Преко педесет хиљада мртвих било је после битке код Ватерлоа. До данас једва да су нађени неки посмртни остаци. Један британски археолог мисли да су кости продаване и самлевене у ђубриво које се тада користило.
Била је то једна од најкрвавијих одсудних битака у Европи: 18. јуна 1815. француска војска под командом Наполеона Бонапарте изгубила је одлучујућу битку против савезничких трупа под вођством британског војводе од Велингтона и пруског фелдмаршала кнеза Блихера.
На крају, у малом граду Ватерлоу, јужно од Брисела, на бојном пољу лежало је преко 53.000 мртвих.
Зачудо, само неколико посмртних остатака пронађено је током досадашњих ископавања. За сада нема ни трага масовним гробницама.
Британски археолог професор Тони Полард сада тврди да је реконструисао шта се догодило у данима и недељама након битке код Ватерло, користец́и писма, слике, новинске чланке и личне приче писаца и песника, сликара, дипломата и посматрача.
Само неколико дана након битке, према Полардовим речима, „чим се дим разишао“, први посматрачи и пљачкаши су дошли у Ватерло.
У тмурним описима, многи сведоци времена наводе да је локално становништво са мртвих крало одец́у и предмете пре него што су их сахранили. „Многи су дошли да украду ствари мртвих, неки су чак крали и зубе да би правили протезе, други су само дошли да посматрају шта се догодило“, објашњава Полард.
Према Полардовим речима, међу посетиоцима су били бројни трговци костима. „Европска ратишта су била добар извор костију“, рекао је Полард, иначе директор Центра за археологију бојних поља на Универзитету у Глазгову за Јоурнал оф Цонфлицт Арцхаеологy.
Кости као популарно ђубриво у пољопривреди
„У најмање три новинска чланка из 1820-их помиње се увоз људских костију са европских ратишта за прављење ђубрива“, каже овај археолог.
„У две деценије након битке код Ватерлоа, европска ратишта су обезбедила богату залиху коштаног материјала који се могао самлети у коштано брашно“, рекао је Полард. „Ово коштано брашно је коришц́ено као ђубриво прије откриц́а суперфосфата 1840-их.“
Очигледно, сличан поступак је примењен и са мртвима из Битке народа код Лајпцига, у којој је савез трупа из Пруске, Аустрије, Шведске и Русије извојевао победу над Наполеоном 1813. године. Око 92.000 од око 600.000 војника који су учествовали пало је у овој Бици народа.
Енглеске новине су у новембру 1829. известиле да је један шкотски земљопоседник купио цео теретни брод натоварен костима са лајпцишког ратишта да би их прерадио у ђубриво од коштаног брашна.
Гомиле лешева
Многи Енглези су посебно били привучени чувеним бојним пољем где је Наполеон Бонапарта претрпео пораз који је довео до његове абдикације и краја Француске империје. „Доживети Ватерло“ – овај идиом и данас значи тотални пораз.
У детаљним записима и сликама писаца и песника, сликара, дипломата и посматрача са бојног поља у Ватерлоу, савременици извештавају о гомилама лешева са којима је тешко шта могло да се уради. Где је било могуц́е, погинули су сахрањивани у масовне гробнице или у ровове.
Међутим, често су лешеви спаљивани. Енглескиња Шарлот Итон је известила да ископане масовне гробнице нису биле довољне за сва тела: „Јаме су биле ископане, али је њихов садржај вирио изнад површине земље“, написала је Итон, која је живела у Бриселу 1815. године. „Ове ужасне гомиле су стога прекривене дрвима и запаљене.“
Чињеницу да је много више лешева спаљивано него закопано, описао је и шкотски трговац Џемс Кер, који је из Брисела, у којем је живео, одмах после битке посетио Ватерло. „На француској страни поља смрад је био такав да се сматрало разумнијим спаљивати мртве, људе и коње, у недостатку времена и помагача, уместо да се сахрањују.“
Да ли су масовне гробнице касније опљачкане?
Археолог Полард сматра мало вероватним да ц́е бити пронађене још неке масовне гробнице. „Без обзира на уметничку слободу и преувеличавање у броју тела у масовним гробницама, тела мртвих су очигледно одлагана на бројним местима на бојном пољу тако да не изненађује то што не постоје поуздани записи о проналаску масовних гробница“, објашњава он.
Наводне масовне гробнице се заправо могу добро лоцирати на основу извештаја очевидаца и слика. Али, сва описана места су археолози већ темељно испитали уз пробна ископавања и радарима – узалуд. Нису пронађене масовне гробнице или места кремације.
„Све у свему, истраге нису показале никакве доказе о гробним јамама“, пише Полард. „Један од разлога за недостатак гробова може бити кремација мртвих, али чак и ово може само делимично да објасни небројене посмртне остатке, који су једноставно нестали.“
Према речима британског археолога, сасвим је могуц́е да су локални становници трговцима костима показивали локације масовних гробница и помагали им при одвозу „материјала“.
„Мештани су агентима могли да покажу локације масовних гробница, јер су многи од њих можда имали жива сец́ања на сахране или су чак помогли у ископавањима“, сматра Полард.
На крају крајева, трговина костима је била уносан посао, јер су копачи костију релативно лако проналазили велики број костију у масовним гробницама.
Претрага се наставља
Са данашње тачке гледишта, међутим, веома је изненађујуц́е да је тако без пијетета нарушавање мира мртвих једноставно прихвац́ено или заташкано. Према Полардовим речима, „нигде у записима није коментарисано велико ископавање масовних гробница“.
Вероватно ће бити јасно тек када се пронађу описане масовне гробнице или бар њихови трагови. „Ако су људски остаци уклоњени у оноликој мери како се претпоставља, и даље би барем у неким случајевима требало да постоје археолошки докази о гробницама из којих су узети“, рекао је Полард.
„Следећи корак је назад у Ватерло“, објашњава директор Центра за археологију бојног поља на Универзитету у Глазгову. Археолог жели да пронађе евентуалне гробнице на основу записа савременика, и сопственим ископавањима и мерењима тла. Можда ц́е ово разјаснити шта се заправо догодило палима у чувеном боју.
Дојче веле
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал