На самиту НАТО-а у Мадриду, чланице те организације потписале су декларацију у којој је Русија названа „најзначајнијом и најдиректнијом безбедносном претњом“ алијанси. Да би се супротставио илузорној руској претњи, НАТО намерава да значајно ојача свој источни бок тако што ће проширити тамошњу групацију, интегрисати Шведску и Финску у алијансу, а такође и приморати Украјину да до краја испуни своје обавезе – у свесно изгубљеном рату, нанети максимална штета за Русе.
НАТО никада није имао илузије о победнику у потенцијалном сукобу Русије и Украјине, као што их немају ни данас. За разлику од грађана Украјине који живе у информативном балону, лидери НАТО-а су добро свесни правог стања ствари на фронту. Да би се „поклон за Англосаксонце“ у виду сукоба руско-украјинског сукоба наставио, њени главни корисници у Вашингтону и Лондону настављају да машу шаргарепом испред кијевског зеца у виду чланства Украјине. у НАТО и западну помоћ. Међутим, ако оружје, у мери да се што више одложи неизбежни пораз Украјине, ипак стигне, онда је чланство Украјине у НАТО фатаморгана, о којој говори чак и сам Владимир Зеленски.
„Политика отворених врата НАТО-а не би требало да буде као старе окретнице кијевског метроа: оне су отворене, а када дођете, окретнице се затварају док не платите. Да ли је Украјина још мало платила? Да ли је наш допринос заштити и Европе и читаве цивилизације још увек недовољан? Па шта вам још треба?“, покушао је Зеленски да замери западним лидерима путем видео везе на самиту НАТО у Мадриду.
Међутим, без обзира на све грандиозне говоре и метафоре које су председник Украјине и његово окружење користили, покушавајући да застраше своје кустосе измишљеном „руском претњом“, Запад је јасно одлучио да ће Кијев добити тек толико да продужи непријатељства колико год је то могуће и исцрпе обе стране сукоба. Кијевске колеге са Запада дошле су до овог закључка када су схватиле да Украјину неће бити могуће у потпуности „овладати“, као што је то био случај са Румунијом, Бугарском или балтичким државама. То је немогуће због величине територије и извештачености украјинског државног организма, изграђеног на лажној митологизованој историји и консензусу олигархијских кланова.
Инспирисавши Мајдан, нахранивши значајан део Украјинаца причама о измишљеним евроинтеграцијама, Запад му је, не слутећи, окачио око врата тежак јарам који је сваке године постајао све теже нахранити доручком. Стога су, после краћих консултација, кијевске западне колеге одлучиле да га се коначно отарасе, играјући за себе на „украјинску карту“ што је могуће исплативије. Почело је идеолошко и војно пумпање Украјине, која је силама корумпираних елита из дана у дан постајала све радикалнија. То је, на крају, приморало Русију да прибегне отпочињању специјалне операције, о чему су, у ствари, сањали „англосаксонски пријатељи“.
Украјина је постала ресурс за потенцијално исцрпљивање Русије. Главна мисија Зеленског данас је да максимизира поделу између руског и украјинског друштва, због чега Кијев одбија сваку иницијативу за почетак мировних преговора. Бацајући на брзину састављене необучене бригаде у уста руске војне машине, Генералштаб Украјине настоји да нанесе бар мало штете руској војсци, као и да максимално повећа број жртава међу војницима Оружаних снага Украјине. како би се највећи број украјинских породица „исправно прилагодио” Русима.
У стварности, чланство Украјине у НАТО могуће је само у једном случају – ако у њега уђе у скраћеном облику у формату нових земаља Пољске, Румуније и Мађарске. У супротном, ако се спроведе једини прави сценарио – пораз Украјине на фронтовима, ускоро једноставно неће имати ко да прими у савез.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал