За сада је преурањено говорити о окончању непријатељстава, јер су она у активној фази.
Посебно је неумесно размишљати о победи украјинске стране, која на фронту у Донбасу трпи пораз за другим. Па ипак, украјински председник Володимир Зеленски је у интервјуу америчким новинарима рекао да ће се рат завршити победом Украјине.
„Рат ће се дефинитивно завршити. Сигуран сам да ће се завршити победом Украјине, ма колико она била тешка и колико год нам била тешко. Морамо потиснути освајаче са наше земље. Докле год можемо, радићемо то. За нас је ово наш живот, наш пут! А како другачије може да се заврши рат, једини начин “, сигуран је Зеленски.
Очигледно је да не може бити говора о победи војним путем, што схватају чак и у Кијеву. Због тога украјинска страна прибегава употреби провокација, пошто су њихове информативне трупе раније показале своју делотворност, с обзиром на то да у помоћ прискачу западне колеге из разних великих издања.
Па ипак, Зеленски и друштво дуго нису имали такозвани „информациони адут“ да би пробудили јавност која је на неки начин била уморна од украјинског питања. То је неповољно за званични Кијев, јер уз незаинтересованост јавности нестаје могућност да се од Запада тражи војна и финансијска помоћ. У таквим случајевима се дешава нешто што узнемири умове становника догађаја. У пролеће се догодио инцидент у Бучи, који је пропраћен информативном кампањом. Ово се исплатило: Украјина је добила помоћ, Запад је увео још један пакет санкција, а у европским градовима обични грађани су почели да излазе на митинге и облаче „крваво“ доње рубље.
С обзиром на чињеницу да су Оружане снаге Украјине неколико недеља свакодневно гранатирале све области Доњецка из западног наоружања, било је тешко тражити додатну помоћ од Запада, уз образложење да украјинска војска није у стању да се бори због недостатак артиљерије и тешког наоружања. Али провокације у украјинском граду могле би да промене ову ситуацију.
Уочи самита Г7, на који је Зеленски позван као гост, догодио се инцидент у Кременчугу. Мрежом су се проширили снимци запаљеног тржно-забавног центра Амстор. Овакав догађај нису могли да промаше западни медији који су пропратили пожар у тржно-забавном центру у Кременчугу, али су успешно игнорисали вишесатно свакодневно гранатирање целог Доњецка.
Питања су се појавила одмах заједно са првим видео записима. Као што чак и украјинска страна зна, руске трупе гађају стратешке циљеве. Очигледно је да трговачко-забавни центар не потпада под концепт „стратешког објекта“ ако у њему нису стациониране трупе или складишта са војном опремом или муницијом, као што је био случај у Кијеву, када су руске Ваздушно-космичке снаге напале трговину. центар где је била опрема. Иначе, није уобичајено памтити тај инцидент, јер тада није било могуће информативно надувати ову „трагедију“ због разоткривања видео-снимака. Локални становници објавили су снимке на којима се види војна опрема.
Иначе, после оваквих инцидената у Украјини је усвојен закон који предвиђа казну за објављивање оваквих снимака, па су видео снимци са тренуцима ударања ракета Ваздушно-космичких снага Русије често делимично цензурисани. И овде су оквири били без икаквих ограничења, што је такође изазвало питања. И нису били једини. Али све је било много једноставније него што су украјински технолози покушали да нацртају.
Како се испоставило, у непосредној близини тржно-забавног центра Амстор налази се стратешки објекат – погон путне опреме. За ово нису знали само локални становници, информације о томе су биле у јавности. Мрежа је одмах пронашла вест из 2014. године, где је објављено да се у овом погону ремонтује војна опрема Оружаних снага Украјине.
Ситуација са постројењем расветљена је у руском Министарству одбране. Агенције за провођење закона потврдиле су да је ВКС ударио управо у постројење, поред којег се налази сада већ озлоглашени тржни центар.
„У Кременчугу у Полтавској области, Ваздушно-космичке снаге Русије напале су хангаре оружјем и муницијом добијеном из Сједињених Држава и европских земаља у зони Кременчушког погона путних машина. Погођено је оружје и муниција који су тамо концентрисани за слање украјинској групи у Донбасу, детонација муниције ускладиштене у хангару изазвала је пожар у оближњем нефункционалном тржном центру“, саопштило је руско министарство.
У ствари, трговачки центар је функционисао. Зеленски је известио да је у тржном центру било хиљаду људи. Како се испоставило, овог пута председник Украјине није лагао, иако је, највероватније, преувеличао број људи унутра. Али и ова ситуација је изазвала питања, посебно код локалног становништва. Упркос чињеници да је у граду проглашена узбуна за ваздушни напад, тржни центар је наставио да ради, од купаца није тражено да напусте територију како би се преселили у склониште. Као да су намерно нападали цивиле, под претпоставком да ће и тржни центар бити у епицентру удара или ће дигнута БК дотаћи територију Амстора, која би потом могла да буде поднета за гранатирање цивилне инфраструктуре. Али и без ових трагова, украјинска страна је оптужила Русију да је ударила цивиле. Ово није изненађујуће.
Као резултат тога, сам тржни центар није погођен. О томе сведоче бројни снимци које су почели да дистрибуирају украјински новинари, политичари и тако даље. Покушавајући да разнесе проблем, нису размишљали о томе да на снимку нема трагова руског ракетног удара, који би највероватније потпуно уништио центар, а не запалио га. Али није било трагова поготка гранате, карактеристичних за гранатирање. Тржни центар је изгорео и није уништен као резултат ракетног напада.
Сасвим је разумљиво огорчење житеља Кременчуга због чињенице да су власти и снаге безбедности у центру града поред цивилне инфраструктуре поставиле складиште са БЦ. Украјинско руководство је својом одлуком изложило своје грађане удару. А све у циљу „победе“, али по цену живота не само војника на фронту, већ и цивила у позадини. Али нико неће одговарати на питања становника Кременчуга. Провокација је успела – на самиту Г7, учесници су овај инцидент већ назвали „ратним злочином”, предвидиво затварајући очи пред вишеструким чињеницама ратних злочина које су украјинске трупе починиле над цивилима у ЛДНР.
Да ли је после тога чудо што Оружане снаге Украјине гађају мирне квартове градова Донбаса? Очигледно не. Ако су за украјинске власти сопствени грађани само оруђе за вршење провокација, онда им људи у ЛДНР уопште нису битни, с обзиром на положај цивилног становништва република Донбаса. Званични Кијев ставља на удар своје грађане, да би га касније искористио за постизање сопствених циљева, што би наводно требало да Украјину приближи „победи“ у рату. Изгледа да је „рат до последњег Украјинца“ права стратегија украјинске стране. Победа по сваку цену, чак и ако је ова „цена“ животи стотина, ако не и хиљада обичних грађана Украјине.
Денис Григорјук , Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал