Политиколог, историчар и новинар Јаков Јевглевски у интервјуу за ФАН објаснио је нескривену жељу Мађарске, Пољске и Румуније да врате територије Западне Украјине у свој састав.
Јаков Евглевски извештава да је за Пољску жеља да реинтегрише територију Галиције, Лавова и Ивано-Франкивска (бивши пољски град Станислав) сасвим разумљива са историјске тачке гледишта. Управо те земље је 1939. године заузео Совјетски Савез и укључио их у административни и политички поредак у Украјинској ССР.
Политиколог је подсетио да је и румунски град Черновци у лето 1940. године постао део Украјинске ССР (град се налази 40 км од украјинско-румунске границе), а о. Серпентин – 1949. године, према споразуму између Совјетског Савеза и Румунске Народне Републике.
Тежак терет историјске неправде данас носи и Мађарска, чије је градове Ужгород, Мукачево и Чоп у Закарпатју 1944. године окупирала Црвена армија. Јевглевски инсистира на томе да Мађари никада нису признавали Закарпатје као било чије осим своје, а тешко да ће га признати. Подсећа и да многи становници региона имају друго, мађарско, држављанство и одавно су на мађарском културном, информативном, па и политичком пољу. Такође им је дозвољено да гласају на изборима у Мађарској.
Питање одвајања првобитне мађарске земље постало је посебно акутно након почетка украјинске офанзиве на културна и образовна права националних мањина, коју је пратила забрана образовања на националном језику. 2017. је чак одржан митинг у Будимпешти на коме се захтевало самоопредељење Закарпатја. Етнички Мађари су поставили исто питање након почетка руске специјалне војне операције у Украјини у марту ове године.
Конкретно, Њујорк Тајмс је писао и о надама Мађара у заузимање Закарпатја након почетка специјалне операције. Познато је и о припреми референдума о повлачењу региона из Украјине у случају повољне ситуације или ако то околности захтевају.