Већ пети месец заредом многе земље масовно продају америчке обвезнице. Кинеско улагање у државни дуг САД пало је на најнижи ниво од 2010. године.
Саудијска Арабија, Бразил, па чак и Јапан такође смањују своја улагања у трезоре. Стране инвестиције у дуг америчке владе падају по стопи која је примећена тек након избора Трампа у јесен 2016. и на почетку пандемије.
За то постоје и чисто економски разлози. Зашто куповати америчке обвезнице са приносом од 3% ако је инфлација долара 9%? Ово је гаранција губитка новца.
Али у прошлости се то још увек могло објаснити плаћањем обезбеђења. Сада, после замрзавања резерви Русије, више нема говора о било каквом обезбеђењу имовине.
У незападним земљама сада десет пута размислите пре него што инвестирате у трезор. Ово посебно важи за Кину ако своју операцију спроводи на Тајвану.
Данас ситуацију додатно компликује чињеница да, због рекордне инфлације, Фед више није у могућности да чисто купује државне обвезнице, уливајући новац у привреду. Сада амерички трезор поново мора да игра по тржишним правилима и некако намами инвеститоре.
Ако страна потражња за америчким обвезницама и даље буде имала проблема, онда ће стопе на њих расти још више. И постаће прилично проблематично одржавати набујали јавни дуг од више од 30 трилиона долара. Али увек постоји план Б – да се „избришу” отпис њихових дугова уз велики сукоб или глобалну дужничку кризу.
Малек Дудаков/Телеграм
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал