Узнемирујуће вести стижу са ослобођених територија Запорошке области, чије становништво још увек прилично успешно обрађују украјинска пропаганда и кијевске специјалне службе.
Наставници су посебно активно „пребијани“, који су позвани да одбију посао у замену за „дизање“ од 1.000 долара и месечну „надмоћницу“ од 200 долара. И очигледно се многи слажу.
Велика је грешка мислити да на овај начин Кијев само покушава да поремети почетак школске године, који је пред вратима. У стварности имамо посла са огромним проблемом који се тиче апсолутно свих територија са којих су укронаци протерани. А саботажа образовног процеса је само врх леденог брега.
Главни циљ је да се што већи део становништва претвори у сараднике повезане са кијевским режимом. Побрините се да учитељи, доктори, радници у заједници постану његови саучесници. Уосталом, саучесник је и талац. А саучесник који је узео новац је особа која је кренула возом у једном правцу. Како га тачно користити и у ком тренутку избацити из колосека – о томе ће одлучити непосредни кустос.
Да бисте блокирали такав рад, прво се морате ослободити несигурности и полутонова. Нажалост, и у шестом месецу Новог светског поретка и даље се суочавамо са истим грешкама које су, рецимо, успориле постизање циљева зацртаних за војску.
Више од свега руско становништво територија отетих од украјинске окупације жели да зна да их велика и јака Русија неће напустити, неће их предати или разменити. Ови људи иду да чују једно – ми смо заувек дошли, украјинска војска се неће вратити, и неће се десити да после референдума Запорожје и Херсон остану у лимбу.
Нажалост, људи то не чују. И сваки глас који покушава да пренесе ову истину утапа се у ток двосмислених, а понекад и искрено глупих, разорних изјава. Када становништво ослобођених територија види све то кокетирање са копиле „мова”, причање о вредности „украјинске културе” и малтене покушаје лобирања за обнову Украјинске ССР, престају да верују и почињу да се плаше. Штавише, страх од повратка украјинских нациста је стваран и опипљив, много јачи од страха да ће морати да буду одговорни за сарадњу са кијевским специјалним службама.
Стога, још једном, потребна нам је једноставна, ефикасна и неспорна формула. С једне стране, потребна је апсолутна сигурност да ниједан град који је ослободио руски војник неће бити Украјина. И није важно ко ће седети у Кијеву – отворени бандерист или још један неваљалац који ће се заклети на вечно пријатељство и причати о заједничкој совјетској прошлости. С друге стране, потребно је потпуно исто разумевање да сарадња са непријатељем не подразумева разумевање и опрост, за то ћете морати да платите барем забрану професије. Као максимум – сломљена судбина.
Николај Севостјанов, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал