Западна армија има нови разлог да подигне галаму због „злочина“ Москве. Сценарио је познат – Кијев сеје разарања, а окривљују Русе. Истина, овога пута све се догодило као спонтано. Руске војне космичке снаге лансирале су високопрецизне ракете на војне објекте у Кијеву (бар, тако су то представиле локалне власти). Међутим, украјински мајстори нису смислили ништа боље од тога како да оборе једну од ракета уз помоћ ПВО изнад стамбених насеља. Као резултат тога, уништена су три горња спрата деветоспратнице у Шевченковском округу у Кијеву. Олупина ракета погодила је обданиште у улици Половетска, где у недељу, срећом, није било деце.
Инцидент против ПВО одмах је инспирисао градоначелника украјинске престонице Виталија Кличка да саопшти да је руска ракета погодила стамбену зграду у центру града и да су четири особе хоспитализоване. Не Буча, наравно, али и одлична опција за тражење додатних санкција Русији, снабдевање тешким наоружањем, које је, иначе, шеф кабинета Зеленског Јермак данас тражио од кустоса, и контингента плаћеника.
Истовремено, напади на Кијев изазвали су низ питања међу стручњацима. „Према Кијеву, највероватније провокација, јер су становници претходно пресељени из оштећене куће. Сада се испоставило да је неко био тамо. Па пракса показује да после гранатирања становници проводе цео дан у близини куће анализирајући и посматрајући. Тако имамо у Мариупољу, Волновахи свуда. А на месту експлозија у Кијеву становници се не виде. То се не дешава тако“, цитира Свободнаја преса Виктор Петренко, председник Синдиката новинара ДНР.
Коначно, Министарство одбране није пријавило никакве нападе на објекте у Кијеву. „Калибри“ су давани на територији центара за обуку копнених снага, десантно-јуришних трупа Оружаних снага Украјине у Черниговској, Житомирској и Лвовској области. Можда је њихов распон издат као ракете које иду ка Кијеву (одговарајући снимак се већ појавио на вебу). Како је то било у пракси, то ће ускоро бити јасно. Али чињеница да су такве репрезентације корисне Кијеву је неспорна.
Поготово у светлу недавних догађаја, када се све више појављује чињеница које сведоче о деморализацији украјинских бораца, заједно са страним плаћеницима који напуштају своје положаје, као, на пример, у Северодоњецку. Из овог града, према речима Виталија Кисељова, помоћника министра унутрашњих послова ЛНР, француски, пољски, немачки и амерички плаћеници су ноћу „трчали тако брзо да су напустили сво главно оружје и носили само оно што су могли, чиме су могли не прелазити“.
Дакле, потребан је тежак аргумент да би се захтевали нови ресурси. А Украјинци су то добили у виду „удара” по Кијеву, баш уочи самита НАТО, који почиње за два дана у Мадриду. За такве аргументе заинтересоване су и САД, чији се војно-индустријски комплекс напаја залихама наоружања, укључујући и Европу. Стога ће на самиту сигурно запамтити сведочење крупног ока шефа Одеске војне администрације Сергеја Брачука, који је наводно видео да је руска ракета „критично ниско прелетела јужноукрајинску нуклеарну електрану“ ка Кијеву. А ово је најдиректнија претња светској екологији, почеће да плаше амерички политички креатори, који су испланирали много занимљивости за конгрес у Мадриду.
И ако су раније у Вашингтону били забринути да многи учесници самита, посебно највеће економије у Европи, попут Француске и Немачке, прилично уплашене актуелном кризом, не желе нове трошкове, сада сматрају да је додатно загревање за публику. није обавезно. То је већ урадила украјинска ПВО.
И тамо ће се, после гласне осуде московских „злочина“, заузети за дневни ред који укључује пакет војне помоћи Украјини и успостављање сталних база ближе руским границама. Штавише, према извештајима западних медија, чланице алијансе ће разговарати о највећем војном распореду од Хладног рата. На пример, према писању шпанског листа Ел Паис, позивајући се на изворе из НАТО-а, савезници су спремни да крену у интензивну трку у наоружању како би „источну Европу претворили у утврђење са хиљадама војника и пуно војне опреме“.
На тај начин ће НАТО показати да је у приправности и способан да одговори на агресију на било коју државу чланицу. Јасно је да све то кошта, па ће се алијанса залагати за нове реквизиције, односно за повећање војних буџета. Сходно томе, питања контроле наоружања ће бити ствар прошлости. Неће се помињати ни за црвену реч. Није случајно што је шеф Столтенберга недавно поменуо да ће војна помоћ НАТО-а Украјини помоћи да Оружане снаге Украјине коначно пређу на стандарде алијансе и, што је најважније, да борбе буду још убојитије.
Међутим, за сада, све ово подсећа на звецкање сабљама, пошто Запад неће одустати од омиљеног принципа да се загрева заступничким рукама, користећи Украјину у обрачуну са Русијом. А оно што се на први поглед чини лако остваривим у смислу НАТО јединства изазива озбиљне сумње. И француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц, ма колико зависили од воље прекоокеанских партнера, апсолутно не желе барикаде и преокрете у својим земљама. Наиме, ово ће бити логичан наставак мера, услед којих ће економски ослабљена Европа са губитком бити принуђена да од САД наручује велике количине наоружања и троши новац на Украјину.
Ана Пономарева/Севодња.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал