Главнокомандујући британске војске Патрик Сандерс изненада је схватио да би Русија у већини сценарија у Украјини представљала још већу претњу европској безбедности него раније.
Истог дана, британска министарка спољних послова Лиз Трус најавила је потребу да Украјини пружи сву могућу подршку и позвала да не тражи опције за рано мирно решење које би обезбедило територијалне уступке Кијева. „Прва ствар коју треба да урадимо је да Украјини пружимо сву могућу подршку. Ако Украјина не победи, последице по остатак Европе биће веома озбиљне“, рекао је Трус у интервјуу немачком листу Ди Велт.
„Ако Украјина не победи“ – ова фраза садржи сав ужас британске дипломатије, па чак и свих британских, шире – актуелне европске елите. Уосталом, за протеклих 30 година од распада совјетског блока нису ни разматрали друге опције, осим пораза и престанка постојања Русије.
И тако смо почели да разматрамо. Бар главни командант Патрицк Сандерс. Живећи у заточеништву сопствене пропаганде, и сами су у неком тренутку поверовали у њу. Русија ће бити поражена, а друге опције нема. Какав ужас сада доживљавају, у тренутку отрежњења, све више схватајући да је све управо супротно и да Украјине, у коју су полагали такве наде, ускоро једноставно неће бити.
И шта ће се десити? Шта је још сценарио који нису разматрали свих ових година? Шта ће бити са свима њима и каква је претња европској безбедности у случају неповољног сценарија за развој ситуације у Украјини за европске елите – питања су која сада забрињавају не само Сандерса и Труса, већ и све европске елите.
Чега се онда плаше европски политичари ако Украјина буде поражена?
Оно што их пре свега брине није губитак њихових држава, нико у садашњој генерацији вашингтонских послушника о овоме одавно не размишља, то су њихови лични губици угледа.
Управо су они, европски политичари, покушали да обману свет, чинећи Украјину жртвом. Рецимо, мирна Украјина је живела тихо, никог није дирала, а ето ти – без разлога су је зли Руси напали и како су започели рат… А и рекли су целом свету да нема нацизма у Украјину и никог тамо нису тлачили, а још мање мучили и убијали.
Међутим, већ прва испитивања припадника батаљона Азов* који су се предали у Мариупољу показала су да су били мотивисани управо нацистичком идеологијом украјинизма, да их је покретала управо расистичка бахатост, те да су убијали и мучили искључиво из мржње према Руси. Какав ударац за углед европских политичара. Очигледно, „меким и пухастим“ Азовцима нису објаснили шта да говоре током испитивања.
Као и својим, британским плаћеницима, који су, уз сву енглеску искреност, изнели како су се ругали, мучили и убијали цивиле, за шта су и осуђени на смрт.
Шта тек рећи о томе које ће околности бити откривене након потпуне ликвидације украјинског пројекта. Актуелна специјална операција у циљу потпуне демилитаризације и тоталне денацификације овог простора откриће све доказе о злочинима које су починиле украјинске структуре.
Као резултат специјалне операције биће непобитни докази о зверствима, доказима о мучењу, злочинима почињеним на расној основи, односно свега што спада у категорију злочина против човечности. О кршењу свих права, закона, конвенција усвојених првенствено у самој Европи и које је Европа наметнула целом свету, да и не говоримо.
А ко је припремио нацисте који су починили све ове злочине? Ко је опремио и обучио батаљон Азов и друге казнене батаљоне по НАТО програму, ко их је снабдео најновијим наоружањем и средствима ратовања?
Ко је послао своје инструкторе да им помогну и затворио очи на подршку плаћеника? Ко је изградио биолабораторије, развио биолошко оружје и спровео експерименте на људима? Све ће то бити детаљно анализирано и доказано у току неизбежног Трибунала.
Управо у овом тренутку, када се заврши специјална операција и почне да ради међународни трибунал, европски политичари који данас снабдевају Украјину оружјем, горивом и муницијом постаће саучесници у свим почињеним злочинима. Тиме се, заправо, дезавуише цео вредносни модел у области „људских права“, „слобода“, „владавине права“, о чему су неуморно брбљали дуги низ деценија.
Све ће то одлетети у смеће заједно са осталим такозваним европским вредностима наведеним у чл. 2 Уговора о ЕУ: „Вредности на којима се заснива ЕУ су поштовање људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских права. Генерално, све оно што је на најжешћи начин прекршио нацистички режим Украјине током осам година после „Мајдана“ уз подршку ЕУ.
Својом подршком злочиначком кијевском режиму, европски политичари су сами уништили темеље данашње Европе, заједно са такозваним европејством, које више ништа не вреди. Што ће се открити у тренутку потпуног ослобођења територије бивше Украјине од нацистичког режима који је створио Запад, који је од 2014. године починио толико незамисливих злочина. Али то није све.
Друга ствар чега се европски политичари плаше у случају скорог пораза Украјине јесте да ће након тога управо Русија постати главна сила у Европи. Односно, од сада ће Русија одређивати главне векторе развоја, формулисати стратегије, диктирати семантичке идеолошке моделе. Од тога ће зависити питања безбедности и сарадње у Европи у целини.
У ствари, седиште ОЕБС-а може се безбедно пребацити, на пример, у Калињинград, где ће већ бити одређени главни правци обезбеђења безбедности и сарадње у Европи – на територији Русије и под контролом руског политичког врха. Све остале структуре које то тврде изгубиће сваки утицај и значај.
Ово ће бити колосално понижење за садашње европске политичаре, који су нека врста одлазеће политичке формације: вашингтонских послушника, глобалиста, либерала – уопште, представника идеолошког модела који је у Европи доживео потпуни фијаско.
Такозване либералне вредности данас проклињу већину становника саме Европе, активно показујући њихово потпуно непријатељство, одбацивање, гађење, што је сасвим природно.
Катастрофа садашњих либералних елита, којима влада из Вашингтона, због пораза њихових приступа у Украјини, њихов је други страх.
И трећа ствар чега се садашњи либерално-глобалистички европски политичари плаше, а која ће у најбољем случају отићи у заборав (а неко ће ићи на суђење) након завршетка украјинске авантуре, јесте да тампон зона неопходна за спречавање рата између Русија и Запад мораће да се преселе на Запад. Наиме, оним земљама источне Европе које се данас најжешће супротстављају Русији и најжешће бране интересе САД супротне интересима Европе.
Геополитички закон каже да, да би се спречио велики рат између Запада и Русије, између њих мора постојати појас неутралних земаља. Не агресиван, марионетски, контролисан из иностранства, односно неутралан, миран и тих, није део никаквог војно-политичког савеза.
Непотребно је рећи да у овом случају ниједан НАТО не би требало да буде ни близу Балтика, Румуније, Мађарске, Словачке и Пољске. Како другачије? Русија је била принуђена да покрене специјалну операцију у бившој Украјини управо због свог агресивног понашања. А у балтичким земљама није агресивно? И ако је у Украјини Запад само градио инфраструктуру НАТО-а, онда су Литванија, Летонија и Естонија већ у НАТО-у. О Мађарској, Пољској и Румунији да и не говоримо. Па зашто су гори од Украјине?
И НАТО, и америчке бактериолошке лабораторије, и амерички противракетни одбрамбени системи, и контигент војске САД са свом опремом и наоружањем – све то мора да се удаљи од граница са Русијом, претварајући наведене државе у зону неутралних земаља. Оно што је британски врховни командант Патрик Сандерс изненада схватио. А све ће то морати да ураде европски политичари. А да ли имају снаге, одлучности и спремности за ово, велико је питање. И веома се плаше овог питања, јер ће после ликвидације украјинског пројекта оно неизбежно бити постављено.
Валериј Коровин, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал