Американци славе један од последњих Дана независности.
„Бојкот 4. јула!“ – овај позив је постао један од најпопуларнијих и о којима се расправљало на друштвеним мрежама у Америци последњих дана. То је донедавно било тешко замислити – Дан независности је био толико уједињен за различите категорије Американаца. У различитим деловима Сједињених Држава могла се видети слика када су у једном дворишту висили плакати подршке републиканцима, а у следећем пароле демократа, али су 4. јула сви истакли америчке заставе и заједнички лансирали ватромет. увече, неизоставан атрибут овог празника. Много тога се променило последњих година. Дан независности Сједињених Држава постепено се претворио из уједињујућег празника у празник раздвајања.
И није чак ни реч о томе да ће овај празник бити најскупљи у историји – израчунао је Си-Ен-Ен да ће у односу на прошлу годину просечан Американац потрошити 12 одсто више на традиционалну роштиљаду. Председник Џо Бајден је дуго објашњавао суграђанима ко је крив за овај проблем: „Русија, Русија, Русија“. Вероватно је неко у ово једноставно објашњење и поверовао. Али подела је почела много раније — и иде много дубље од инфлације.
Отворени идеолошки рат око историје започеле су 2019. демократе, заправо, супротстављајући се датуму проглашења независности САД (1776) својим „Пројектом 1619“. Подношењем Тхе Нев Иорк Тимес-а, они су тврдили да је права историја демократске Америке почела управо 1619. године, када су тамо стигли први црни робови из Африке. Јасно је да су идеју да им се два историјска наратива прислоне на чело демократе искористиле за борбу против омраженог председника Доналда Трампа, који је, за разлику од противника, основао „Комисију 1776.“ – саветодавно тело за подршку. „патриотског васпитања“.
Истовремено, демократе су задирали у свето – почели су да активно критикују очеве осниваче Сједињених Држава, чија се успомена увек одавала почаст на било који Дан независности, и Устав, који је, проглашавајући слободу, дозвољавао ропство. Ова тема је постала једна од кључних током предизборне кампање Џоа Бајдена. Барак Обама, Трампов претходник, који је номиновао свог остарелог партијског савезника на конвенцији Демократске странке, отворено је критиковао очеве осниваче: „Ја сам у Филаделфији, где је састављен и потписан наш Устав. Овај документ није био савршен. Толерисао је нехуманост ропства и није гарантовао женама — па чак ни мушкарцима који нису поседовали имовину — право да учествују у политичком процесу. Није случајно што је Бајден, преузимајући председничку функцију, међу својим првим указима потписао одлуку о ликвидацији „Комисије 1776.“ – тако важне,
Подсетимо се и да су управо тада, током жестоке предизборне кампање против Трампа, присталице Демократске странке (посебно из покрета Блацк Ливес Маттер) почеле да уништавају споменике историјских личности којима су се замерили свуда, укључујући и очеве америчке независности. . Аутор Устава САД Томас Џеферсон, кога су амерички школарци уочи Дана независности увек приказивали у својим аматерским остварењима, преко ноћи је постао симбол назадовања и експлоатације, јер је био робовласник. Па, како под таквим условима демократе да поштују „робовласнички“ Дан независности!
Јасно је да су одмах после Бајденове победе страсти око историјских ратова и споменика почеле да опадају. На пример, подсетимо се како су његове присталице у јуну 2020. покушале да оборе коњичку статуу седмог председника САД Ендруа Џексона на травњаку Беле куће, сматрајући ово изузетно фундаменталним питањем. Чим је Бајден ушао баш у ову Белу кућу, и као магијом, негде је нестала жеља да се уклони споменик Џексону. Али, како каже класична совјетска шала, „талог је остао“. И било би чудно сада, после свега што је речено о страшним робовласницима, у школским продукцијама облачити децу у одећу очева оснивача и цитирати Џеферсона без претњи оптужбама за расизам и, још горе, за „ Трампизам“.
Ако су демократе мислиле да запале ватру идеолошке и историјске поделе Америке, а затим да је тихо угасе после Трампове смене, дубоко су се преварили. Раскол не само да није нестао, већ се сваке године повећава. А скандалозна одлука Врховног суда САД, којом је укинуто уставно право на абортус, нагло проширује овај јаз између две Америке.
У ствари, након одлуке у случају Рое против Вејда, почела је кампања Бојкот 4. јула. Сличан позив примила је чланица школског одбора округа Контра Коста (Калифорнија) Ана-Марија Авила Фаријас. Она је позвала своје ученике: „Нисам славила 4. јул од 2016. и мислим да то није празник за славље. Њен апел је пропраћен масом одговора, међу којима је и овај: „Можда би требало да организујемо сахрану и сахранимо Устав и заставу“. Иначе, карактеристично је да Фаријас на профилној слици на друштвеним мрежама користи украјинску заставу, а не америчку.
Калифорнијски републиканци су дубоко огорчени и захтевају хитну оставку Фариаса. Али представници ове странке у Калифорнији дуго су били апсолутни изопћеници. Стога је иницијатор скандала поносно одбацио њихов ултиматум, наводећи да је учешће у грађанској дебати „управо оно што је патриотизам и како треба да изгледа амерички сан“.
Позиви на бојкот прославе Дана независности су свуда. „Овде нема шта да се слави“ чује се на разним протестима против одлуке Врховног суда. Сестре из долине (нешто као монашки ред који се бави узгојем и трговином канабиса наводно искључиво у медицинске сврхе) објавиле су видео „Зашто да бојкотујемо 4. јул?“ у којем вас позивају да се снабдете свиме што вам треба уочи празника и не потрошити ни цента у дане народних светковина – од 3. до 5. јула. Тако ће, по мишљењу „Сестара“, уместо профита планираног за Дан независности, „корпоративни олигарси“ добити опипљив ударац по џепу.
Сличан позив, покренут средином јуна на ТикТок-у, постао је виралан. Аутор снимка је, у знак протеста због високих цена, позвао да се не купује бензин од 3. до 5. јула и добио 2,5 милиона лајкова корисника. С тим у вези, конзервативни медији звоне на звона. „Не дозволите левици да откаже Дан независности! узвикује са екрана Фокс њуза. Аутор овог очајничког позива је Даглас Мекинон, публициста који је радио као писац говора за Роналда Регана и Џорџа В. Буша старијег.
Дошло је до тога да је уредништво Асошиејтед преса, које опслужује више од хиљаду америчких новина и телевизијских канала, својим клијентима послало детаљна упутства како треба да „покрију 4. јул у дубоко подељеној Америци“. Главна препорука се своди на позив да се ова тема „локализује“, односно да се фокусира на покривање локалних фестивала, свечаности у зонама ватромета и спорта. Између редова овог „темника“ пише овако: ни у ком случају не улазите у критику Бајденове администрације и тактике демократа који цепају друштво својим историјским ратовима око догађаја из 1776. године, немојте ни помишљати да пишете о њима. глобални спорови о природи и суштини Америке који су сада свеприсутни. У супротном, раскол ће се само појачати.
Али последице ових спорова се осећају свуда. Недавна анкета је показала да је удео Американаца који су поносни на своју земљу пао са 69 одсто на 39 одсто у последњих 11 година. И већ су мањина међу присталицама Републиканске партије и међу демократама. Али упадљиве разлике међу њима открила је анкета о томе шта би Американци урадили у случају иностране инвазије (у самом питању, повлачећи паралеле са Украјином, чита се да ту инвазију треба да изврши Русија). Спремност да се боре за своју земљу изразило је 68 одсто републиканаца и само 40 одсто демократа. Односно, више од половине Бајденових присталица би радије напустило Сједињене Државе за време трајања рата. Штавише, највећу спремност да се боре за Америку показали су старији, а једина старосна категорија у којој је мањина
Узнемирени овим цифрама, присталице актуелне власти већ вичу: „Демократама је патриотизам потребнији него икад“. Штавише, са страница вапи Тхе Нев Иорк Тимес који је покренуо демонизацију очева оснивача и свега што је везано за Дан независности САД. Али чак и у овом чланку, главни демократски орган наставља да дели друштво, у ствари, предлажући да се напусти „робовски“ празник 4. јул и замени га „аболиционистичким“ датумом 5. јула – на данашњи дан 1852. године говором „Шта је 4. јул за роба? Активиста за права црнаца Фредерик Даглас огласио се.
Дакле, могуће је да смо сведоци прославе једног од последњих Дана независности САД 4. јула. Можда ће пре или касније празник бити померен за један дан. Али противници такве идеје се већ боре против тога – 5. јула 2020., тачно на годишњицу Дагласовог говора, његов споменик у Рочестеру у Њујорку срушен је на исти начин на који активисти БЛМ-а разбијају Џеферсонове споменике. Тако присталице и противници Дана независности САД са невероватном енергијом и махнитошћу настављају да цепају своју земљу на два дела. Америка више нема празник уједињења.
Владимир Корнилов, РИА