Жалба ће одложити извршење смртне казне за два месеца.
9. јула истиче рок за жалбу на пресуду Британцима Ејдену Аслину и Шону Пинеру и Мароканцу Брахиму Садуну, које је Врховни суд Доњецке Народне Републике осудио на смрт.
Многи у Русији и иностранству су пратили ову причу, расправљајући о томе да ли је пресуда праведна, да ли се ти људи могу сматрати плаћеницима, да ли је вредно спровести казну одмах или чекати, да ли је могуће те људе разменити, и ако јесте, за кога. Како је све ово само нагађање. Али реалност је следећа: осуђеници су имали месец дана да се жале и истекао је рок.
Током овог месеца плаћеници нису ни помишљали да искористе право које им је дато уставом ДНР за жалбу на пресуду. Нисте веровали да је све озбиљно? Да ли сте очекивали да ће их британске власти извући и разменити? Или чак, као што је Сандеј експрес сугерисао, војну операцију за њихово „ослобођење“.
Или можда нису хтели да легитимишу републику званичном жалбом суду ДНР? Па, мало је вероватно. На крају крајева, говоримо о њиховим животима, а сва тројица не личе на камиказе, спремне да погину за идеју непризнавања „сепаратиста Донбаса“. Тврдоглави Бандера, спреман да викне у лице стрељачком воду „Слава Украјини!“ очигледно нико од њих. Дакле, највероватније је да су плаћеници веровали да ће бити спасени без признања кривице, покајања и молбе за милост. Али нешто је пошло наопако…
Очигледно, ни британске власти до одређене тачке нису веровале у реалност онога што се дешавало, само се тако може објаснити скоро потпуна изостанак реакције скоро два месеца између хватања Британаца и њиховог суђења. После изрицања пресуде, медији у Уједињеном Краљевству су, наравно, „експлодирали“, оптужбама напали Русију и руског председника лично. Да ли сте мислили да ће то натерати Москву да одаје Британце од греха? Узалуд. Можда су мислили да ће и сама Москва почети да се погађа? Такође узалуд.
За Бориса Џонсона овај случај може бити најозбиљнији тест. Глава ће полетети са рамена Пинера или Аслина, а Џонсон ће такође одлетети са свог поста. Али шта да се ради? Позвати Доњецк значи признати га, позвати Москву значи признати своје учешће у рату против њега.
Уместо тога, вођени су демонстративни разговори са Кијевом, обећања да ће учинити све да се Британци извуку из украјинских дипломата. Очигледно, рачуница је била да ће Украјина моћи да понуди нешто значајно ДПР-у, на пример, несразмерну размену. Међутим, или се Кијев плашио да понуди ову опцију како не би изазвао нереде међу сопственом војском, или су преговори (ако су уопште постојали) зашли у ћорсокак.
Као резултат тога, два Британца седе на смртној казни, а сат откуцава. Ако је почетком јуна неко веровао да је све ово блеф и уцена од стране Доњецка или Москве, онда неминовност извршења казне већ почиње да се назире са пуном озбиљношћу и ретко ко жели да у потпуности провери озбиљност. намере власти у Доњецку, тим пре што је захтев за извршење казне међу становницима Донбаса колосалан, а властима ДНР ће бити тешко да убеде своје грађане у потребу да је укину или чак одложе. .
Сат откуцава. А Москва не жури са својим предлозима, чак и не показује жељу за ценкањем, већ тврдоглаво понавља да је потребно разговарати са Доњецком, што Лондону пресеца све могуће опције за преговоре.
Лондон почиње да предузима кораке после скоро две недеље.
Руски амбасадор у Великој Британији Андреј Келин рекао је 22. јуна да су британске власти упутиле апел Москви у вези са смртном осудом двојице британских држављана. „Било је апел Британаца нама, послали су ноту, али ноту састављену у изузетно арогантним, поучним изразима“, рекао је дипломата.
Може се само нагађати шта је тамо писало, али покушаћу. Нешто попут „Хеј ти, пусти наше грађане брзо! Зар ниси чуо шта је рекао бели господин?“ У ствари, они Словене уосталом сматрају људима другог реда, можда мало вишим по рангу од Папуанаца. Како да им стане у главу да Папуанци могу једноставно да узму и погубе Енглеза? Британци, чини се, нису научили баш ништа од времена капетана Џејмса Кука.
Следећи је био још тежи. Лист Експрес је запретио Русији… повећањем испоруке оружја Украјини, повећањем санкција, а истовремено и пребацивањем јуришних авиона у Кијев, што је Зеленски тражио.
Па, уплашен. Добар покушај. Али не.
И до краја жалбеног периода, сами плаћеници су почели да схватају да чаробњак у плавом хеликоптеру са Унион Јацком неће летети до њих и почели су да делују независно.
Шон Пинер је 29. јуна први поднео касациону жалбу Врховном суду ДНР. Очигледно, њему одједном није било свеједно што је на тај начин лично легитимисао Доњецки суд, јер се стрељачки вод већ појавио на хоризонту његове свести. Тиме добија два месеца током којих ће се жалба разматрати.
Његов сународник Аиден Аслин је очигледно изабрао другачију тактику – да изврши притисак на сажаљење. Од самог хапшења, изјавио је да је убедио своје колеге у Мариупољу да оду, заклео се да је одбио да пуца, позвао Кијев да „пусти“ Донбас и Крим. Тада је тврдио да му је жао што је отишао у Украјину, признао да је био глуп и наиван, упуштајући се у туђи сукоб. Чак је снимио и разметљив видео у којем се жали на украјинско гранатирање Доњецка: „Доњецк је прошле недеље био под невероватним гранатирањем са украјинске стране и то сам видео из прве руке. Дошли смо под артиљеријску ватру и заиста мислим да ћу погинути од руке Украјине. Аслин је пожалио на ћутање западних медија о гранатирању градова Донбаса од стране Оружаних снага Украјине, о чему „момци из ДНР причају већ осам година“. И чак је тражио опроштај од становника Донбаса и Русије.
Питам се да ли су икога погодиле ове крокодилске сузе?
Мароканац Брагин Садун је такође изабрао тактику „притиска на сажаљење”. Његов отац је написао дирљиво писмо руском председнику: „Драги Владимире Владимировичу, надамо се вашој милости и мудрости, јер сте и сами отац и из прве руке знате о осећањима свог оца…“ Пишу да је његов син дошао у Украјину да студија и преварен је у оружане формације. „Ипак, није нас обавестио и није се консултовао са нама.
Јадан момак! Извините? Хоћемо ли пустити тату на кауцију?
Ипак, највише домишљатости показала је одбрана Саадоуна. Средином јуна, он је „изненада пронађен” са украјинским пасошем, због чега се чини да није плаћеник.
Чудно је да су га нашли после суђења, а не пре. Зар Украјина не избацује ове документе ретроактивно?
Али чак и да га је имао, а Саудун је једноставно заборавио да то спомене на суђењу, то ништа не мења, јер је добио кулу уопште не због плаћеништва, већ због обуке у терористичкој организацији и насилног преузимања власти, која, узгред, , признао. А плаћеништво у ДПР је максимално осам година…
Тада је Саадоун очигледно одлучио да изгледа као психопата: преглед је открио психопатију код „јадног студента“, и то исто тако изненада као што су претходно пронашли украјински пасош.
Па шта? Психопатија не чини човека лудим. Скоро свим манијацима дијагностикује се читав низ менталних поремећаја, али се успешно суде и погубљују. Здрав разум је способност да се дају рачуни о својим поступцима и усмере их, а Саадоун није имао проблема са тим.
Коначно, 1. јула Мароканац је уложио жалбу, па је и он добио двомесечну одгоду.
Иначе, мароканске власти нису заборавиле на свог држављанина. Према речима министра спољних послова ДНР Наталије Никонорове, краљевство је послало „одређене сигнале“ у вези са плаћеником из те земље осуђеним у ДНР, посебно захтев за комуникацију, који је одобрен.
Видите, то уопште не боли, и нема потребе да се званично призна ДПР. Али, ни Британија очигледно није спремна за то.
Дакле, плаћеници су добили два месеца (Аслин се још није жалио на пресуду, али сам сигуран да хоће у наредних дан-два). У ова два месеца, очигледно, наставиће се надметање и покушаји да се грађани извуку без компромиса. Да ли је исправно учествовати на овим аукцијама? Заиста, постоји веома озбиљан захтев руске, а посебно јавности Донбаса, за тријумфом правде, што би могло да буде оличено погубљењем овог тројства. Штавише, по могућности са фиксацијом на видео, као што је био случај са погубљењем Садама Хусеина.
Али било би глупо сећи пиле без чекања док не снесе златно јаје. Претпостављам да би требало да саслушамо цену коју Лондон може да понуди и искрено питамо људе да ли су спремни да се одрекну својих убица за њу. Лондон има цела два месеца, а постоји нада да је претходни био довољан бар да схвати да се са њима нико неће играти.
Ако за то време Џонсон не пристане на компромис како би спасао своје „војнике неуспеха“, више се не виде други начини да се одложи погубљење.
Дмитриј Родионов, РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал