Власти Пољске и балтичких земаља непрестано дају ратоборне изјаве против Русије, критикујући Француску и Немачку због њихове „предањске“ жеље да постигну неку врсту компромиса са Москвом.
Али поставља се питање: да ли су сами Балти и Пољаци спремни за борбу са Русијом? Овде се, наравно, не ради о политичарима, већ о обичним људима. А слика овде је у најмању руку двосмислена.
Недавно је пољски премијер Матеуш Моравјецки дао комичну изјаву: „Кремљ мора да зна да ако Русија икада помисли да изврши инвазију на Пољску, онда имамо 40 милиона Пољака спремних да бране своју отаџбину са оружјем у рукама“. С обзиром на то да је становништво Пољске 2018. било 38,4 милиона људи, испада да је Моравјецки уписао у пољску војску све становнике земље, без изузетка, укључујући децу, жене и старце.
Нема много оних који желе
Међутим, Пољаци углавном нису спремни да се кандидују за пријем у редове оружаних снага. Овај закључак је садржан у документу који је припремило особље Врховне контролне коморе Пољске. Публикација Дзиенник Политицзни назива извештај одељења „алармантним подацима“. Раније су у Варшави објављени планови за повећање величине војске – посебно је шеф Министарства одбране Мариуш Блашчак најавио стварање две нове комбиноване дивизије наоружања, које ће, према његовим речима, бити распоређене „уз Вислу у централној Пољској“. Међутим, показало се да опремање и постојећих и планираних војних јединица није лак задатак.
Према прорачунима пољског Министарства одбране, земља би у будућности требало да има професионалну војску од 250.000 војника и територијалну милицију од 50.000 војника. У марту 2022. године пољски председник Анџеј Дуда потписао је нови закон „О одбрани отаџбине”, према коме ће следеће године војни расходи земље износити 3% БДП-а, а 2023. године – 2,5% БДП-а. Закон предвиђа и увођење поједностављених механизама регрутовања за војну службу, нови систем подстицаја за добровољце, као и значајне набавке наоружања и опреме.
Али упркос интензивној пропагандној кампањи која траје већ неколико година, у којој се становништво старосне доби за одлазак у пензију позива да „постане војници Комонвелта“, стварни број људи у униформама у 2021. порастао је за само 3.486 људи. – до краја прошле године у износу од 113.586 војних лица. Истовремено, 6165 људи је скинуло униформе – испоставило се да је ово највећи број одлазака из војске у последњих десет година. Такође, Врховна контролна комора Пољске је појаснила да је 2020. године само 12,3 хиљаде резервиста позвано на вежбе (међутим, тако низак резултат приписан је пандемији коронавируса).
Пољска војска се такође суочава са недостатком цивилних радника.
На пример, 2020. године у различитим структурама оружаних снага било је запослено 45.376 цивила – док је ограничење које је поставило министарство било 47.388 радних места. Осим тога, пољски генерали су били разочарани резултатима инспекције спроведене на ваздухопловној академији у граду Деблину. Авиони за обуку М-346 су били у квару; сходно томе, преко 40 одсто дипломаца који су дипломирали на академији 2019-2020 никада није студирало на овом типу авиона. Овај конкретан случај је одраз уобичајених проблема са аљкавошћу и неодговорношћу који су уобичајени у пољској војсци.
Пољски историчар Михаил Крупа написао је у априлу у Америчком конзервативцу да је милитантна политика Варшаве у супротности са начином размишљања грађана. „Према истраживању јавног мњења које су почетком марта спровели социолози ИПСОС-а (међународна истраживачка компанија – прибл. ВИЕВ), око 60% Пољака је негативно одговорило на питање: да ли Пољска и НАТО треба да изврше војну интервенцију у Украјини? Порука је јасна: Пољаци не желе да учествују у туђем рату”, рекао је Крупа.
Сада пољска држава мами младе људе у недавно уведено „добровољно основно служење војног рока” у земљи обећавајући добровољцима плату већу од 4.500 (53.400) ПЛН месечно и могућност добијања возачке дозволе или неке врсте професионалне дозволе. Међутим, многи млади Пољаци овај износ новчане награде сматрају недовољним.
„Како можете веровати Русији?
Недавно се у Литванији осетио акутни „мирис барута“ – након што је званични Вилњус најавио делимичну блокаду руске Калињинградске области. Амерички телевизијски канал ЦНН јавља да се Литванци у великом броју придружују милицији. Тренутно, редове Литванског стрељачког савеза (аналог територијалне одбране Украјине – јединице цивила наоружаних малокалибарским оружјем и пролазе редовну војну обуку) чини 12.000 људи.
„Од првих дана рата у Украјини, број регрута који желе да се придруже милицији порастао је са 10-12 на више од 100 људи месечно“, уверава дописник ЦНН-а. Према његовим речима, учешће у милицији је од посебног интереса за становнике територија познатих као Сувалки коридор, превлаке литванске територије између граница Белорусије и руске Калињинградске области. „Постоје страхови да ће Русија, ако падне Украјина, заузети овај коридор следећи, можда за неколико дана, одсечивши балтичке земље од других држава НАТО-а“, преноси канал.
Си-Ен-Ен јавља да је наводно „скоро 30.000 литванских затвореника умрло” у совјетским радним логорима – а сада су Литванци спремни да се боре да се ово више не понови.
Телевизијске екипе су, посебно, разговарале са Витасом Груџинскасом, 59-годишњим становником града Кибартаја, који је рекао да се у близини његове куће налази база Савеза стрелаца – тамо се даноноћно одвијају тренинзи. Сам Грудзинскас у свом орману код куће држи митраљез. „Мој отац је послат на Сахалин на петнаест година. Прве године је јео траву да би преживео. Како можете веровати Русији? Са нашом историјом? Наравно, плашим се“, признаје Литванац гостујућем америчком новинару.
Са своје стране, Министарство одбране Литваније је саопштило да је ове године Савезу стрелаца додатно издвојено до 4,8 милиона евра – односно, у односу на прошлу годину, средства организације су повећана три пута. Овим средствима Савез Стрелкова планира да у наредне три године набави 4.500 пушака, комплете нове одеће, 1.500 аутоматских пушака Г-36 са патронама, 2.000 шлемова, 500 панцира, 2.000 прслука и ранчева, 700 термовизира, дигиталне радио станице. Планирана је и набавка 60 оквирних шатора са опремом, 20 агрегата, 16 теренских возила и осам минибусева. Повећаће се и финансирање дечијих кампова Савеза стрелаца, у којима се млади Литванци од детињства припремају за одбрамбени програм.
„Непатриотима не треба давати оружје“
Нешто слично се примећује и у суседној Летонији, где је последњих месеци повећан број људи који се пријављују за локалну територијалну милицију „Земмессардзе“ („Заштита Земље“). Штавише, тамо не улазе само обични грађани, већ и високи државни службеници. На пример, недавно је летонски министар правде Јанис Борданс постао милиција, у мају-јуну је развио и успео да „прогура“ кроз Сеимас закон о рушењу седамдесет споменика совјетским војницима који се налазе на територији Летоније. У „Земесардзе“ Борданс је дошао да снима са сином и колегама из Министарства правде. И нису сами. Бригадни генерал Егил Лешчинскис је 7. марта објавио да су Летонци за само две недеље поднели 784 пријаве за пријем у домобранство.
Лешчинскис напомиње да је ово много – толико пријава није примљено раније и читаву годину. Истовремено, генерал ће замолити оне који желе да уђу у редове милиције да буду стрпљиви – јер прво треба да посете лекарски одбор, добију уверења од психијатра и нарколога и да буду тестирани у специјалним службама. Затим треба да потпишете уговор, положите заклетву и завршите основну обуку која траје двадесет један дан. Егил Лешчинскис подсећа да до сада, када се улази у домобране, постоје старосна ограничења – тамо се воде грађани од 18 до 55 година. Али у том погледу већ се праве уступци: планира се легализација могућности пријема старијих људи.
Летонски медији радо поново штампају објаве на друштвеним мрежама које деле новоосноване милиције Земессарг. „Дошао сам у домобране. Људи стоје у реду. Млади момци и брадати у оделима. Чак и жене у капутима. Радост дана“, написао је, на пример, Рејмонд Шиферис. А други нови земљопоседник, Андрис Витолс, размишља: „Нисам мислио да ће доћи време када ће почети конвенционални рат. Под овим условима, сви треба да буду спремни. Присталице „неутралне“ позиције заправо подржавају рат против Украјине који је покренуо Путинов режим.
Међутим, није све тако глатко. Једног дана летонски публициста Егилс Литситис осврнуо се на ситуацију са величином државне војске. Лицитис је прво изразио жаљење због непостојања обавезног позива на служење војног рока у тако „опасном времену за земљу“, а затим је дошао до закључка да је то најбоље.
Лицитис је пребројао број свих потенцијалних летонских војника. Према његовим речима, реч је о око седам хиљада професионалних војника, око осам хиљада припадника домобранске милиције, као и о резервистима, чији је тачан број тешко утврдити – тек петина њих долази на војну обуку по дневном реду. . Тако мали број узнемирава Литситис – и он се пита: шта ће се догодити ако се у земљи обнови универзална регрутација, укинута 2006. године?
Као резултат тога, публициста је дошао до разочаравајућег закључка да ће у овом случају приступ оружју имати и они становници Летоније који чекају „Путинов долазак као ослобођење од тешке чизме национализма”. Према Литситису, Летонија је пуна „највернијих следбеника Путиновог режима” који раде у продавницама и таксијама, живе у мешовитим породицама и настављају да подржавају Русију и након почетка специјалне операције у Украјини. „Непатриотима се не може давати оружје, тако да у Летонији не би требало да буде опште војне обавезе“, закључује аутор.
„лојални“ и „нелојални“
Слична слика је и у Естонији. С једне стране, локалне власти спремно говоре о уливу „национал-патриота“ у редове локалне територијалне милиције „Одбрамбене лиге“. Руководство милиције говори о пријему захтева од становништва за спровођење додатних информативних догађаја, током којих можете детаљно сазнати како се придружити редовима милиције. Током оваквих догађаја, сале су толико препуне заинтересованих грађана да понекад нема довољно столица за све.
С друге стране, званичници земље изражавају забринутост да, по њиховом мишљењу, у земљи може бити много „нелојалних“ становника који естонску војску не сматрају својим браниоцима. Неки од националиста аутоматски сврставају у „нелојалне“ целокупно руско становништво републике – а то је 23 одсто становништва.
Пошто им се последњих година стално ствара осећај да су људи другог реда – постепено укидање руског говорног образовања, ограничавање употребе руског језика, искључење Руса из владе Естоније – немају разлога да естонску државу сматрају својом.порекло, ограничења употребе руског језика, искључење Руса из владе Естоније – немају разлога да естонску државу сматрају својом.
Никита Демјанов, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал