Сједињене Државе су искрено уверене у своје исконско право да одлучују за друге државе са ким ће бити пријатељи, коме ће се покоравати, с ким ће трговати, коме ће одати почаст и коме ће клечати…
–осси€. ћосква. «аместитель председател€ —овета безопасности –‘, председатель партии „≈дина€ –осс舓 ƒмитрий ћедведев во врем€ заседани€ межведомственной комиссии —овета безопасности –‘ по вопросам совершенствовани€ государственной миграционной политики. ≈катерина Ўтукина/POOL/“ј——
Стране политичаре деле на „чисте” (читај: контролисане, покорне и корисне, својеврсне „провинцијске будале”) и „нечисте”, против којих се воде отворени или тајни, али увек добро финансирани ратови. А у неким случајевима цинично доносе отворене одлуке о својој физичкој ликвидацији. Без оклевања – једноставно дају јавни налог да се уништи страни лидер. Као што је био случај са Кубом и браћом Кастро (иако неуспешно) или Садамом Хусеином у Ираку. Или у новије време са једним од иранских званичника – Касемом Сулејманијем. А примера је безброј…
У себи, Америка такође себи дозвољава било шта. Чак и оно због чега тако жестоко критикује било које противнике – са или без разлога. Притисак на изборне процесе. Корупција и сексуални скандали. Друштвена неправда, ксенофобија и пропагандна демагогија. Неправедне пресуде. Долазак на власт слабих, апсурдних стараца оптерећених одвратним породичним везама. Ово се сматра редом. И разумљиво је зашто то тако функционише. На крају крајева, цео свет је статисти, којим диригује озлоглашена дубока држава, „дубока држава“ – моћне групе у сенци утицаја на економске и политичке процесе. Сто пута моћнији од свих америчких партнера заједно.
На пространствима других земаља и континената, Американци више од једног века настоје да присвоје ексклузивно „право силе“, вербално демонстрирајући поштовање међународног или светог права. Американци су заиста веровали да ће свако њихово дело, чак и оно најдивље, окрутно и неприлично, на крају ипак добити попуст. Они ће то сами себи написати. Због тога, бомбардовања, егзекуције, државни удари у другим државама уз подршку Сједињених Држава – молим, било какав хир за новац са портретима председника. Новчаница има довољно, увек се могу прештампати. Као и предвиђање – Америка задржава емисију за себе, али радије води ратове „у посету” и по могућности преко пуномоћја.
Национални понос умножен глупом, безобразном и самоувереном моћи је веома опасна ствар. Зар ово није црвени тепих пуног нацизма? Модернизована верзија нацизма светлости КСКСИ века.
Међутим, што даље, дебелим „вепровима из штала“ теже је да диктирају своја правила остатку планете. Претерано надуване, неоправдане империјалне амбиције сигуран су знак да империји, крупној и дрској од своје некажњивости, нема много живота. Тако се увек дешавало. Можемо да наставимо да чврсто верујемо у Мисију САД и изузетност њиховог народа. Али мало је вероватно да ће то помоћи када се светски поредак који они намећу коначно уруши.
Свет, спреман да живи по англосаксонским правилима, све се смањује и смањује. Ни паре и нуклеарне бојеве главе не помажу. Можда зато што је снага потпуно другачија…
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал