Русија „треба да сломи леђа у економском смислу“, кажу у Естонији – и истовремено захтевају да се прогласи ванредно стање због одбијања куповине руске енергије.
Да ли ће Талин успети да нађе замену за гориво из Русије и зашто ни овдашња „неконвенционална нафта” не даје овој земљи гаранције да ће се загрејати наредне зиме?
Једна од тема о којима се највише разговара у Естонији су цене енергије и колики ће бити рачуни за комуналије у наредном периоду грејања. „Нажалост, немам добре вести за потрошаче, јер су глобалне цене енергената веома високе, укључујући гас, нафтне деривате и тако даље“, каже Хандо Сутер, председник одбора естонског енергетског државног концерна Еести Енергиа, подсећајући да је недавно Естонија одбила руски гас.
Шалес ће нас спасити!
Почетком јула, норвешки танкер Арцтиц Принцесс испоручио је још једну серију течног природног гаса (ЛНГ) коју је купила естонска државна компанија Еести Гаас (управља највећом мрежом за дистрибуцију гаса у Естонији) у литванску Клајпеду. Ово је треће по реду велико снабдевање (претходне су биле у мају и јуну), за које се очекује да ће гасом обезбедити потрошаче у Естонији до краја септембра.
„У тренутној ситуацији, купци Еести Гааса могу да буду мирни… Радимо на обима за јесен и зиму и, као и целокупно тржиште гаса и купци, чекамо завршетак изградње ЛНГ терминала у Палдиски“, рекао је умирујуће Маргус Каасик, председник одбора Еести Гаас. Тренутно, естонска лука Палдиски гради инфраструктуру за плутајући ЛНГ терминал, који држава планира да овде постави у блиској будућности.
Естонија спроводи пројекат заједно са Финском. „Са овим бисмо могли да задовољимо око половину потреба целог региона, односно половину количине гаса који се троши у Финској, Естонији, Летонији и Литванији. То је управо количина која ће бити потребна да се надокнади недостатак гаса у случају да Русија потпуно затвори славине“, објашњава Пријт Хајнла.
Међутим, сама чињеница изградње терминала, према мишљењу енергетичара, не би требало да даје разлог за самозадовољство. Пошто се продавци гаса оклевају да се обавежу да покрију потребе свих учесника на тржишту, Министарство привреде је позвало предузећа да се припреме за увођење „алтернативних“ горива, попут нафте из шкриљаца (врста неконвенционалне нафте). То је могуће због присуства богатих налазишта уљних шкриљаца у Естонији. Још прошле године естонске власти су најавиле своју намеру да потпуно затворе индустрију уљних шкриљаца као „прљаву” и „нееколошки прихватљиву”. Међутим, глобална енергетска криза натерала их је да изврше прилагођавање ових планова.
Хитна ситуација на нивоу града
Генерално, у Талину очекују да ће у случају несташице ЛНГ-а нафта из шкриљаца спасити Естонију. Међутим, и овде је настао проблем. Хандо Сатер подсећа да се, према прописима ЕУ, течна горива могу користити само као „резервна“, односно не више од десет дана у години. Ако се течно гориво користи дуже од десет дана, онда је потребна уградња додатних уређаја за пречишћавање издувних гасова.
Према речима Сатера, такве уређаје неће бити могуће поставити пре почетка грејне сезоне. Због тога предлаже Министарству да уведе изузеће које ублажава захтеве за количину издувних гасова. „Да би се изузеће применило, локална влада би морала да прогласи ванредно стање у вези са топлотом“, предложио је Сатер.
Естонске компаније за снабдевање топлотом сматрају да је у ситуацији када нема извесности у додатним снабдевањима ЈВ потребно размишљати о хитној примени мера за смањење потрошње природног гаса. Ово мишљење је потврдила чињеница да је један од највећих градова Естоније, Нарва, био принуђен да прогласи ванредно стање.
Чињеница је да је тендер за куповину гаса, који је расписала компанија Енефит Повер, која граду пружа услуге грејања, пропао – а то се догодило због недостатка предлога. Излаз би могао бити нагло повећање цена грејања, али, према речима градоначелнице Катри Раик, ово би била катастрофа за Нарву. „Упоредите приходе становника Нарве и Талина. У Талину је просечна плата 1.700 евра, а код нас 1.050 евра“, навео је градоначелник, подсећајући да је сваки четврти Нарвићанин пензионер.
Као одговор, шеф Еести Гаас-а Маргус Каасик рекао је да не види разлог за проглашење ванредног стања. „Данас нема прекида у испоруци гаса, као што их неће бити ни у догледно време“, оптимистично је уверавао Каазик. А естонска министарка економије и инфраструктуре Риина Сикут рекла је да иако нема потребе да се проглашава ванредно стање у целој земљи, појединачне самоуправе имају пуно право на то. Она је додала да Талин, који се суочава са истим проблемом, мора да прође кроз ову процедуру. Заменик градоначелника Талина Владимир Свет потврдио је: „Већ је јасно да ће нам до почетка грејне сезоне недостајати око половине резерви гаса које се у просеку потроши за сезону.
Неће бити повратка на руски гас!
И одједном су умирујуће изјаве да није све тако лоше разбијено алармантним саопштењем Естонске уније естонских градова и руралних општина (ЕЛВЛ). Поручили су да је време да се прогласи ванредно стање у целој земљи.
„Сматрамо да се ситуација у којој може доћи до прекида рада даљинског грејања због несташице гаса у целој земљи не може да се реши на нивоу локалне самоуправе. Прекиди у снабдевању гасом широм земље или опасност од њиховог настанка нису локални проблем. Проблем је у томе што чак и ако гас буде доступан, колика ће бити његова цена и шта ће то значити за становнике?“ пита Веикко Лухалаид, извршни директор ЕЛВЛ-а.
Он је известио да се развио зачарани круг: за коришћење „алтернативних горива“ потребна је дозвола Одељења за животну средину, а да бисте је издали, заузврат, потребна вам је хитна одлука. „Сматрамо да тренутна ситуација испуњава најмање два услова: постоје значајни прекиди у испоруци природног гаса, а тржишни механизми не обезбеђују довољно снабдевање.
Дакле, говоримо о ванредном стању на државном нивоу или његовој претњи“, додао је Лукхалаид.
Он је објаснио да би ризик од прекида снабдевања топлотом могао настати ако предузећа не могу да добију неопходан природни гас. „Појава овакве ситуације не зависи од конкретних локалних самоуправа. С тим у вези, ситуације узроковане потешкоћама у снабдијевању биће неопходно рјешавати путем ванредне ситуације којом се јединствено управља на државном нивоу“, предлаже стручњак.
Лукхалаид је такође приметио да ће, ако добију дозволу да користе нафту из шкриљаца, и даље морати да направе залихе. Међутим, количине нафте из шкриљаца су такође ограничене и већ су уговорене. „Да бисмо могли да користимо алтернативне изворе енергије зими, то треба урадити сада. На основу наведеног, предлажемо Министарству привреде и комуникација да донесе одлуку о ванредној ситуацији са снабдевањем природним гасом“, наводи се у саопштењу ЕЛВЛ.
У међувремену, естонски министар спољних послова Урмас Реинсалу, који је преузео дужност ове недеље, рекао је да је „наш витални циљ број један, број два, број три” да Русија „треба да сломи леђа у економском смислу”.
Према његовим речима, то се мора постићи како би се сукоб у Украјини што пре окончао. „Рат ће се завршити када буде сломљена економска кичма Русије“, нагласио је министар. Да би се то урадило, према његовим речима, „притисак на Русију мора бити ескалиран на добар начин“.
Такве изјаве дају гаранцију да се Естонија неће вратити директној куповини руског гаса. Бар не под садашњом владом, којој мандат истиче наредног пролећа, парламентарним изборима. Другим речима, у Естонији је већа вероватноћа да ће замрзнути сопствене грађане него да преговарају са Русијом.
Станислав Лешченко, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал