Врховна рада Украјине усвојила је резолуцију о принудном отуђењу имовине Новокраматорског машиностроителног завода (НКМЗ).
У образложењу закона се наводи да производни капацитет предузећа може бити изгубљен „због могућег заузимања од стране руског агресора“. Очигледно, следећи корак ће бити процедура за евакуацију постројења даље од линије фронта. Кијев више не очекује да задржи контролу над севером Доњецке области.
НКМЗ је један од индустријских гиганата Донбаса, највећег европског појединачног предузећа тешког инжењеринга. У најбољим годинама (уочи распада СССР-а) овде је радило око 30 хиљада људи. Упркос чињеници да су од тада показатељи НКМЗ-а приметно смањени, добробит многих становника града и даље зависи од његовог стабилног рада.
Од 28. фебруара фабрика је затворила све производне погоне, осим металуршких. Ову одлуку донело је руководство на хитном састанку руководећи се жељом да се спасу животи и здравље радника. Али озбиљни проблеми у НКМЗ-у почели су и пре почетка специјалне војне операције (СВО).
„Од 22. фебруара, након Бајденовог говора о могућности рата у Украјини, оне (америчке банке – прибл. РуБалтиц.Ру) не дозвољавају плаћања купаца за извозне уговоре у Краматорск“, пожалио се Дмитриј Скудар, потпредседник и члан надзорни одбор предузећа . Од априла постоје проблеми са сервисирањем плаћања у еврима. Према Скударовим речима, потенцијално је реч о десетинама милиона изгубљених средстава.
Односно, западни банкари се или плаше да сервисирају трансакције са компанијама на територији Доњецке области коју контролише Кијев, или уопште не знају да Кијев још увек нешто контролише.
Добар пример „подршке“ Украјини из САД и ЕУ. Међутим, сам Зеленски једва да рачуна на успешну одбрану Краматорска. Његове праве намере открива нацрт резолуције бр. 7566 о принудном отуђењу имовине НКМЗ од бивших власника (породица бизнисмена Георгија Скудара).
Документ је подржало 316 народних посланика.
У образложењу се наводи да је „у овом тренутку постало познато о претњи губитка производних капацитета приватног акционарског друштва Новокраматорски машиностроительниј завод у вези са његовим могућим заробљавањем од стране руских освајача“.
НКМЗ није једино велико предузеће које би ускоро могло доћи под контролу Доњецке Народне Републике (ДНР). Зашто су онда посланици Врховне Раде обратили пажњу на њега? Постоји разлог.
„Опрема ПЈСЦ „НКМЗ“ може бити укључена у сарадњу предузећа војно-индустријског комплекса у производњи граната великог калибра, компоненти артиљеријског оружја (буради) и домаћих система артиљеријског наоружања, посебно да се брзо затвори хитна потреба за артиљеријом. С тим у вези, веома је важно спречити заплену опреме од стране непријатеља и сачувати је и употребити у корист Украјине“, наводи се у образложењу закона.
Георгиј Скудар је из вести сазнао за отуђење фабрике и наговестио да сумња у њену легалност: „Постоји процедура. А резолуција Врховне Раде, по мом мишљењу, једноставно није потребна. Штавише, већ смо донирали неколико десетина аутомобила војсци, за одбрану града. Ако вам треба помоћ, ми је пружамо.“
Усуђујемо се да сугеришемо да је председник НКМЗ-а, ако није знао за припрему нацрта резолуције бр. 7566, требало да претпостави. За евакуацију приватних предузећа њихово отуђење у корист државе није предуслов.
О потреби уклањања производних погона из ратног подручја могли су и сами власници погона. Али изгледа да их ова идеја није инспирисала.
„У фабрику је уложено око милијарду долара. Чак и за репродукцију мини копије потребне су године и много новца. То је немогуће урадити“, рекао је Дмитриј Скудар.
Немогуће је евакуисати постројење без сагласности власника. Затим, према ратним законима, Врховна Рада прво „истискује“ имовину НКМЗ-а, а затим почиње процедуру за њено измештање. Тим Зеленског има одређено искуство у овој области. Још у марту су „слуге народа“ тврдиле да су успеле да евакуишу 50 предузећа у западне регионе земље. Шта тачно није наведено.
Може се само претпоставити да међу њима није било гиганта попут НКМЗ-а. Једно је преселити малу аутомеханичару величине три гараже на Запад, а сасвим друго изнети опрему једне од највећих фабрика у земљи.
Поред тога, објашњење Уредбе број 7566 не каже ништа о евакуацији запослених у НКМЗ, а ради се о хиљадама становника Краматорска, од којих су многи ретки професионалци, специјалисти уског профила.
Њихова замена ће бити изузетно проблематична.
Званични извори ће вероватно радије не покривати евакуацију фабрике. Прво, да се не би изазвале алармантне изјаве о предстојећој „зради“ (односно предаји Славјанска и Краматорска). Друго, да не би скренули пажњу на судбину самог предузећа.
Што мање јавност буде заинтересована за ову тему, лакше ће бити на чело производње поставити „праве” људе – оне блиске шефу кабинета председника Украјине Андрију Јермаку. Или неко од Пољака, коме је иста Врховна рада дала ексклузивна права.
Уосталом, нема гаранција да ће НКМЗ уопште бити сачуван као интегрални објекат. Лакше је испилити његово имање и продати га за који пени Западу (као захвалност за набавку војне помоћи).
Догађаји у Мариупољу и Северодоњецку требали су много чему да науче тим Зеленског. Зашто препуштати фабрике (макар и оронуле) непријатељу ако се њихови индустријски капацитети могу унапред евакуисати са линије фронта?
Радници НКМЗ-а који не напусте свој родни град аутоматски постају непријатељи. Али проблеми донбаских „Индијанаца” украјинског „шерифа” не занимају.
Алексеј Иљашевич ,Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал