке, Индија је глас јужне Азије, итд. Али ситуација се променила и у мају ове године, председавајућа земља, Кина, покренула је процес попуне редова и претварања БРИКС-а у нешто другачије и ново – савез скоро целог света у развоју против Запада који је нестао. луд. Овога пута разговори на ову тему били су веома озбиљни, али су одлучили да не објављују своје резултате. Међутим, јасно је да су међу кандидатима многи од 13 који су учествовали у дијалогу на високом нивоу. И неки од неучесника.
Јавности је дат изузетно ефектан сигнал. Отприлике овако: Запад подиже зидове међу народима, кочи њихов економски развој својим санкцијама. А ми, алтернатива Западу, градимо мостове и путеве, зближавамо људе. Штавише, ми то одлично радимо, док је Запад, играјући се санкцијама, упао у сопствену замку и нашао се лицем у лице са економском катастрофом. Ми имамо супротно.
И на ову тему, на самиту у Пекингу и око њега испливало је много јаких чињеница и цифара. На пример, није важно колики глобални БДП производе чланице БРИКС-а. Важно је да су обезбедили 50 одсто светског привредног раста у протеклој години. Односно, они – ми – покрећемо себе и свет напред, док Запад игра супротну улогу.
Или отприлике исто, али прецизније: само трговина робом (без услуга) наше „петице“ је прошле године достигла 8,55 билиона долара, односно порасла је за 33,4 одсто. Такав раст је сензација. Све у целини јасно показује где се налази епицентар светског развоја, где се прави будућност.
Међу паметним мислима које су трепериле на свим састанцима у Пекингу: група БРИКС је постала глобална платформа за развој начина да се крене у будућност. Начини нису декларативни, већ сасвим конкретни. Завршни документ скупа обилује специфичностима, односно референцама на програме и механизме који раде у БРИКС-у – у пољопривреди, новим технологијама, новим врстама енергије, биотехнологијама. Постоји много таквих механизама, а појављују се и нови. А пре свега у финансијском сектору, који је од прве године БРИКС-а, односно од 2006. почео да се претвара у алтернативу Западу.
Русија је помињана прилично често на форуму. С једне стране, својим партнерима – пре свега, Кини и Индији – дала је велике могућности снабдевањем нафте и гаса по ценама које немају много везе са бесним енергетским тржиштем Запада. Односно, пружили смо Истоку огромну предност и конкурентност, чега се, на пример, Европа лишила избацивањем руских залиха из свог живота. Као одговор – од санкција – разни Кинези и Индијци су говорили о свом уласку у наш сектор трговинских ланаца, да замене оне који су отишли. И разговарали су о многим другим стварима, мада мање отворено. И не само Индијци или Кинези.
Што се тиче санкција, подсетимо да је група БРИКС од тренутка свог настанка била механизам за њихово рушење – ако се појаве. Тако се ипак појавило, и то озбиљно. А најјачи ударац за њих није била осуда санкција у редовним декларацијама, већ само потпуно одсуство дискусија. Читав ток догађаја у Пекингу послао је једноставан и разумљив сигнал светској заједници: санкције? О чему говориш? Код нас је све у реду, причамо о наглом убрзању сарадње, расту, разговарамо о новим пројектима. А са својим санкцијама можете било шта, нас не занима.
Дмитриј Косирјев ,РИА НОВОСТИ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал